Nakon odluke Saveta ministara Evropske unije, da zahtev Srbije za kandidaturu proslede Evropskoj komisiji, Srbiju čeka veliki posao. Osim popunjavanja Upitnika koji se iz Brisela čeka u novembru, pred srpskim vlastima su i dva ključna politička uslova - puna saradnja s Hagom i dijalog sa Prištinom.
Srpske vlasti, nakon dobrih vesti iz Luksemburga, sada očekuje opsežan Upitnik Evropske komisije, na koji neće biti tako lako ponuditi adekvatne odgovore. Na primer, reći gde su granice Srbije ili koliko zemlja uopšte ima stanovnika, zbog dobro poznatog razmimoilaženje Srbije sa Evropskom Unijom oko statusa Kosova.
Uprkos tome, čelnici Srbije ne skrivaju optimizam. Tako se šef srpske diplomatije, Vuk Jeremić, nada da će 2011. biti godina kada će Srbija i zvanično dobiti status kandidata za članstvo.
“Pred nama je sada jedan značajan period u kome će biti puno posla – treba popuniti Upitnik o treba dobiti pozitivno mišljenje Evropske komisije. Sa naše strane mi ćemo zaista učiniti sve da to bude najkraći mogući period. Članstvo Srbije u EU je centralni strateški prioritet za Vladu Srbije. Ja se nadam da će naredna godina, 2011., biti godina u kojoj dobijamo status kandidata, zvaničnog kadnidata za članstvo u EU”, kaže ministar spoljnih poslova.
Nadu o ubrzanom putu ka Evropi, ne skrivaju ni Jeremićeve kolege iz Vlade, ali ni predsednik Boris Tadić, koji odluku Saveta ministara, vidi kao izuzetno važan korak. Ipak, poruke iz Brisela su jasne – na putu evrointegracija, pred Srbijom su i dalje dve, od ranije poznate političke prepreke – Hag i Kosovo.
Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer objašnjava za naš program da se hapšenje najpoznatijeg haškog begunca Ratka Mladića, ne može posmatrati kao nov uslov.
“Ne, to uopšte nije novi uslov. Srbija je preuzela jasnu obavezu da u potpunosti sarađuje sa haškim Tribunalom. Ostala su jos dva begunca na slobodi, znači to nije ništa novo – u smislu da treba nastaviti posvećenost istoj obavezi. Nadamo se da će begunci biti privedeni pravdi, što pre to bolje. Što pre to pitanje budemo ostavili iza sebe, možemo da se posvetimo narednim velikim izazovima na putu Srbije ka Evropskoj uniji”, kaže Dežer za RSE.
“Sada imamo jednu godinu rada da pripremimo najbolje moguće mišljenje o sposobnosti Srbije, ne samo da postane kandidat, nego i da postane sposobna da počne pregovore o članstvu. Obratićemo pažnju na reforme, ali kao jedan od elemenata razmatraće se i puna saradnja Srbije sa Hagom. Nadam se da ćemo do tog momenta, pre nego što to sve budemo ocenjivali, već uveliko imati rešen problem Haga”, smatra predstavnik Evropske unije u Srbiji
Važan i dijalog sa Prištinom
I ministar srpske policije Ivica Dačić, smatra da u obavezi saradnje sa Hagom nema promene stava evropskih zvaničnika i veruje da budućnost evrointegracija zavisi od izveštaja o saradnji Srbije, a ne i od samog hapšenja Mladića.
Jedna od pretraga kuće Ratka Mladića u Beogradu, februar 2010, foto: Vesna Anđić“Reč je o tome da Srbija pokaže, kao i do sada, da apsolutno sarađuje sa haškim Tribunalom. Mi pozivamo sve one koji mogu da pomognu, da pomognu! Srbija je proveravala sve lokacije koje su bilo kada navedene u nekoj komunikaciji sa nama, ni jedna od tih lokacija nije bila tačna. Zašto Ratko Mladić nije bio uhapšen ranije, kada se slobodno kretao Beogradom, to nije pitanje za mene”, kaže Dačić.
A da li je za dalji put Srbije ka Evropi zaista neophodno hašpenje Mladića i drugog haškog begunca Gorana Hadžića, pitali smo Luisa Sela, nekadašnjeg američkog diplomatu i profesora na Univerzitetu Mejn.
“Mladić i Hadžić trebalo je da budu uhapšeni mnogo ranije. Trebalo bi odmah da budu uhapšeni, bez obzira da li je to preduslov za ulazak u EU ili ne, jer to je međunarodna obaveza koju Srbija mora da ispuni. Onog momenta kada to bude učinjeno, pomoći će da se Srbiji otvore vrata za članstvo u Evropskoj uniji”, smatra nekadašnji diplomata SAD.
Drugi uslov je da se reši problem Kosova. EU u ovom trenutku ne postavlja zahtev za priznanje kao uslov ka članstvu. Međutim, visoka evropska predstavnica Ketrin Ešton je, uz čestitke za prosleđivanje kandidature, rekla i da je sada "veoma važno" da Beograd i Priština što pre pokrenu dijalog.
Ministar Vuk Jeremić ponavlja da Srbija ne može da prizna kosovsku nezavisnost.
“Što se tiče uslova priznanja Kosova, to je uslov koji nećemo moći da ispunimo. I, ja se nadam da se on nikada neće formulisati na takav način, zato što je to nešto što nismo u prilici da uradimo”, isitiče Vuk Jeremić.
Luis Sel je za Radio Slobodna Evropa ocenio da bi na putu ka Evropskoj uniji, Srbija i Kosovo trebalo da razvijaju međusobne odnose kao nezavisne države, iako priznavanje Kosova Srbiji nije postavljeno kao uslov za dalje integracije.
“Moje mišljenje je da bi Srbija i Kosovo trebalo da grade dobrosusedske odnose kao nezavisne države i dobre komšije. Mislim da je to praktičan preduslov za dalje evropske integracije, iako to možda nije formalna obaveza Srbije, ali jeste praktično pitanje. Ni Evropska unija ni NATO ne žele nove članice koji sa sobom donose bezbednosne probleme. To Srbija mora da reši na miran način na svom putu ka Evropskoj uniji. A ja verujem da su EU I NATO budućnost kako Srbije, tako i Kosova”, kaže Luis Sel za RSE.
Sudeći prema iskustvima zemalja regiona, put od podnošenja zahteva za članstvo, što je Beograd učinio u decembru 2009, do dobijanja kandidature, traje barem godinu dana. Napredovanje od jedne do druge faze trajalo je međutim različito. Hrvatska je taj put prešla za 16 meseci. Makedoniji je trebalo godinu i po dana.
Crna Gora je zahtev podnela pre gotovo dve godine, a statusu kandidata nada se narednog meseca. Albanija je u aprilu dala odgovore na upitnik, i od tada čeka na mišljenje Evropske komisije. Bosna i Hercegovina koja kao i Srbija ima status potencijalnog kandidata, jedina je u regionu koja još nije podnela zahtev za članstvo.
Srpske vlasti, nakon dobrih vesti iz Luksemburga, sada očekuje opsežan Upitnik Evropske komisije, na koji neće biti tako lako ponuditi adekvatne odgovore. Na primer, reći gde su granice Srbije ili koliko zemlja uopšte ima stanovnika, zbog dobro poznatog razmimoilaženje Srbije sa Evropskom Unijom oko statusa Kosova.
Uprkos tome, čelnici Srbije ne skrivaju optimizam. Tako se šef srpske diplomatije, Vuk Jeremić, nada da će 2011. biti godina kada će Srbija i zvanično dobiti status kandidata za članstvo.
“Pred nama je sada jedan značajan period u kome će biti puno posla – treba popuniti Upitnik o treba dobiti pozitivno mišljenje Evropske komisije. Sa naše strane mi ćemo zaista učiniti sve da to bude najkraći mogući period. Članstvo Srbije u EU je centralni strateški prioritet za Vladu Srbije. Ja se nadam da će naredna godina, 2011., biti godina u kojoj dobijamo status kandidata, zvaničnog kadnidata za članstvo u EU”, kaže ministar spoljnih poslova.
Nadu o ubrzanom putu ka Evropi, ne skrivaju ni Jeremićeve kolege iz Vlade, ali ni predsednik Boris Tadić, koji odluku Saveta ministara, vidi kao izuzetno važan korak. Ipak, poruke iz Brisela su jasne – na putu evrointegracija, pred Srbijom su i dalje dve, od ranije poznate političke prepreke – Hag i Kosovo.
Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer objašnjava za naš program da se hapšenje najpoznatijeg haškog begunca Ratka Mladića, ne može posmatrati kao nov uslov.
“Ne, to uopšte nije novi uslov. Srbija je preuzela jasnu obavezu da u potpunosti sarađuje sa haškim Tribunalom. Ostala su jos dva begunca na slobodi, znači to nije ništa novo – u smislu da treba nastaviti posvećenost istoj obavezi. Nadamo se da će begunci biti privedeni pravdi, što pre to bolje. Što pre to pitanje budemo ostavili iza sebe, možemo da se posvetimo narednim velikim izazovima na putu Srbije ka Evropskoj uniji”, kaže Dežer za RSE.
“Sada imamo jednu godinu rada da pripremimo najbolje moguće mišljenje o sposobnosti Srbije, ne samo da postane kandidat, nego i da postane sposobna da počne pregovore o članstvu. Obratićemo pažnju na reforme, ali kao jedan od elemenata razmatraće se i puna saradnja Srbije sa Hagom. Nadam se da ćemo do tog momenta, pre nego što to sve budemo ocenjivali, već uveliko imati rešen problem Haga”, smatra predstavnik Evropske unije u Srbiji
Važan i dijalog sa Prištinom
I ministar srpske policije Ivica Dačić, smatra da u obavezi saradnje sa Hagom nema promene stava evropskih zvaničnika i veruje da budućnost evrointegracija zavisi od izveštaja o saradnji Srbije, a ne i od samog hapšenja Mladića.
A da li je za dalji put Srbije ka Evropi zaista neophodno hašpenje Mladića i drugog haškog begunca Gorana Hadžića, pitali smo Luisa Sela, nekadašnjeg američkog diplomatu i profesora na Univerzitetu Mejn.
“Mladić i Hadžić trebalo je da budu uhapšeni mnogo ranije. Trebalo bi odmah da budu uhapšeni, bez obzira da li je to preduslov za ulazak u EU ili ne, jer to je međunarodna obaveza koju Srbija mora da ispuni. Onog momenta kada to bude učinjeno, pomoći će da se Srbiji otvore vrata za članstvo u Evropskoj uniji”, smatra nekadašnji diplomata SAD.
Drugi uslov je da se reši problem Kosova. EU u ovom trenutku ne postavlja zahtev za priznanje kao uslov ka članstvu. Međutim, visoka evropska predstavnica Ketrin Ešton je, uz čestitke za prosleđivanje kandidature, rekla i da je sada "veoma važno" da Beograd i Priština što pre pokrenu dijalog.
Ministar Vuk Jeremić ponavlja da Srbija ne može da prizna kosovsku nezavisnost.
“Što se tiče uslova priznanja Kosova, to je uslov koji nećemo moći da ispunimo. I, ja se nadam da se on nikada neće formulisati na takav način, zato što je to nešto što nismo u prilici da uradimo”, isitiče Vuk Jeremić.
Luis Sel je za Radio Slobodna Evropa ocenio da bi na putu ka Evropskoj uniji, Srbija i Kosovo trebalo da razvijaju međusobne odnose kao nezavisne države, iako priznavanje Kosova Srbiji nije postavljeno kao uslov za dalje integracije.
“Moje mišljenje je da bi Srbija i Kosovo trebalo da grade dobrosusedske odnose kao nezavisne države i dobre komšije. Mislim da je to praktičan preduslov za dalje evropske integracije, iako to možda nije formalna obaveza Srbije, ali jeste praktično pitanje. Ni Evropska unija ni NATO ne žele nove članice koji sa sobom donose bezbednosne probleme. To Srbija mora da reši na miran način na svom putu ka Evropskoj uniji. A ja verujem da su EU I NATO budućnost kako Srbije, tako i Kosova”, kaže Luis Sel za RSE.
Sudeći prema iskustvima zemalja regiona, put od podnošenja zahteva za članstvo, što je Beograd učinio u decembru 2009, do dobijanja kandidature, traje barem godinu dana. Napredovanje od jedne do druge faze trajalo je međutim različito. Hrvatska je taj put prešla za 16 meseci. Makedoniji je trebalo godinu i po dana.
Crna Gora je zahtev podnela pre gotovo dve godine, a statusu kandidata nada se narednog meseca. Albanija je u aprilu dala odgovore na upitnik, i od tada čeka na mišljenje Evropske komisije. Bosna i Hercegovina koja kao i Srbija ima status potencijalnog kandidata, jedina je u regionu koja još nije podnela zahtev za članstvo.