Glavni haški tužilac Serž Bramerc više nije tako blagonaklon prema Srbiji kao u nekim ranijim izveštajima u kojima je ocenjivao saradnju i u svojim nastupima.
U redovnom šestomesečnom izveštaju Savetu bezbednosti koji je predstavio u ponedeljak, Bramerc je rekao da politička volja za hapšenje haških begunaca Ratka Mladića i Gorana Hadžića nije više dovoljna i Bramerc očekuje konkretne rezultate. Njih je kaže, u poslednjih šest meseci bilo malo.
“U rukama Srbije je ključ za hapšenje Ratka Mladića i Gorana Hadžića. Ova dva begunca mogu se privesti pravdi ukoliko svi relevantni akteri pokažu spremnost i volju i efektivno objedine napore da tu dužnost izvrše”, naveo je Bramerc u Savetu bezbednosti.
Iz Beograda, gde već par godina uporno ponavljaju da čine sve da uhapse Mladića i Hadžića, odgovaraju da to nije obaveza samo zbog Bramerca ili EU.
Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova kaže za RSE da očekuje da se Bramerc i Haški tribunal ne koriste kao sredstvo pritiska na Srbiju.
“Odnosno da se shvati da Srbija to ne radi zbog EU ili zbog Bramerca ili zbog Haškog tribunala nego zato što smatramo da je to naša obaveza. Nema potrebe da nas bilo ko na to opominje. A čini mi se da neko misli da, ukoliko ti izveštaji budu pozitivni, onda će opasti pritisak i Srbija praktično to neće ispuniti. To je poptuno pogrešan pristup”, poručuje Dačić.
Dušan Ignjatović
Najvažniji zaključak u ovom izveštaju za domaće zvaničnike je priznanje da postoji politička volja da se reši pitanje haških begunaca. To za RSE potvrđuje šef vladine kancelarije za saradnju sa Tribunalom Dušan Ignjatović koji je Bramercov izveštaj pratio u SB UN u Njujorku.
„Naše službe naporno rade na rešavanju tog problema, sada se primenjuju preporuke koje je Bramerc dao u junu u vezi sa potragom za beguncima i tužilaštvo je detaljno obavešteno o svim akcijama koje se preduzimaju“, kaže Ignjatović.
Beograd je do sada više puta trpeo u priblažavanju ka EU zbog haškog uslova na kome pre svih insistira Holandija. Iako je Srbiji prosleđen Upitnik Evropske komisije o zahtevu za članstvo u EU evropski ministri jasno su poručili da Srbija neće i formalno postati kandidat za ulazak u Uniju dok ne završi saradnju sa Haškim tribunalom, odnosno dok ne uhapsi Ratka Mladića.
Beograd mora biti proaktivniji
Ksenija Milenković, savetnica potpredsednika Vlade za evropske integracije kaže da su vlasti u Beogradu toga svesne.
“Jednako kao što smo svesni toga da o tome da li postoji puna saradnja mogu da se pojave različita tumačenja. Ono što je najbitnije za nas je da se ne dovodi u pitanje politička volja Srbije da sarađuje, i potpuno je jasno da zaista činimo sve što je u našoj moći da se ta saradnja na zadovoljavajući način zaokruži odnosno da se lociraju i prebace u Hag preostali optueženici”, kaže Milenkovićeva.
“Više nedostataka u načinu na koji se vrši istraga mora pod hitno biti otklonjeno”, naveo je Bramerc u izveštaju SB.
“Generalno, Srbija mora da usvoji proaktivniji pristup hapšenju begunaca. U središtu tog proaktivnijeg pristupa treba da bude sveobuhvatnija strategija koja objedinjuje sve relevantne aktere i sve neophodne aspekte u cilju stvaranja pritiska koji bi rezultirao hapšenjem begunaca. Primera radi, osim potrage za beguncima, mora postojati rigoroznan postupak prema pojedinicima i mrežama koji pomažu beguncima u bekstvu od pravde. Dakle, srpske vlasti moraju uputiti jasan signal onima koji kriju begunce da će biti kažnjeni”, zaključio je Bramerc.
Ivica Dačić, septembar 2010.
Ministar Dačić tvrdi da je policija ispunila sve postavljene zahteve u potrazi za haškim optuženicima.
“Mi smo proveravali sve lokacije, vršili smo niz operativnih akcija u kojim je bilo značajnih rezultata u smislu dolaska do određenih dokaza, kontrolisana su razna preduzeća i veze što je imalo za cilj da prekine mrežu podrške. Tako da sa aspekta šta jedna policija može i treba da radi kada je u pitanju hapšenje pojedinih ljudi policija zaista radi sve ono što je uobičajeno i što se radi kada se traži bilo ko. Drugo je pitanje što su se sve dojave o lokaciji pokazale lažnom”, objašnjava Dačić.
Bramercov izveštaj je za Ninoslava Krstića, predsednika Foruma za bezbednost i demokratiju i generala u penziji korektan, pre svega u delu koji se tiče političke klime za hapšenjem preostale dvojice haških optuženka. No, Krstić upire prstom na službe kao na nekog ko je zakazao u ovom poslu.
„Međutim, ono što nedostaje u tom izveštaju a što Bramerc ne može da napisše je konačna i potpuna saradnja, odnosno hapšenje preostalih haških begunaca. Kada kažem da je klima dobra tu mislim na poslednje izjave Ivice Dačića, naprednjaka Tomislava Nikolića i Velje Ilića. Sada se svi oni potpuno slažu da mora da se ostvari puna saradnja sa Haškim tribunalom što znači da je politička klima potpuna. Ovo drugo je tehnički posao, mislim da su tu zakazale službe. Sigurno je da mora da se uradi nešto konkretno ili da se dokaže da on nije živ ili da se dokaže da nije u zemlji a za to treba da se ovde urade određene stvari onako kako je Bramerc rekao“, kaže Krstić.
Jedna od poslednjih mera Vlade Srbije koja je privukla veliku medijsku pažnju je povećanje nagrada za informaciju o Mladiću sa milion na deset miliona eura a za Hadžića sa 250 000 na milion eura.
U redovnom šestomesečnom izveštaju Savetu bezbednosti koji je predstavio u ponedeljak, Bramerc je rekao da politička volja za hapšenje haških begunaca Ratka Mladića i Gorana Hadžića nije više dovoljna i Bramerc očekuje konkretne rezultate. Njih je kaže, u poslednjih šest meseci bilo malo.
“U rukama Srbije je ključ za hapšenje Ratka Mladića i Gorana Hadžića. Ova dva begunca mogu se privesti pravdi ukoliko svi relevantni akteri pokažu spremnost i volju i efektivno objedine napore da tu dužnost izvrše”, naveo je Bramerc u Savetu bezbednosti.
Iz Beograda, gde već par godina uporno ponavljaju da čine sve da uhapse Mladića i Hadžića, odgovaraju da to nije obaveza samo zbog Bramerca ili EU.
Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova kaže za RSE da očekuje da se Bramerc i Haški tribunal ne koriste kao sredstvo pritiska na Srbiju.
“Odnosno da se shvati da Srbija to ne radi zbog EU ili zbog Bramerca ili zbog Haškog tribunala nego zato što smatramo da je to naša obaveza. Nema potrebe da nas bilo ko na to opominje. A čini mi se da neko misli da, ukoliko ti izveštaji budu pozitivni, onda će opasti pritisak i Srbija praktično to neće ispuniti. To je poptuno pogrešan pristup”, poručuje Dačić.
Najvažniji zaključak u ovom izveštaju za domaće zvaničnike je priznanje da postoji politička volja da se reši pitanje haških begunaca. To za RSE potvrđuje šef vladine kancelarije za saradnju sa Tribunalom Dušan Ignjatović koji je Bramercov izveštaj pratio u SB UN u Njujorku.
„Naše službe naporno rade na rešavanju tog problema, sada se primenjuju preporuke koje je Bramerc dao u junu u vezi sa potragom za beguncima i tužilaštvo je detaljno obavešteno o svim akcijama koje se preduzimaju“, kaže Ignjatović.
Beograd je do sada više puta trpeo u priblažavanju ka EU zbog haškog uslova na kome pre svih insistira Holandija. Iako je Srbiji prosleđen Upitnik Evropske komisije o zahtevu za članstvo u EU evropski ministri jasno su poručili da Srbija neće i formalno postati kandidat za ulazak u Uniju dok ne završi saradnju sa Haškim tribunalom, odnosno dok ne uhapsi Ratka Mladića.
Beograd mora biti proaktivniji
Ksenija Milenković, savetnica potpredsednika Vlade za evropske integracije kaže da su vlasti u Beogradu toga svesne.
“Jednako kao što smo svesni toga da o tome da li postoji puna saradnja mogu da se pojave različita tumačenja. Ono što je najbitnije za nas je da se ne dovodi u pitanje politička volja Srbije da sarađuje, i potpuno je jasno da zaista činimo sve što je u našoj moći da se ta saradnja na zadovoljavajući način zaokruži odnosno da se lociraju i prebace u Hag preostali optueženici”, kaže Milenkovićeva.
Osim potrage za beguncima, mora postojati rigoroznan postupak prema pojedinicima i mrežama koji pomažu beguncima u bekstvu od pravde, poručio je Serž Bramerc.
“Više nedostataka u načinu na koji se vrši istraga mora pod hitno biti otklonjeno”, naveo je Bramerc u izveštaju SB.
“Generalno, Srbija mora da usvoji proaktivniji pristup hapšenju begunaca. U središtu tog proaktivnijeg pristupa treba da bude sveobuhvatnija strategija koja objedinjuje sve relevantne aktere i sve neophodne aspekte u cilju stvaranja pritiska koji bi rezultirao hapšenjem begunaca. Primera radi, osim potrage za beguncima, mora postojati rigoroznan postupak prema pojedinicima i mrežama koji pomažu beguncima u bekstvu od pravde. Dakle, srpske vlasti moraju uputiti jasan signal onima koji kriju begunce da će biti kažnjeni”, zaključio je Bramerc.
Ministar Dačić tvrdi da je policija ispunila sve postavljene zahteve u potrazi za haškim optuženicima.
“Mi smo proveravali sve lokacije, vršili smo niz operativnih akcija u kojim je bilo značajnih rezultata u smislu dolaska do određenih dokaza, kontrolisana su razna preduzeća i veze što je imalo za cilj da prekine mrežu podrške. Tako da sa aspekta šta jedna policija može i treba da radi kada je u pitanju hapšenje pojedinih ljudi policija zaista radi sve ono što je uobičajeno i što se radi kada se traži bilo ko. Drugo je pitanje što su se sve dojave o lokaciji pokazale lažnom”, objašnjava Dačić.
Bramercov izveštaj je za Ninoslava Krstića, predsednika Foruma za bezbednost i demokratiju i generala u penziji korektan, pre svega u delu koji se tiče političke klime za hapšenjem preostale dvojice haških optuženka. No, Krstić upire prstom na službe kao na nekog ko je zakazao u ovom poslu.
„Međutim, ono što nedostaje u tom izveštaju a što Bramerc ne može da napisše je konačna i potpuna saradnja, odnosno hapšenje preostalih haških begunaca. Kada kažem da je klima dobra tu mislim na poslednje izjave Ivice Dačića, naprednjaka Tomislava Nikolića i Velje Ilića. Sada se svi oni potpuno slažu da mora da se ostvari puna saradnja sa Haškim tribunalom što znači da je politička klima potpuna. Ovo drugo je tehnički posao, mislim da su tu zakazale službe. Sigurno je da mora da se uradi nešto konkretno ili da se dokaže da on nije živ ili da se dokaže da nije u zemlji a za to treba da se ovde urade određene stvari onako kako je Bramerc rekao“, kaže Krstić.
Jedna od poslednjih mera Vlade Srbije koja je privukla veliku medijsku pažnju je povećanje nagrada za informaciju o Mladiću sa milion na deset miliona eura a za Hadžića sa 250 000 na milion eura.
