Beograd je spreman, ali sad Priština nije. U najkraćem tako stvari stoje po pitanju mogućeg dijaloga Kosova i Srbije o takozvanim tehničkim pitanjima. Sa kim će zapravo Kosovo na pregovore u trenutku institucionalne krize koja će biti razrešena izborima, za koje pak u ovom trenutku nije sigurno da li će biti do kraja godine, ili možda u februaru 2011.
Kada je o Briselu reč, po nekim ocenama iz kabineta Ketrin Ešton, činilo se da je Evropska unija zainteresovana za momentalni početak dijaloga. No, izgleda da je to bio tek utisak, nedovoljno potkrepljen samim činjenicama.
Portaprolka visoke predstvnice za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, Maja Kocijančić donekle je pojasnila stav kada bi trebalo početi pregovore Beograda i Prištine i da li aktuelni uslovi na Kosovu na to utiču. U poruci koju nam je prosledila ona jasno navodi:
“Savetnik Ketrin Ešton za balkanska pitanja Robert Kuper bio je u regionu u okviru redovnih konsultacija. Bilo je reči i o razgovorima Beograda i Prištine o tehničkim pitanjima. Evropska unija želi da dijalog počne što je pre moguće. Ali, on mora biti dobro pripremljen. Sada smo u fazi pripreme.”
Dan pre ove poruke agencija Beta prenela je i ocenu da bi razgovore trebalo održati nezavisno od toga kada će biti održani izbori na Kosovu, do kraja ove ili u februaru naredne godine. Maja Kocijančić navodi da takvu ocenu nije iznela, čime nema mesta ni za ocene da je sada pritisak na Prištini, onoj koja bi uprkos institucionalnoj krizi u koju je ušla, trebalo da pronađe način kako bi otpočela dugoočekivani dijalog.
U Beogradu, pak, podvlače da su spremni za razgovore:
“Mi smo spremni, a mislim da je i platforma za otpočinjanje pregovora spremna”, kaže predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije Zvonimir Stević, uz to iznosi i nešto smelije ocene.
Mentori žele odlaganje
Grafit u Beogradu, maj 2009Stević: Ako ta kriza nije režirana ili osmišljena da se pergovori odlože, onda je sve u redu.
RSE: Zbog čega sumnjate u mogućnost nekog drugog scenarija? Vrlo je jasno šta su uzroci institucionalne krize na Kosovu.
Stević: Dobro, ako nema mentora sa Zapada onda ponavljam da institucionalna kriza je prirodna i obična stvar u svakom parlamentarnom društvu.
RSE: Kome bi po vama bilo u interesu da izazove krizu na Kosovu, pominjete mentore sa Zapada, i na taj način utiče na početak pregovara sa Srbijom?
Stević: To nije pitanje za mene. To je pitanje za mentore. Jednostavno ne žele da se počne dijalog, već žele da se to otegne u neko daleko vreme.
Drugim rečima, u zvaničnim srpskim krugovima živa je sumnja i da je Priština ta koja opstruira početak dijaloga, pa i da je kriza svesno izazvana kako bi se izbegli pregovori sa Srbijom. Sa takvom ocenom ne bi se složio prištinski analitičar Ramuš Tahiri.
“Razgovori sa Srbijom moraju početi što pre. Postoji barem sto pitanja o kojima se može razgovarati i razrešiti”, smatra Tahiri.
Sprečiti pokušaje opstrukcije
Ipak, za Vladu Hašima Tačija, u trenutku kada je skoro potpuno izvestan njen pad, a izbori neizibežni, suočavanje sa srpskim zvaničnicima pada u nezgodnom trenutku. Kosovske prilike tako se direktno odrazile na pregovarački proces, čime ni u Srbiji ne mogu biti zadovoljni, dodaje Tahiri.
“Ne, zato što Srbiji sada trebaju razgovori sa Prištinom i zbog unutrašnjih stvari i zbog spoljne politike. Unutrašnji razlozi su u tome što postoje velika potraživanja građana, a Srbija i dalje ima i veliki broj raseljenih sa Kosova koji i dan danas žive po izbegličkim centrima. Takođe tu je i pitanje privatizacije na Kosovu, tu je i pitanje ekonomskog potraživanja i tako dalje”, navodi Tahiri.
Zbog svih pitanja koja predugo čekaju konačni razgovori za mnoge biće dobra vest, ali i loša za sve one koji konstantno opstruiraju proces, a o njima govori i bivši šef diplomatije Srbije, te lider SPO-a (partije vladajuće koalicije, jedine koja je izrazila spremnost da učestvuje na vanrednim kosovskim izborima) Vuk Drašković:
“U začetku treba sprečiti neke pokušaje da se opstruira taj dijalog. Mnogo je takozvanih analitičara koji nastupaju po novinama, ali i političara, čak i u vladajućoj koaliciji, koji ponavljaju ‘počećemo polako, krenućemo od sitinih stvari pa ćemo na kraju doći do statusa Kosova i Metohije’. To je put koji vodi destrukciji. Put koji je smišljen sa tim da pregovori ne uspeju.”
Razgovori, pa makar i o tehničkim pitanjima, bili bi istorijski jer su prvi zvanični susret po proglašenju nezavisnosti Srbije sa Kosovom, koje ne priznaje, a koje se pak i samo nalazi u još jednom istoriskom trenutku - pred izborima prvim nakon sticanja nezavisnost.
Kada je o Briselu reč, po nekim ocenama iz kabineta Ketrin Ešton, činilo se da je Evropska unija zainteresovana za momentalni početak dijaloga. No, izgleda da je to bio tek utisak, nedovoljno potkrepljen samim činjenicama.
Portaprolka visoke predstvnice za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, Maja Kocijančić donekle je pojasnila stav kada bi trebalo početi pregovore Beograda i Prištine i da li aktuelni uslovi na Kosovu na to utiču. U poruci koju nam je prosledila ona jasno navodi:
“Savetnik Ketrin Ešton za balkanska pitanja Robert Kuper bio je u regionu u okviru redovnih konsultacija. Bilo je reči i o razgovorima Beograda i Prištine o tehničkim pitanjima. Evropska unija želi da dijalog počne što je pre moguće. Ali, on mora biti dobro pripremljen. Sada smo u fazi pripreme.”
Dan pre ove poruke agencija Beta prenela je i ocenu da bi razgovore trebalo održati nezavisno od toga kada će biti održani izbori na Kosovu, do kraja ove ili u februaru naredne godine. Maja Kocijančić navodi da takvu ocenu nije iznela, čime nema mesta ni za ocene da je sada pritisak na Prištini, onoj koja bi uprkos institucionalnoj krizi u koju je ušla, trebalo da pronađe način kako bi otpočela dugoočekivani dijalog.
U Beogradu, pak, podvlače da su spremni za razgovore:
“Mi smo spremni, a mislim da je i platforma za otpočinjanje pregovora spremna”, kaže predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije Zvonimir Stević, uz to iznosi i nešto smelije ocene.
Mentori žele odlaganje
RSE: Zbog čega sumnjate u mogućnost nekog drugog scenarija? Vrlo je jasno šta su uzroci institucionalne krize na Kosovu.
Stević: Dobro, ako nema mentora sa Zapada onda ponavljam da institucionalna kriza je prirodna i obična stvar u svakom parlamentarnom društvu.
RSE: Kome bi po vama bilo u interesu da izazove krizu na Kosovu, pominjete mentore sa Zapada, i na taj način utiče na početak pregovara sa Srbijom?
Stević: To nije pitanje za mene. To je pitanje za mentore. Jednostavno ne žele da se počne dijalog, već žele da se to otegne u neko daleko vreme.
Drugim rečima, u zvaničnim srpskim krugovima živa je sumnja i da je Priština ta koja opstruira početak dijaloga, pa i da je kriza svesno izazvana kako bi se izbegli pregovori sa Srbijom. Sa takvom ocenom ne bi se složio prištinski analitičar Ramuš Tahiri.
“Razgovori sa Srbijom moraju početi što pre. Postoji barem sto pitanja o kojima se može razgovarati i razrešiti”, smatra Tahiri.
Sprečiti pokušaje opstrukcije
Ipak, za Vladu Hašima Tačija, u trenutku kada je skoro potpuno izvestan njen pad, a izbori neizibežni, suočavanje sa srpskim zvaničnicima pada u nezgodnom trenutku. Kosovske prilike tako se direktno odrazile na pregovarački proces, čime ni u Srbiji ne mogu biti zadovoljni, dodaje Tahiri.
“Ne, zato što Srbiji sada trebaju razgovori sa Prištinom i zbog unutrašnjih stvari i zbog spoljne politike. Unutrašnji razlozi su u tome što postoje velika potraživanja građana, a Srbija i dalje ima i veliki broj raseljenih sa Kosova koji i dan danas žive po izbegličkim centrima. Takođe tu je i pitanje privatizacije na Kosovu, tu je i pitanje ekonomskog potraživanja i tako dalje”, navodi Tahiri.
Zbog svih pitanja koja predugo čekaju konačni razgovori za mnoge biće dobra vest, ali i loša za sve one koji konstantno opstruiraju proces, a o njima govori i bivši šef diplomatije Srbije, te lider SPO-a (partije vladajuće koalicije, jedine koja je izrazila spremnost da učestvuje na vanrednim kosovskim izborima) Vuk Drašković:
“U začetku treba sprečiti neke pokušaje da se opstruira taj dijalog. Mnogo je takozvanih analitičara koji nastupaju po novinama, ali i političara, čak i u vladajućoj koaliciji, koji ponavljaju ‘počećemo polako, krenućemo od sitinih stvari pa ćemo na kraju doći do statusa Kosova i Metohije’. To je put koji vodi destrukciji. Put koji je smišljen sa tim da pregovori ne uspeju.”
Razgovori, pa makar i o tehničkim pitanjima, bili bi istorijski jer su prvi zvanični susret po proglašenju nezavisnosti Srbije sa Kosovom, koje ne priznaje, a koje se pak i samo nalazi u još jednom istoriskom trenutku - pred izborima prvim nakon sticanja nezavisnost.
