Zukorlić je u dnevnom listu “Blic” prikazan u odori hrišćanskog sveštenika sa krstom na glavu, zbog čega je najavio da će tražiti odštetu od sto miliona evra, dok je Sabor Islamske zajednice pozvao na bojkot prodaje i distribucije “Blica” u Sandžaku. Razloga za uvređenost ima, baš kao što ima mesta i sumnji da Zukorlić vešto čini političku zloupotrebu spornog medijskog poteza, slažu se sagovornici Radija Slobodna Evropa.
Muftija i politički lider. Za Mumera Zukorlića nema dileme kojoj će se od ove dve opcije prikloniti pošto je rešen da ni od jedne ne odustane. Za sada se ne obazire na sve otvorenije kritke poput ove koju nam je iznela iz novopazarske Urban in organizacije Aida Ćorović:
“Zaista ne bih volela da nas ljudi doživljavaju kao malu džamahiriju u sred Evrope. Takođe naš politički predstavnik nikako ne može da bude jedan muftija. Ako muftija Zukorlić želi da se bavi politikom, ja aplaudiram, ali tada on treba da skine verničko ruho.”
Umesto naglih poteza Zukorlić je odlučan u nameri da se uhvati u koštac sa nosiocima tri druge liste koje učestvuju u formiranju Bošnjačkog nacionalno veća, pri čemu ni jedna nema potrebnu većinu.
Zukorlić je na čelu Bošnjačke kulturne zajednice, nasuprot njega su bivši gradonačelnik Novog Pazara, sada ministar bez portfelja, Sulejman Ugljanin čija je partija podržala Bošnjačku listu, te njegov višegodišnji (a u novoj konstalaciji čini se i muftijin) protivnik ministar za rad i prvi čovek za saradnju sa Hagom Rasim Ljajić čija je stranka podržala listu Bošnjački preporod.
Sandžačke političke relacije uveravaju novinarku dnevnika “Danas” i poznavaoca prilika u ovoj regiji Safetu Biševac da u priči o “Blicovoj” fotomontaži nikako s uma ne bi trebalo smetnuti lokalne teme.
Ovo se na neki način može tumačiti kao nastavak kampanje za izbore, pošto izbori za Bošnjački nacinalni savet možda budu i ponovljeni, smatra Safeta Biševac.
“Ovo se na neki način može tumačiti kao nastavak kampanje za izbore, pošto izbori za Bošnjački nacinalni savet možda budu i ponovljeni. Ovo je sada muftiji Zukorliću dosta dobro došlo da se on predstavi kao vodeći predstavnik sandžačkih Bošnjaka”, kaže ona.
A muftija Zurkorlić od promocije i publiciteta, nikada nije bežao, kaže iz Sandžačkog odbora za ljudska prava Semiha Kačar.
“On ne propušta ni jednu prliku gde će maksimalno da se izreklamira”, ocenila je Kačar.
Kako se zapravo ponaša Zukorlić i koji je razlog zbog kog su mu i mnogi od onih koji godinama istrajavaju u odbrani manjinskih, nacionalnih i verskih prava, sada prigovaraju pre svega na držanju? Utisak je da i svesno provocira, na primer, neprihvatanjem izvinjenja koje je “Blic” najpre uputio, obrazlažući to neiskrenošću takvog poteza:
“Žao nam je što se neko osetio uvređenim! Dakle, nikako da se desi direktno izvinjenje. Onako kakva je bila i uvreda. Dakle, direktna. Da se kaže, izvinjavamo se zato što smo to uradili.”
Svaki eksces se politizuje
No, javnost zaneta muftijinim, po nekima, arogantnim držanjem još nije otvorila pitanje da li sandžački muslimani imaju razloga za uvređenost. Biševac u to nema sumnje, pa navodi da je fotomontaža skandalozna, te da lako može uvrediti verska osećanja muslimana.
“Meni je jedan kolega nedavno rekao – pa dobro vi muslimani se na sve vređate. Pojavi se karikatura proroka Muhameda vi hoćete da pobijete ljude koji su crtali, da srušite ambasade država gde je ta karikatura objavljena. Sada se pojavila fotomontaža, pa opet nešto smeta. Izgleda da je opšti osećaj da su muslimani veoma osetljivi. Mislim da smo generalno više vezani za religiju kojoj pripadamo”, kazala je ona.
Nadovezuje se poznati orjentalista Rade Božović koji je uveren da bi trebalo uzeti u obzir i to da se kritike prema društvima u kojima dominira uticaj religije često sprovode sa pozicija koje se mogu nazvati i sekularnim fundamentalizmom. Kako bi pojasnio, poziva se na istraživanja upravo u islamskim sredinama u našem regionu, te navodi da tu dominira:
“Jedno jako poštovanje, privrženost, makar formalna, religiji. O tome se mora voditi računa.”
Međusobno nepoznavanje bilo je i ostalo uzrok nesporazuma koji su često vodili i ka tragedijama. Da li je neznanje razlog i zbog kog je tiražni “Blic” olako posegnuo za fotomontažom čija je poruka nejasna koliko i razlozi njenog objavljivanja:
“Mislim da je time napravljena velika greška. Naročito kada je reč o preosetljivosti pojedinih faktora na ovom našem terenu gde se svaki eksces iskorišćava da se politizuje i to na najprizemniji mogući način. Ta šansa je pružena Zukorliću. Ja jedino ne mogu njega da razumem do kraja.”
Neumesna šala
Tu se ponovo vraćamo granicama do kojih je spreman da ide muftija Zukorlić, odnosno pitanje, da li za sebe traži ono što ni za druge ne važi.
“Ako mogu da kažem da sam protiv toga da se Amfilohije Radović ili Artemije ili bilo ko od predstavnika Srpske pravoslavne crkve meša u politiku, mogu da kažem i da sam protiv toga da Islamska zajednica ima tako otvoren politički uticaj,” kaže Aida Ćorović.
Zukorlića je podržala i Islamska zajednica, koja ne samo da se pridružila zahtevu krivičnu odgovarnost počinioca uvrede te “simboličnu” odštetu od 100 miliona evra, nego je i ustvrdila da “sramna uvreda lista Blic”, simbolizuje nastavak “genocidne politike”. Ocena izneta tri meseca nakon što je Srbija sa teškom mukom usvojila Deklaraciju o Srebrenici, po mišljenju Semihe Kačar u slučaju sporne fotomontaže nije na mestu. Ona precizira, ako objavljeno nekoga vređa.
“Mislim da se radi samo o pojedincu. Tu nije bila džamija ili neka druga verska ustanova. U tom slučaju bi moglo da se govori o povredi nečijih osećanja”, smatra Kačar.
Slično je zaključila i Zukorliću i Islamskoj zajednici suprotstavljena Islamska zajednica Srbije (formirana na osnovu zvanične dozvole, čime je ozvaničen rascep među muslimanima u Srbiji).
Odatle je saopšteno da se radi o neumesnoj šali koja zadire u dostojanstvo pojedinca, ali i da bi trebalo staviti tačku i sprečiti dalje manipulicije. Tu se nisu osvrnuli na pominjanje genocida, te konstatacije da bi takav potez Zukorlićevih pristalica mogao biti shvaćen i kao vrhunac manipulisanja izrazito ozbiljnim pitanjem. Da se radi o neumesnom potezu samtra i Safeta Biševac ali i to posmatra u kontekstu političkih interesa.
“’Blic’ je na taj način učinio uslugu Zurkorliću. Jer bez obzira na to što ljudi u centralnom delu Srbije, Beogradu i tako dalje, mogu misliti vezano za fotomontažu preteruje, mislim da kod onih koji njega podržavaju u Sandžaku to mu može doneti mnogo pluseva, a ne toliko minusa”, kazala je Biševac.
Malo je sumnje u to da se u Sandžaku kombinuju religija i politika, što je baš suprotno principima države zasnovane na razdvajanju jednog od drugog.
Za sada zvanični autoriteti uglavnom se toga i drže, pa ozbiljnije reakcije izostaju iako je Sabor Islamske zajednice zatražio od predsednika Tadića “čvrste garancije za ličnu i kolektivnu sigurnost muslimana”.
