Ekonomske slobode su ponovo u usponu, nakon stranputica u poslednje dve i po godine otkako je počela privredna kriza.
To je rezultat istraživanja američke Heritidž fondacije (The Heritage Foundation) Vol Strit džornela (The Wall Street Journal).
Na prvom mestu je Hong Kong, poslednja je Severna Koreja. Od zemalja sa prostora bivše Jugoslavije najbolje plasirana je Makedonija na 55. mestu a najslabije Bosna i Hercegovina na 104.
Protesti u Grčkoj i Francuskoj. Paket MMF za spasavanje Irske. Ugrožen opstanak evra. Nova vlada u Londonu. Uspon čajanka partije u SAD. Da li to nagoveštava kraj kapitalizma, kao što su mnogi predviđali prošle godine?
Međutim, Indeks ekonomskih sloboda za 2011. koji su u sredu objavili Heritidž fondacija i Vol Strit džornel daje mnogo optimističniju sliku.
Ocenjivana je privrženost zemalja slobodnom preduzetništvu odnosno kapitalističkom sistemu imajući u vidu 10 kategorija ekonomskih sloboda: fiskalna čvrstina, otvorenost za investicije i trgovinu, veličina vlade, poslovno i radničko zakonodavstvo odnosno regulative, prava svojine, korupcija, monetarna stabilnost i finansijska konkurencija.
Indeks ekonomskih sloboda, 12. januar 2011.Sto sedamnaest zemalja od 179 na ovoj listi, uglavnom u razvoju kao i one čije su ekonomije u usponu – poboljšale su učinak. Zemlje koje su privržene principima ekonomskih sloboda brže se oporavljaju od finansijske krize i recesije, od onih koje posežu za raznim protekcionističkim merama, ocenjuje Teri Miler (Terry Miller) iz Heritidž fondacije.
Prvi na listi je Hong Kong. Slede Singapur, Australija, Novi Zeland i Švajcarska. Od članica EU najbolje je plasirana Danska na 8. mestu, a najslabije Italija koja je 87-a, a Grčka 88-a. SAD su devete, Japan je 20-ti.
Članice bloka zemalja u usponu (BIRK) su relativno slabo rangirane. Brazil je 113-i, Indija 124-a, Kina 138-a, a Rusija 143-a.
Od zemalja sa prostora bivše Jugoslavije najbolje se kotira Makedonija na 55-om mestu, slede Slovenija na 66-om, Crna Gora kao 76-a, Hrvatska 82-a, Srbija je 101-a, a najslabije je pozicionirana Bosna i Hercegovina na 104-om mestu.
Među tri najslabije plasirane zemlje su Kuba, Zimbabve i na poslednjem mestu Severna Koreja. Nisu rangirani Avganistan, Irak, Lihenštajn i Sudan.
Miler ističe da su se tržište i biračko telo pokazali mudrijim od tehnokrata i birokrata u državnim strukturama koji svaki problem nastoje da reše pre svega dodatnom reguliacijom ili programom potrošnje.
Uslovi kreditiranja su pooštreni. Birači u Velikoj Britaniji i SAD-u, čije vlade su sklone velikoj potrošnji, kaznili su takvo ponašanje dajući podršku konzervativcima koji su preuzeli vlast u Londonu, odnosno Republikancima u Predstavničkom domu američkog Kongresa, kao i čajanka partiji.
To je poruka obema zemljama da su nužne promene, smatra Miler. Na diplomatskom planu, ekonomsko vođstvo SAD je ozbiljno dovedeno u pitanje po prvi put od Drugog svetskog rata.
Na samitima G-20 odbačene su ideje Vašingtona o većoj vladinoj potrošnji i čvršćoj regulaciji tržišta.
Indeks za 2011. ukazuje da su ekonomske slobode ponovo u usponu nakon stranputica od početka krize pre dve i po godine.
To je dobra vest za siromašne. Zemlje koje su sledile taj put bile su u poslednjih nekoliko decenija mnogo uspešnije u smanjenju siromaštva.
To je rezultat istraživanja američke Heritidž fondacije (The Heritage Foundation) Vol Strit džornela (The Wall Street Journal).
Na prvom mestu je Hong Kong, poslednja je Severna Koreja. Od zemalja sa prostora bivše Jugoslavije najbolje plasirana je Makedonija na 55. mestu a najslabije Bosna i Hercegovina na 104.
Protesti u Grčkoj i Francuskoj. Paket MMF za spasavanje Irske. Ugrožen opstanak evra. Nova vlada u Londonu. Uspon čajanka partije u SAD. Da li to nagoveštava kraj kapitalizma, kao što su mnogi predviđali prošle godine?
Međutim, Indeks ekonomskih sloboda za 2011. koji su u sredu objavili Heritidž fondacija i Vol Strit džornel daje mnogo optimističniju sliku.
Ocenjivana je privrženost zemalja slobodnom preduzetništvu odnosno kapitalističkom sistemu imajući u vidu 10 kategorija ekonomskih sloboda: fiskalna čvrstina, otvorenost za investicije i trgovinu, veličina vlade, poslovno i radničko zakonodavstvo odnosno regulative, prava svojine, korupcija, monetarna stabilnost i finansijska konkurencija.
Prvi na listi je Hong Kong. Slede Singapur, Australija, Novi Zeland i Švajcarska. Od članica EU najbolje je plasirana Danska na 8. mestu, a najslabije Italija koja je 87-a, a Grčka 88-a. SAD su devete, Japan je 20-ti.
Članice bloka zemalja u usponu (BIRK) su relativno slabo rangirane. Brazil je 113-i, Indija 124-a, Kina 138-a, a Rusija 143-a.
Od zemalja sa prostora bivše Jugoslavije najbolje se kotira Makedonija na 55-om mestu, slede Slovenija na 66-om, Crna Gora kao 76-a, Hrvatska 82-a, Srbija je 101-a, a najslabije je pozicionirana Bosna i Hercegovina na 104-om mestu.
Među tri najslabije plasirane zemlje su Kuba, Zimbabve i na poslednjem mestu Severna Koreja. Nisu rangirani Avganistan, Irak, Lihenštajn i Sudan.
Miler ističe da su se tržište i biračko telo pokazali mudrijim od tehnokrata i birokrata u državnim strukturama koji svaki problem nastoje da reše pre svega dodatnom reguliacijom ili programom potrošnje.
Uslovi kreditiranja su pooštreni. Birači u Velikoj Britaniji i SAD-u, čije vlade su sklone velikoj potrošnji, kaznili su takvo ponašanje dajući podršku konzervativcima koji su preuzeli vlast u Londonu, odnosno Republikancima u Predstavničkom domu američkog Kongresa, kao i čajanka partiji.
To je poruka obema zemljama da su nužne promene, smatra Miler. Na diplomatskom planu, ekonomsko vođstvo SAD je ozbiljno dovedeno u pitanje po prvi put od Drugog svetskog rata.
Na samitima G-20 odbačene su ideje Vašingtona o većoj vladinoj potrošnji i čvršćoj regulaciji tržišta.
Indeks za 2011. ukazuje da su ekonomske slobode ponovo u usponu nakon stranputica od početka krize pre dve i po godine.
To je dobra vest za siromašne. Zemlje koje su sledile taj put bile su u poslednjih nekoliko decenija mnogo uspešnije u smanjenju siromaštva.
