Predsednik Srbije Boris Tadić nekoliko dana posle otkazivanja posete Harisa Silajdžića poslao je Sarajevu, odnosno nesuđenom gostu jednu dosta oštru poruku - da je "populističko ponašanje, kao što je dočekivanje optuženih ili oslobođenih ratnih zločinaca neproduktivno i ne doprinosi politici pomirenja i razumevanja na Balkanu".
Silajdžić je tokom posete koja je bila planirana za sredu trebao posetiti Iliju Jurišića, kojeg je Specijalni sud za ratne zločine nepravomoćno osudio na 12 godina zatvora za incident na Brčanskoj malti u Tuzli, u maju 1992. godine, u kojem je poginulo više pripadnika bivše Jugoslovenske narodne armije.
"Smatram lošom praksom da mi pokazujemo naš patriotizam time što ćemo se susretati sa osuđenima i optuženima za ratne zločine ", rekao je Tadić.
Milan Antonijević, izvršni direktor Komiteta pravnika za ljudska prava:
“Ovakvo reagovanje je suviše jako, pogotovo ako se ima u vidu činjenica da Srbija nije učinila mnogo da se o ljudima koji treba da se nađu pred Haškim tribunalom ne govori kao o herojima. Taj veliki teret Srbija nosi i ne vidim velikog razloga da upućujemo drugima ovakve izjave.”
Takvu jasnu poruku o odnosu prema ratnim zločincima, kakvu je predsednik Srbije uputio Silajdžiću, priseća se deo javnosti u Srbiji, nije odaslata svojevremeno, na primer, Miloradu Dodiku kada je Biljanu Plavšić koja je bila osuđena i optužena za najstrašnije zločine, prevezao iz zatvora avionom RS do beogradskog aerodorma a zatim državnim kolima sa rotacionim svetlima do njene beogradske adrese.
Bez obzira što su beogradski zvaničnici bili vidljivo odsutni, poruke da to nije patriotizam nisu javno izrečene premijeru RS. A ni javnom servisu Srbije, čija je novinarka puna emocija, ovako dočekala, kako su je u nekim medijima zvali od milja, “našu Bilju”:
RTS: Kakav je to osećaj biti, posle toliko godina...na svojoj zemlji?
Plavšić: ...Nemojte me to pitati...
RTS: Hvala vam najlepše.
Plavsić: Ja ću misliti na vas. Nešto ćemo srediti. ...hvala vam lijepo.
Kažu, to nije isti slučaj. Nije, to je tačno, Jurišić se sa Plavšićkom ne može nikako porediti.
Sastanak u Sarajevu
Miljenko Dereta iz Građanskih inicijativa ima, međutim, drugačije mišljenje o odnosu Beograda prema ratnim zločinima i zločincima:
“Naš odnos prema ratnim zločinima je neuporedivo aktivniji nego drugde. Mi smo, maltene, jedini koji još uvek istražujemo, izvodima na sud, osuđujemo...To sad pomalo radi i Hrvatska i to je dobar znak. Ali u Bosni toga jako malo ima.”
Poslanik Žarko Korać reakciju Beograda svrstava u širi kontekst odnosa u regionu, posebno Srbije prema dve BH adrese:
„Tadić je poslao dve vrlo neprijatne poruke Dodiku, po mom mišljenju mogao je mnogo snažnije to da uradi, ali prvi put,barem vidljivo, Beograd pokazuje nezadovljstvo Dodikovom politikom. I drugo, uključivanjem Turske kao posrednika, stekao se utisak da Beograd želi da popravi odnose sa Sarajevom. Naravno, pitanje je koliko je to iskreno a koliko goli pragmatizam. I pitanje je da li se neko u poslednji čas pred Silajdžićevu posetu setio da to može da bude opasno zbog reakcije nacionalista.“
Beogradski profesor Jovan Teokarević, koga smo našli u kolima na putu ka Sarajevu gde se obeležava deset godina od osnivanja Igmanske inicijative, rekao nam je:
„Mislim da je to pokazalo da do kraja nije bila spremna ni jedna ni druga strana na prevelike ustupke i to je dobar pokazatelj stanja i između dve zemlje i u regionu. Ipak, nemam utisak da će izostanak Silajdžićeve posete Beogradu duže i ozbiljnije da poremeti taj trend poboljšavanja odnosa između Sarajeva i Beograda. Pogotovo što se predsednik Srbije i predsednik Predsedništva BiH već sutra u Sarajevu sreću, zajedno sa predsednikom Hrvatske i Crne Gore, na proslavi 10. godišnjice Igmanske inicijative.“
Jurišić uhapšen na prevaru
Jurišić uhapšen na prevaruIlija Jurišić osuđen je na 12 godina robije zbog događaja sličnog Dobrovoljačkoj - napada na kolonu JNA u Tuzli. Branilac mnogih žrtava ratnih zločina, Dragoljub Todorović, tvrdi da to ipak ne dokazuje opravdanost čestih poternica:
„Jurišić je na prevaru uhapšen. On je dolazio više puta u Beograd. On je u Beogradu i uhapšen. Pitanje je šta bi bilo da je Jurišić uhapšen u Budimpešti, Parizu, Londonu ili Rimu. Pitanje je da li bi ga izručili.“
Todorović zapravo podseća na slučaj nekadašnjeg komandanta Oslobodilačke vojske Kosova, Agima Čekua, za kojim je takođe bila raspisana poternica, što nije bilo dovoljno da juna prošle godine iz Bugarske, gde je uhapšen, bude predat Srbiji.
Zebnja u Beogradu je utoliko veća što je Ganić polovinom prošle godine skinut sa crvene poternice Interpola, što znači da informacije o njemu neće biti kolektovane u Interpolovim bazama podataka. To je ponovo iskorišćeno kao dokaz neozbiljnosti Tužilaštva u Srbiji, što Nataša Kandić ovako objašnjava:
„Srbija, i srbijansko Tužilaštvo, počinje da se ponaša kao da je od nekoga dobila mandat da zločini, koji su se dogodili na teritoriji bivše Jugoslavije, budu u njihovoj nadležnosti. Pa nije tako. Prirodno je da svaka država sudi svojim državljanima jer je to najdelotvorniji lek.“
Više o slučaju Jurišić pročitajte u posebnoj temi RSE programa
