Pod pokroviteljstvom UNICEF-a, podgorička agencija DeFacto je sprovela istraživanje o stavovima mladih prema Evropskoj uniji, koje ukazuje da, među srednjoškolcima, evrointegracioni proces ima značajnu podršku.
Uprkos zaključku da se među mladima, rastom informisanosti povećava i podrška učlanjenju, prema ocjeni stručnjaka, treba ipak imati u vidu da će se, sticanjem potpunije slike o Evropskoj uniji, to možda promijeniti. Tome u prilog, možda, govori i činjenica da je podrška procesu prvi put ispod 70 posto.
Dvije trećine mladih u Crnoj Gori podržava učlanjenje Crne Gore u Evropsku uniju, dok se tome protivi 12 posto.
Istraživanje među hiljadu učenika svih crnogorskih srednjih škola, između ostalog, kaže i da je oko 80 posto srednjoškolaca izjavilo da je dobro informisano o Evropskoj uniji, a jedan od zaključaka istraživanja je da mladi ljudi, koji su bolje informisani i Evropskoj uniji, više podržavaju put Crne Gore ka članstvu u ovoj organizaciji.
Ako se zna da, generalno, građani zemalja koje se kreću ka punopravnom članstvu, na početku puta, idealizujući Evropsku uniju, snažno podržavaju proces, a da se, pri kraju evro-integracije, kada se shvati da sticanje punopravnog članstva ne znači ulazak u "obećanu zemlju", ta podrška smanjuje, postavlja se pitanje - da li se i među srednjoškolcima može očekivati sličan trend.
Crnogorski ministar za evropske integracije Gordana Đurović ne vjeruje u značajniji pad podrške, koji bi bio uzrokovan većom količinom informacija.
"Ipak, i sa tom rezervom da će podrška možda biti manja ja mislim da mi u Crnoj Gori imamo realna očekivanja od Evropske unije. Da nijesmo idealisti ni danas a ni za par godina kada budemo duboko u pregovorima. Potpuno smo svjesni da postoji čitav niz benefita, ali i da značajno unaprjeđenje kvaliteta života ne dolazi samim članstvom nego će zavisiti od toga koliko se mi budemo zaista potrudili. Ja mislim da mi imamo tu kontrolu očekivanja kao društvo i ne vidim tu rizik ili problem da će veća količina informacija roditi neku posebno negativnu energiju već će samo napraviti jednu rezervu prije sa aspekta "zar ja moram toliko da radim da bi postao član EU"," navela je Đurović.
Može se očekivati izvjestan pad podrške
Ministar Đurović je, međutim, tokom prezentacije istraživanja u ponedjeljak rekla da je neprijatno iznenađena padom podrške u odnosu na raniji period.
Naime, po proglašenju nezavisnosti Crne Gore 2006. podrška je premašivala 80 posto, a nakon toga se nije spuštala ispod 70 procenata. Novi podaci govore da evro-integraciju Crne Gore podržava 67 posto mladih.
Rezultate istraživanja je prezentovao član stručnog tima agencije DeFacto Miloš Bešić, koji je rekao da polovina, smatra da će se ekonomska situacija u zemlji poboljšati nakon učlanjenja u Evropsku uniju, za šta je, čak 50 posto od svih ispitanika, uvjereno da će se desiti do 2012., odnosno, 2015. godine.
Iako zaključuje da među mladima, povećanjem informisanosti raste i podrška učlanjenju u Evropsku uniju, Bešić ipak smatra da se može očekivati izvjestan pad podrške.
"Informacije koje sada imamo su, uslovno rečeno pozitivne. Šta će biti kada počnu da pristižu neke malo negativnije informacije, vidjećemo. Ako postoji veza između informisanosti i stava to znači da sada, ako su sada su pozitivne informacije a takav je i stav. Da li je očekivati da će biti negativan stav ako budu pristizale negativne informacije. Ja mislim da je pretpostavka da do toga neće doći. Ono što imamo sada kao fond informacija kod mladih to je još uvijek shvatanje EU kao neke vrste raja ili sna koji kada ostvarimo riješiće sve probleme. Ono što znamo da to neće biti slučaj kao što nije bio slučaj ni sa jednom zemljom koja je postala članica EU", navodi Bešić.
Tokom prezentacije istraživanja govorili su i učenici podgoričke Gimnazije Milica Vučeljić i Nikola Vojinović.
"Zahvljajujući predmetu Evropske integracije, kao i odličnom i prikladno napisanom udžbeniku za srednjoškolce ja danas znam mnogo više o Evropskoj uniji", kaže Milica.
"Ako uzmemo u obzir da je suština osnivanja EU da svojim građanima obezbijedi bolji život, da im osigura lična prava i slobode, mir i bezbjednost onda je jasno kakva je privilegija biti u Evropskoj uniji", kaže Nikola.
O evropskim integracijama i njihovom znanju o Evropskoj uniji, razgovarali smo i sa srednjoškolcima ispred njihovih škola, odnosno, na podgoričkim ulicama.
Uprkos zaključku da se među mladima, rastom informisanosti povećava i podrška učlanjenju, prema ocjeni stručnjaka, treba ipak imati u vidu da će se, sticanjem potpunije slike o Evropskoj uniji, to možda promijeniti. Tome u prilog, možda, govori i činjenica da je podrška procesu prvi put ispod 70 posto.
Dvije trećine mladih u Crnoj Gori podržava učlanjenje Crne Gore u Evropsku uniju, dok se tome protivi 12 posto.
Istraživanje među hiljadu učenika svih crnogorskih srednjih škola, između ostalog, kaže i da je oko 80 posto srednjoškolaca izjavilo da je dobro informisano o Evropskoj uniji, a jedan od zaključaka istraživanja je da mladi ljudi, koji su bolje informisani i Evropskoj uniji, više podržavaju put Crne Gore ka članstvu u ovoj organizaciji.
Ako se zna da, generalno, građani zemalja koje se kreću ka punopravnom članstvu, na početku puta, idealizujući Evropsku uniju, snažno podržavaju proces, a da se, pri kraju evro-integracije, kada se shvati da sticanje punopravnog članstva ne znači ulazak u "obećanu zemlju", ta podrška smanjuje, postavlja se pitanje - da li se i među srednjoškolcima može očekivati sličan trend.
Crnogorski ministar za evropske integracije Gordana Đurović ne vjeruje u značajniji pad podrške, koji bi bio uzrokovan većom količinom informacija.
Potpuno smo svjesni da postoji čitav niz benefita, ali i da značajno unaprjeđenje kvaliteta života ne dolazi samim članstvom nego će zavisiti od toga koliko se mi budemo zaista potrudili., kazala je Gordana Đurović.
"Ipak, i sa tom rezervom da će podrška možda biti manja ja mislim da mi u Crnoj Gori imamo realna očekivanja od Evropske unije. Da nijesmo idealisti ni danas a ni za par godina kada budemo duboko u pregovorima. Potpuno smo svjesni da postoji čitav niz benefita, ali i da značajno unaprjeđenje kvaliteta života ne dolazi samim članstvom nego će zavisiti od toga koliko se mi budemo zaista potrudili. Ja mislim da mi imamo tu kontrolu očekivanja kao društvo i ne vidim tu rizik ili problem da će veća količina informacija roditi neku posebno negativnu energiju već će samo napraviti jednu rezervu prije sa aspekta "zar ja moram toliko da radim da bi postao član EU"," navela je Đurović.
Može se očekivati izvjestan pad podrške
Ministar Đurović je, međutim, tokom prezentacije istraživanja u ponedjeljak rekla da je neprijatno iznenađena padom podrške u odnosu na raniji period.
Naime, po proglašenju nezavisnosti Crne Gore 2006. podrška je premašivala 80 posto, a nakon toga se nije spuštala ispod 70 procenata. Novi podaci govore da evro-integraciju Crne Gore podržava 67 posto mladih.
Rezultate istraživanja je prezentovao član stručnog tima agencije DeFacto Miloš Bešić, koji je rekao da polovina, smatra da će se ekonomska situacija u zemlji poboljšati nakon učlanjenja u Evropsku uniju, za šta je, čak 50 posto od svih ispitanika, uvjereno da će se desiti do 2012., odnosno, 2015. godine.
Iako zaključuje da među mladima, povećanjem informisanosti raste i podrška učlanjenju u Evropsku uniju, Bešić ipak smatra da se može očekivati izvjestan pad podrške.
"Informacije koje sada imamo su, uslovno rečeno pozitivne. Šta će biti kada počnu da pristižu neke malo negativnije informacije, vidjećemo. Ako postoji veza između informisanosti i stava to znači da sada, ako su sada su pozitivne informacije a takav je i stav. Da li je očekivati da će biti negativan stav ako budu pristizale negativne informacije. Ja mislim da je pretpostavka da do toga neće doći. Ono što imamo sada kao fond informacija kod mladih to je još uvijek shvatanje EU kao neke vrste raja ili sna koji kada ostvarimo riješiće sve probleme. Ono što znamo da to neće biti slučaj kao što nije bio slučaj ni sa jednom zemljom koja je postala članica EU", navodi Bešić.
Tokom prezentacije istraživanja govorili su i učenici podgoričke Gimnazije Milica Vučeljić i Nikola Vojinović.
"Zahvljajujući predmetu Evropske integracije, kao i odličnom i prikladno napisanom udžbeniku za srednjoškolce ja danas znam mnogo više o Evropskoj uniji", kaže Milica.
"Ako uzmemo u obzir da je suština osnivanja EU da svojim građanima obezbijedi bolji život, da im osigura lična prava i slobode, mir i bezbjednost onda je jasno kakva je privilegija biti u Evropskoj uniji", kaže Nikola.
O evropskim integracijama i njihovom znanju o Evropskoj uniji, razgovarali smo i sa srednjoškolcima ispred njihovih škola, odnosno, na podgoričkim ulicama.
