Uprkos neisunjavanju ključnog uslova – hapšenja preostalih haških begunaca, Evropska unija ratifikovala je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom. Brisel je ponovo popustio, a Beogradu je uz “iskazivanje volje za okončanjem saradnje sa Hagom”, omogućen još jedan korak na evropkoj lestvici.
Uoči ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i EU, glavni tužilac Haškog tribunala razgovarao sa članovima evropskog Komiteta za spoljne poslove. Iza zatvorenih raspravljalo se o njegovom poslednjem izveštaju Savetu bezbednosti u kojem je ukazao na nužnost hapšenja preostalih begunaca, potvrdio je za RSE portparol Tužilaštva Aleksandar Kontić.
„Gospodin Bramerc je ponovio da je osnovni problem u odnosima sa Srbijom činjenica da Ratko Mladić i Goran Hadžić još uvek nisu uhapšeni. Pred Većem je gospodin Bramerc takođe tražio od Srbije da premosti jaz između svoje iskazane volje za hapšenjem begunaca i učinkovitosti operacija na terenu“, kazao je Kontić.
Iako ovaj jaz nije premošćen, a Serž Bramerc, kako to podvlači izvestilac Eevropskog parlamenta Jelko Kacin, gubi strpljenje, pa i poverenje u Beograd, evropski zvaničnici još jednom su taj problem ostavili po strani. To je učinio i sam Kacin, pozivajući evropske poslanike da glasaju za ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom iako je ocenio da saradnja sa Haškim tribunalom stagnira. Ipak kada je reč o daljim koracima:
Serž Bramerc, oktobar 2010.
“Srbija ne može dobiti status kandidata za prijem u Evropsku uniju bez pune saradnje sa Tribunalom u Hagu. To znači hapšenje i izručenje preostalih optuženih”, naglašava Kacin.
U Beogradu pak odgovaraju da rade punom parom. Direktor Kancelarije za saradnju sa Hagom Dušan Ignjatović podseća da je Tribunalu do sada predato 44 lica, da je tužilaštvu je prosleđena sva tražena dokumentacija, te omogućen uvid u arhive i dostupnost svedoka.
“Ja odavde mogu da kažem da, što se tiče kancelarije Nacionalnog saveta, postoji potpuno poverenje između tužilaštva Tribunala i nas, postoji veliko profesionalno razumevanje i saradnja na ovom nivou ide kao što je išla i do sada, nema ni najmanjeg problema", kazao je Ignjatović.
No, kada je reč o ključnom pitanju saradnje, osim povremenih akcija policije koje se nekako uvek poklope sa datumom posete glavnog tužica Beogradu i povećanja nagrade za informaciju koja bi dovela do Ratka Mladića na deset miliona evra, konkretnih rezultata nema.
Tri su ključna razloga zbog kojih Brisel već nekoliko puta Srbiji gleda kroz prste, kaže Bojan al Pinto-Brkić iz Foruma za međunarodne odnose.
“Prvi je proces proširenja Evropske unije i ocena da bi šteta od eventualnog zaostajanja Srbije bila veća nego korist. Druga stvar je uloga Srbije u stabilnosti Zapadnog Balkana i naravno najvažnije, uloga koju vlasti u Beogradu igraju u dijalogu sa vlastima u Prištini. I možda treća stvar, a to je da Evropska unija na neki način mora voditi računa i o svojoj popularnosti i popularnosti evropske ideje u Srbiji. Iako je to možda trenutno na štetu interesa pravde," ocenio je on.
Pitanje civilizacijske odgovornosti
U međuvremenu, zvaničnici u Srbiji najavljuju naredne korak na putu ka Briselu.
Upitnik Evropske komisije biće prosleđen 31. januara, status kandidata očekuje se do kraja godine, a na proleće i početak pristupnih pregovora. Ipak, do tada će kako iz Haga podseća portparol Tužilaštva Aleksandar Kontić:
Prilikom jedne od potraga za Ratkom Mladićem, Beograd, februar 2010.
“Gospodin Bramerc dolaziti u Beograd i raspravljati ova pitanja. Na osnovu toga će onda pripremiti svoj sledeći izveštaj u junu ove godine.”
Zvaničnici u Beogradu, kako je to naglasio vicepremijer Božidar Đelić, svesni su da će Bramercovi izveštaji biti presudni za to da Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU, a u Kancelariji za saradnju sa Hagom navode da se nastavljaju napori kako bi preostali begunci bili uhapšeni.
“I ne dopada nam se ta ideja o banalizovanju celokupnog procesa saradnje i minimalizovanju svih rezultata koji su do sada postignuti. Ma koliko, naravno, pitanje hapšenja bilo važno. Ne sarađuje se sa Tribunalom zbog toga što će se pristupiti Evropskoj uniji ili neće, nego zbog toga što je potrebno da ovo društvo prođe kroz ceo takav proces i da se suoči sa prošlošću”, kaže Ignjatović.
I upravo to je, kako navodi Bojan al Pinto-Brkić pitanje mnogo važnije od onog koje se tiče evropskih prognoza.
“To je više pitanje civilizacijske odgovornosti. Ja bih rekao da ne postoji ništa što je zapisano u kamenu u smislu koji je to korak koji Evropska unija neće odobriti bez Mladića i Hadžića. Možda je pametnije razmišljati o tome kako i kada oni mogu biti uhapšeni i izvedeni pred sud, nego o tome dokle će Evropska unija tolerisati to što su oni još uvek na slobodi”, poručuje on.
Izvestilac Evropskog parlamenta Jelko Kacin ipak navodi da je jako važno da se u Beogradu ne prave pogrešne političke procene koje Srbiju ponovo mogu zaustaviti na putu ka EU.
Uoči ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i EU, glavni tužilac Haškog tribunala razgovarao sa članovima evropskog Komiteta za spoljne poslove. Iza zatvorenih raspravljalo se o njegovom poslednjem izveštaju Savetu bezbednosti u kojem je ukazao na nužnost hapšenja preostalih begunaca, potvrdio je za RSE portparol Tužilaštva Aleksandar Kontić.
„Gospodin Bramerc je ponovio da je osnovni problem u odnosima sa Srbijom činjenica da Ratko Mladić i Goran Hadžić još uvek nisu uhapšeni. Pred Većem je gospodin Bramerc takođe tražio od Srbije da premosti jaz između svoje iskazane volje za hapšenjem begunaca i učinkovitosti operacija na terenu“, kazao je Kontić.
Iako ovaj jaz nije premošćen, a Serž Bramerc, kako to podvlači izvestilac Eevropskog parlamenta Jelko Kacin, gubi strpljenje, pa i poverenje u Beograd, evropski zvaničnici još jednom su taj problem ostavili po strani. To je učinio i sam Kacin, pozivajući evropske poslanike da glasaju za ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom iako je ocenio da saradnja sa Haškim tribunalom stagnira. Ipak kada je reč o daljim koracima:
“Srbija ne može dobiti status kandidata za prijem u Evropsku uniju bez pune saradnje sa Tribunalom u Hagu. To znači hapšenje i izručenje preostalih optuženih”, naglašava Kacin.
U Beogradu pak odgovaraju da rade punom parom. Direktor Kancelarije za saradnju sa Hagom Dušan Ignjatović podseća da je Tribunalu do sada predato 44 lica, da je tužilaštvu je prosleđena sva tražena dokumentacija, te omogućen uvid u arhive i dostupnost svedoka.
“Ja odavde mogu da kažem da, što se tiče kancelarije Nacionalnog saveta, postoji potpuno poverenje između tužilaštva Tribunala i nas, postoji veliko profesionalno razumevanje i saradnja na ovom nivou ide kao što je išla i do sada, nema ni najmanjeg problema", kazao je Ignjatović.
No, kada je reč o ključnom pitanju saradnje, osim povremenih akcija policije koje se nekako uvek poklope sa datumom posete glavnog tužica Beogradu i povećanja nagrade za informaciju koja bi dovela do Ratka Mladića na deset miliona evra, konkretnih rezultata nema.
Tri su ključna razloga zbog kojih Brisel već nekoliko puta Srbiji gleda kroz prste, kaže Bojan al Pinto-Brkić iz Foruma za međunarodne odnose.
“Prvi je proces proširenja Evropske unije i ocena da bi šteta od eventualnog zaostajanja Srbije bila veća nego korist. Druga stvar je uloga Srbije u stabilnosti Zapadnog Balkana i naravno najvažnije, uloga koju vlasti u Beogradu igraju u dijalogu sa vlastima u Prištini. I možda treća stvar, a to je da Evropska unija na neki način mora voditi računa i o svojoj popularnosti i popularnosti evropske ideje u Srbiji. Iako je to možda trenutno na štetu interesa pravde," ocenio je on.
Pitanje civilizacijske odgovornosti
U međuvremenu, zvaničnici u Srbiji najavljuju naredne korak na putu ka Briselu.
Upitnik Evropske komisije biće prosleđen 31. januara, status kandidata očekuje se do kraja godine, a na proleće i početak pristupnih pregovora. Ipak, do tada će kako iz Haga podseća portparol Tužilaštva Aleksandar Kontić:
“Gospodin Bramerc dolaziti u Beograd i raspravljati ova pitanja. Na osnovu toga će onda pripremiti svoj sledeći izveštaj u junu ove godine.”
Zvaničnici u Beogradu, kako je to naglasio vicepremijer Božidar Đelić, svesni su da će Bramercovi izveštaji biti presudni za to da Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU, a u Kancelariji za saradnju sa Hagom navode da se nastavljaju napori kako bi preostali begunci bili uhapšeni.
“I ne dopada nam se ta ideja o banalizovanju celokupnog procesa saradnje i minimalizovanju svih rezultata koji su do sada postignuti. Ma koliko, naravno, pitanje hapšenja bilo važno. Ne sarađuje se sa Tribunalom zbog toga što će se pristupiti Evropskoj uniji ili neće, nego zbog toga što je potrebno da ovo društvo prođe kroz ceo takav proces i da se suoči sa prošlošću”, kaže Ignjatović.
Bojan al Pinto-Brkić: Možda je pametnije razmišljati o tome kako i kada oni mogu biti uhapšeni i izvedeni pred sud, nego o tome dokle će Evropska unija tolerisati to što su oni još uvek na slobodi.
I upravo to je, kako navodi Bojan al Pinto-Brkić pitanje mnogo važnije od onog koje se tiče evropskih prognoza.
“To je više pitanje civilizacijske odgovornosti. Ja bih rekao da ne postoji ništa što je zapisano u kamenu u smislu koji je to korak koji Evropska unija neće odobriti bez Mladića i Hadžića. Možda je pametnije razmišljati o tome kako i kada oni mogu biti uhapšeni i izvedeni pred sud, nego o tome dokle će Evropska unija tolerisati to što su oni još uvek na slobodi”, poručuje on.
Izvestilac Evropskog parlamenta Jelko Kacin ipak navodi da je jako važno da se u Beogradu ne prave pogrešne političke procene koje Srbiju ponovo mogu zaustaviti na putu ka EU.
