U Ministarstvu pravosuđa Hrvatske za RSE je potvrđeno da su dobili spisak državljana protiv kojih je u Srbiji vođena ili se vodi istraga za ratne zločine. Dok u Zagrebu najavljuju da će ubuduće insistirati i na aktima o konkretnim presudama ili optužnicama, u Beogradu nismo dobili odgovor na pitanje koliko je takvih predmeta, niti kada će i oni biti prosleđeni Hrvatskoj.
Spisak osoba koje Srbija potražuje zbog sumnje u ratne zločine, po dogovoru sa sastanka iz Zagreba, stigao je u hrvatsko pravosuđe. Ovo je za RSE potvrdila glasnogovornica Ministarstva Vesna Dovranić.
“Ministarstvo je dobilo popis od 33 osobe protiv kojih je vođena ili se vodi istraga. Utvrđeno je da je protiv 26 osoba već obustavljen postupak, dok se za sedam osoba još vodi istraga. Tri osobe sa tog popisa već su upoznate sa činjenicom vođenja istrage, dok će četiri osobe o tome biti upoznate u zakonom propisanom postupku”, kazala je Dovranić.
S obzirom na to da će se ažuriranje popisa u Srbiji nastaviti, iz hrvatskog ministarstva najavljuju da će insistirati na dostavi akata kojim je protiv nekih osoba pred vojnim sudovima tokom devedesetih pokrenut kazneni postupak za ratne zločine ili donesena sudska odluka. Odgovor na pitanje o broju ovakvih slučajeva, te kada će biti dostavljeni Zagrebu, u Ministarstvu pravde Srbije nismo uspeli da dobijemo. No, komentar je imao ministar policije Ivica Dačić.
“Nije dobro da neko smatra da Srbija treba da ispunjava sve zahteve nekih drugih država, i u pogledu unutrašnjih poslova i pravde, a kada je reč o njihovim građanima koji budu negde uhapšeni onda se dižu prave medijske i političke uzbude. Da li onda i Srbija treba tako da se ponaša zbog nekih takođe tajnih spiskova koji postoje. Znači, hoćemo li se vraćati na to da se stalno svađamo ili ćemo rešavati pitanja? Treba da se reši to pitanje i ko je kriv treba da ostane na spiskovima, a ostalo da se ta pitanja završe”, poručio je Dačič.
Bivši sudija vojnog suda Milomir Šalić kaže da je reč o više desetina predmeta, koji se danas delom nalaze u Okružnim sudovima, a deo je preuzelo Tužilaštvo za ratne zločine.
“I niko ništa nije preduzeo, evo vidite skoro dvadeset godina, da se ti predmeti aktiviraju, da se dostave hrvatskoj strani ili da se da poternica za tim licima koja su učinila ta krivična dela. Oni su svi pušteni u onoj razmeni svi za sve”, kazao je Šalić.
Tihomir Purda u sudu u BiH, 21. januar 2011.Reč je o razmeni koja je izvršena za vreme vlade premijera Milana Panića, kada je avgusta 1992. u dva navrata iz logora u Srbiji oslobođeno ili razmenjeno više od 780 hrvatskih ratnih zarobljenika. Predmete su tada, kao i u slučaju Vukovarca Tihomira Purde, čije je hapšenje po zahtevu Beograda i otvorilo ovaj problem, vodili vojni istražni organi bivše JNA. Do optužnica se, kako svedoče brojni bivši logoraši, dolazilo na temelju iskaza koji su iznuđivani torturama i batinama.
“Ne samo što su vas tukli celo vreme dok ste tamo bili u tim prostorijama, nego su vas znali tući putem kada su vas vodili na ispitivanja, a i na celom tom ispitivanju kada bi od vas uzimali iskaz bi vas znali s vremena na vreme tući”, kaže za RSE bivši logoraš, danas predsednik iz udruženja “Vukovar 1991.” Zoran Šangut.
“Znači ti iskazi su uzeti pod prisilom i na nezakoniti način. Očekujemo da se otvori to pitanje i da se počnu procesuirati oni koji su organizirali Stajićevo, Begejce i sva ostala mesta zatočeništva. Kad se sazna istina o onima koji su počinili zločin, onda će se saznati istina i na koji su način ti iskazi uzimani”, rekao je Šangut.
Glavna greška zakasnela reakcija
Bivši sudija Vojnog suda Đorđe Dozet, koji je izrekao oslobađajuću presudu u već poznatom slučaju generala Vlade Trifunovića, sa druge strane tvrdi da je tadašnji sud u potpunosti poštovao Zakon o krivičnom postupku. Ipak, kada je reč o ispitivanjima zarobljenika ne isključuje mogućnosti zloupotreba.
“Pred istražnim sudijom ili pred većem koje vodi glavni pretres to ne može da se desi. Ne mogu da tvrdim šta je radila policija ili organi bezbednosti koji su radili pretkrivični postupak, ali ono što znam to vam garantujem”, kazao je Dozet.
Komisija za nestala lica Vlade Srbije nedavno je potvrdila da je nakon ekshumacije na niškom groblju 2010. godine, kada je otkriveno deset tela, "nesporno utvrđeno da je jedno najdirektnije vezano za lica iz Hrvatske koja su 1991. bila u, kako navode, centrima na teritoriji Srbije.
Nataša Kandić iz Fonda za humanitarno pravo već je inicirala formiranje grupe nezavisnih eksperata iz obe zemlje koje bi izvršile detaljnu analizu svih predmeta vođenih tokom devedesetih godina.
“I da jednostavno neke ljude oslobodi optužbi, straha i uopšte tog jednog omalovažavanja i poniženja koje doživljavaju. Svi ti postupci su vođeni u jedno vrlo nezgodno vreme kada nepristrasnost nije bila na strani pravosudnih organa, ni civilnih, ni vojnih. Sa druge strane, tamo gde se pronađu osnove, to treba javno reći i tu za počinjene ratne zločine ne treba da bude oprosta”, rekla Kandić.
Na pitanje zašto organi iz Srbije tu analizu nisu izvšili kada su preuzeli predmete od vojnih sudova, Kandić odgovara:
“To je karakteristično. Ovo Tužilaštvo za ratne zločine je malo, nema mnogo tužilaca, ali mislim da je glavna greška to što ministarstvo pravde nije odmah reagovalo.”
I dok hrvatski veterani najavljuju proteste, Nataša Kandić upozorava da je sada poslednji trenutak da dve zemlje, odnosno ministarstva pravosuđa zajednički reše ovaj problem.
Spisak osoba koje Srbija potražuje zbog sumnje u ratne zločine, po dogovoru sa sastanka iz Zagreba, stigao je u hrvatsko pravosuđe. Ovo je za RSE potvrdila glasnogovornica Ministarstva Vesna Dovranić.
“Ministarstvo je dobilo popis od 33 osobe protiv kojih je vođena ili se vodi istraga. Utvrđeno je da je protiv 26 osoba već obustavljen postupak, dok se za sedam osoba još vodi istraga. Tri osobe sa tog popisa već su upoznate sa činjenicom vođenja istrage, dok će četiri osobe o tome biti upoznate u zakonom propisanom postupku”, kazala je Dovranić.
S obzirom na to da će se ažuriranje popisa u Srbiji nastaviti, iz hrvatskog ministarstva najavljuju da će insistirati na dostavi akata kojim je protiv nekih osoba pred vojnim sudovima tokom devedesetih pokrenut kazneni postupak za ratne zločine ili donesena sudska odluka. Odgovor na pitanje o broju ovakvih slučajeva, te kada će biti dostavljeni Zagrebu, u Ministarstvu pravde Srbije nismo uspeli da dobijemo. No, komentar je imao ministar policije Ivica Dačić.
“Nije dobro da neko smatra da Srbija treba da ispunjava sve zahteve nekih drugih država, i u pogledu unutrašnjih poslova i pravde, a kada je reč o njihovim građanima koji budu negde uhapšeni onda se dižu prave medijske i političke uzbude. Da li onda i Srbija treba tako da se ponaša zbog nekih takođe tajnih spiskova koji postoje. Znači, hoćemo li se vraćati na to da se stalno svađamo ili ćemo rešavati pitanja? Treba da se reši to pitanje i ko je kriv treba da ostane na spiskovima, a ostalo da se ta pitanja završe”, poručio je Dačič.
Bivši sudija vojnog suda Milomir Šalić kaže da je reč o više desetina predmeta, koji se danas delom nalaze u Okružnim sudovima, a deo je preuzelo Tužilaštvo za ratne zločine.
“I niko ništa nije preduzeo, evo vidite skoro dvadeset godina, da se ti predmeti aktiviraju, da se dostave hrvatskoj strani ili da se da poternica za tim licima koja su učinila ta krivična dela. Oni su svi pušteni u onoj razmeni svi za sve”, kazao je Šalić.
“Ne samo što su vas tukli celo vreme dok ste tamo bili u tim prostorijama, nego su vas znali tući putem kada su vas vodili na ispitivanja, a i na celom tom ispitivanju kada bi od vas uzimali iskaz bi vas znali s vremena na vreme tući”, kaže za RSE bivši logoraš, danas predsednik iz udruženja “Vukovar 1991.” Zoran Šangut.
“Znači ti iskazi su uzeti pod prisilom i na nezakoniti način. Očekujemo da se otvori to pitanje i da se počnu procesuirati oni koji su organizirali Stajićevo, Begejce i sva ostala mesta zatočeništva. Kad se sazna istina o onima koji su počinili zločin, onda će se saznati istina i na koji su način ti iskazi uzimani”, rekao je Šangut.
Glavna greška zakasnela reakcija
Bivši sudija Vojnog suda Đorđe Dozet, koji je izrekao oslobađajuću presudu u već poznatom slučaju generala Vlade Trifunovića, sa druge strane tvrdi da je tadašnji sud u potpunosti poštovao Zakon o krivičnom postupku. Ipak, kada je reč o ispitivanjima zarobljenika ne isključuje mogućnosti zloupotreba.
“Pred istražnim sudijom ili pred većem koje vodi glavni pretres to ne može da se desi. Ne mogu da tvrdim šta je radila policija ili organi bezbednosti koji su radili pretkrivični postupak, ali ono što znam to vam garantujem”, kazao je Dozet.
Komisija za nestala lica Vlade Srbije nedavno je potvrdila da je nakon ekshumacije na niškom groblju 2010. godine, kada je otkriveno deset tela, "nesporno utvrđeno da je jedno najdirektnije vezano za lica iz Hrvatske koja su 1991. bila u, kako navode, centrima na teritoriji Srbije.
Nataša Kandić iz Fonda za humanitarno pravo već je inicirala formiranje grupe nezavisnih eksperata iz obe zemlje koje bi izvršile detaljnu analizu svih predmeta vođenih tokom devedesetih godina.
Kandić: Tužilaštvo za ratne zločine je malo, nema mnogo tužilaca, ali mislim da je glavna greška to što ministarstvo pravde nije odmah reagovalo.
“I da jednostavno neke ljude oslobodi optužbi, straha i uopšte tog jednog omalovažavanja i poniženja koje doživljavaju. Svi ti postupci su vođeni u jedno vrlo nezgodno vreme kada nepristrasnost nije bila na strani pravosudnih organa, ni civilnih, ni vojnih. Sa druge strane, tamo gde se pronađu osnove, to treba javno reći i tu za počinjene ratne zločine ne treba da bude oprosta”, rekla Kandić.
Na pitanje zašto organi iz Srbije tu analizu nisu izvšili kada su preuzeli predmete od vojnih sudova, Kandić odgovara:
“To je karakteristično. Ovo Tužilaštvo za ratne zločine je malo, nema mnogo tužilaca, ali mislim da je glavna greška to što ministarstvo pravde nije odmah reagovalo.”
I dok hrvatski veterani najavljuju proteste, Nataša Kandić upozorava da je sada poslednji trenutak da dve zemlje, odnosno ministarstva pravosuđa zajednički reše ovaj problem.