U Beogradu je predstavljeno drugo izdanje čitanki "Nastava moderne istorije Jugoistočne Evrope“. To je, zapravo, zajednički istorijski projekat na kome je još od 1998. godine radilo na destine kritičkih mislilaca raznih profesija iz regiona, a više od 800 nastavnika je obučeno da ovaj dodatni nastavni materijal koristi u nastavi.
Cilj Zajedničkog istorijskog projekta, kako navode u Centru za demokratiju i pomirenje u Jugoistočnoj Evropi, koji je izdavač ovih knjiga, jeste sprečavanje zloupotreba istorijske građe, razbijanje nacionalnih mitova i promocija demokratskih evropskih vrednosti, kao i podsticanje debate, afirmacija ravnopravnosti i sticanje veština neophodnih za održiv mir i demokratsku budućnost.
Novija istorija na prostorima Zapadnog Balkana još uvek izaziva konroverze. Svaka država je tumači na svoj način, a pitanja koja zbunjuju, ne samo
Dubravka Stojanovićučenike, nego i nastavnike, postaju sve brojnija. Istoričarka i urednica Zajedničkog istorijskog projekta Dubravka Stojanović navodi samo neka od njih.
“Zašto je „oluja“ za Hrvate pobeda, a za Srbe poraz ili, to isto pitanje, nije ništa manje aktuelno u srednjem veku – kako da protumačimo Srpko i Tursko shvatanje 1389. godine“, pita se Stojanović.
Aleksandra Joksimović iz Centru za demokratiju i pomirenje u Jugoistočnoj Evropi kaže da zloupotreba istorijske građe u kontekstu aktuelnih političkih događaja predstavlja uobičajenu pojavu u zemljama regiona i da ove knjige pomažu u kritičkom i analitičkom razmišljanju.
„Opasnost od ovakve zloupotrebe ne prestaje da postoji, a to je analiza udžbenika i pokazala. Projekat zajedničke istorije, predstavlja jedan istorijski poduhvat koji kao jedan od svojih ciljeva vidi sprečavanje i zloupotrebu demokratskih evropkih proncipa. Istorijske čitanke koje su u drugom izdanju na srpskom jeziku razbijaju nacionalne mitove i streotipe inkorporirane u obrazovne programe svih zemalja u regionu. One doprinose razumevanju nas samih, naših suseda i naših različitosti i kao takve pružaju šansu mlađim generacijama da svoje odnose grade na međusobnoj toleranciji i pomirenju“, ističe Joksimović.
Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer, istako je da je projekat Zajedničke istorije korak u sagledavanju istorijske istine i važan korak napred koji ceo region može učiniti tolerantnijim mestom za život, jer se istorija, kako kaže, do sada posmatrala iz vrlo uskog nacionalističkog ugla.
“Želeo bih da istaknem tri najvažnije elementa: prvo, želim da eliminišemo što je više moguće nacionalistički i neprijateljki momenat u
tumačenju istorije u udžbenicima u regionu, drugo, treba nam puna podrška svih nastavnika i profesora kako bi smo ih upoznali sa ovim novim materijalom i pomogli im da razviju nove veštine i treće, da unapredimo kvalitet obrazovanja, posebno nastave istorije“, kaže Dežer.
Dubravka Stojanović koja više od 10 godina učestvuje u ovom projektu, kaže da su za sada, metodom multiprespektivnosti, obrađene četiri oblasti, koje na ovim prostorima spadaju u red najkontroverznijih perioda: Osmansko carstvo, Nacije i države u Jugoistočnoj Evropi, Balkanski ratovi i, možda najsporniji, Drugi svetski rat.
„Istorija je do sada korišćena da bi se zbog nje ponovo ratovalo, hajde da pokušamo da istorija bude faktor mira i pomirenja“, kaže Stojanović.
Zajednički istorijski projekat počeo je još 1998. godine, a prve knjige na spskom otšampane su pre pet godina. Sada su dopunjene i ispravljne ponovo dostupne nastavnicima u Srbiji, a štampane su i na Hrvatskom, Bosanskom, Grčkom, Turskom, Albanskom i Makedonskom jeziku.
Knjige koje razbijaju mitove i predrasude, zapravo, nisu udžebici, već su neka vrsta dodatnog nastavnog materijala namenjenog prvenstveno profesorima, kaže Nenad Šebek izvršni direktor Centru za demokratiju i pomirenje u Jugoistočnoj Evropi.
“U svim zemljama Jugoistočne Evrope postoji jedan fond časova za koji nastavnici mogu da donesu dopunsku literaturu i to je taj prozor koji se koristi za korišćenje ovih knjiga“, naglašava Šebek.
Autori naglašavaju da se knjige bave samo spornim pitanjima u da je u tome njihova najveća vrednost. Ipak, sporne 90-e još uvek nisu do kraja istražene.
Dubravka Stojanović naglašava da će isti tim stručnjaka uskoro obraditi i period ratova na prostoru nekadašnje Jugoslavije i da će biti upotrenljen isti princip kao i za prethodne četiri knjige, a to je - multiprespektivnost.
“Mi smo komparativno analizirali udžbenike i mi precizno znamo šta o ratovima piše u Hrvatskom, šta u Bosanskom, šta u Albanskom, a šta u Srpskom udžbeniku i kada to pogledate to može biti samo izvor novog konflikta. Dakle, to je do te mere ostrašćena vizija 90-ih, da se mi bojimo da to samo može voditi u nove nesporazume i nove sukobe i zato mislimo da ovaj pristup multiperspektivnosti, a to znači da damo mogućnost da se uporede sva ta različita viđenja, predstavlja najbolji put za izalazak iz takve situacije“, zaključuje Stojanović.
Cilj Zajedničkog istorijskog projekta, kako navode u Centru za demokratiju i pomirenje u Jugoistočnoj Evropi, koji je izdavač ovih knjiga, jeste sprečavanje zloupotreba istorijske građe, razbijanje nacionalnih mitova i promocija demokratskih evropskih vrednosti, kao i podsticanje debate, afirmacija ravnopravnosti i sticanje veština neophodnih za održiv mir i demokratsku budućnost.
Novija istorija na prostorima Zapadnog Balkana još uvek izaziva konroverze. Svaka država je tumači na svoj način, a pitanja koja zbunjuju, ne samo
“Zašto je „oluja“ za Hrvate pobeda, a za Srbe poraz ili, to isto pitanje, nije ništa manje aktuelno u srednjem veku – kako da protumačimo Srpko i Tursko shvatanje 1389. godine“, pita se Stojanović.
Aleksandra Joksimović iz Centru za demokratiju i pomirenje u Jugoistočnoj Evropi kaže da zloupotreba istorijske građe u kontekstu aktuelnih političkih događaja predstavlja uobičajenu pojavu u zemljama regiona i da ove knjige pomažu u kritičkom i analitičkom razmišljanju.
„Opasnost od ovakve zloupotrebe ne prestaje da postoji, a to je analiza udžbenika i pokazala. Projekat zajedničke istorije, predstavlja jedan istorijski poduhvat koji kao jedan od svojih ciljeva vidi sprečavanje i zloupotrebu demokratskih evropkih proncipa. Istorijske čitanke koje su u drugom izdanju na srpskom jeziku razbijaju nacionalne mitove i streotipe inkorporirane u obrazovne programe svih zemalja u regionu. One doprinose razumevanju nas samih, naših suseda i naših različitosti i kao takve pružaju šansu mlađim generacijama da svoje odnose grade na međusobnoj toleranciji i pomirenju“, ističe Joksimović.
Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer, istako je da je projekat Zajedničke istorije korak u sagledavanju istorijske istine i važan korak napred koji ceo region može učiniti tolerantnijim mestom za život, jer se istorija, kako kaže, do sada posmatrala iz vrlo uskog nacionalističkog ugla.
“Želeo bih da istaknem tri najvažnije elementa: prvo, želim da eliminišemo što je više moguće nacionalistički i neprijateljki momenat u
Dubravka Stojanović koja više od 10 godina učestvuje u ovom projektu, kaže da su za sada, metodom multiprespektivnosti, obrađene četiri oblasti, koje na ovim prostorima spadaju u red najkontroverznijih perioda: Osmansko carstvo, Nacije i države u Jugoistočnoj Evropi, Balkanski ratovi i, možda najsporniji, Drugi svetski rat.
„Istorija je do sada korišćena da bi se zbog nje ponovo ratovalo, hajde da pokušamo da istorija bude faktor mira i pomirenja“, kaže Stojanović.
Zajednički istorijski projekat počeo je još 1998. godine, a prve knjige na spskom otšampane su pre pet godina. Sada su dopunjene i ispravljne ponovo dostupne nastavnicima u Srbiji, a štampane su i na Hrvatskom, Bosanskom, Grčkom, Turskom, Albanskom i Makedonskom jeziku.
Knjige koje razbijaju mitove i predrasude, zapravo, nisu udžebici, već su neka vrsta dodatnog nastavnog materijala namenjenog prvenstveno profesorima, kaže Nenad Šebek izvršni direktor Centru za demokratiju i pomirenje u Jugoistočnoj Evropi.
Mi smo komparativno analizirali udžbenike i mi precizno znamo šta o ratovima piše u Hrvatskom, šta u Bosanskom, šta u Albanskom, a šta u Srpskom udžbeniku i kada to pogledate to može biti samo izvor novog konflikta
“U svim zemljama Jugoistočne Evrope postoji jedan fond časova za koji nastavnici mogu da donesu dopunsku literaturu i to je taj prozor koji se koristi za korišćenje ovih knjiga“, naglašava Šebek.
Autori naglašavaju da se knjige bave samo spornim pitanjima u da je u tome njihova najveća vrednost. Ipak, sporne 90-e još uvek nisu do kraja istražene.
Dubravka Stojanović naglašava da će isti tim stručnjaka uskoro obraditi i period ratova na prostoru nekadašnje Jugoslavije i da će biti upotrenljen isti princip kao i za prethodne četiri knjige, a to je - multiprespektivnost.
“Mi smo komparativno analizirali udžbenike i mi precizno znamo šta o ratovima piše u Hrvatskom, šta u Bosanskom, šta u Albanskom, a šta u Srpskom udžbeniku i kada to pogledate to može biti samo izvor novog konflikta. Dakle, to je do te mere ostrašćena vizija 90-ih, da se mi bojimo da to samo može voditi u nove nesporazume i nove sukobe i zato mislimo da ovaj pristup multiperspektivnosti, a to znači da damo mogućnost da se uporede sva ta različita viđenja, predstavlja najbolji put za izalazak iz takve situacije“, zaključuje Stojanović.
