Sadašnja finansijska kriza u Grčkoj neće se odraziti na brzinu približavanja zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji. To će mnogo više zavisiti od brzine njihovih reformi, kazao je za Radio Slobodna Evropa evropski komesar za proširenje Štefan File (Stefan Fule). Komesar ističe da su u Briselu svesni izazova i rizika imajući u vidu stanje u BiH i odnose Srbije i Kosova.
FILE: Očigledno je, imajući u vidu i istorijski teret koji nose zemlje Zapadnog Balkana, da Brisel smatra neophodnimda one u toku približavanja EU ne samo usvoje i prihvate propisane standarde već i da ih primene u praksi. Ne mislim da sada iko želi da menja pravila igre. Međutim, u pravu ste kada ukazujete da će možda biti pooštreno ocenjivanje napretka balkanskih zemalja, odnosno uslova koje treba da ispune. No, ne mislim da bilo koji spoljni fakor, uključujući i sadašnju ekonomsku krizu u EU, može da odloži proces proširenja. Smatram da su interni, domaći faktori, odnosno reforme ključni za brzinu približavanja Uniji.
FILE: Evropska unija se u višegodišnjem periodu suočavala sa mnogim izazovima. Grčka kriza je najnoviji problem. No, nadam se da će EU na kraju iz svega ovoga izaći ojačana a ne oslabljena. Od zemalja kandidata najviše zavisi da li će uvideti da je članstvo u Evropskoj uniji najbolji okvir da osiguraju stabilnost i prosperitet svojih građana. Kada je reč o Grčkoj, iako je skoro 30 godina članica EU, ona nije poštovala utvrđena pravila. Nije objektivno predočila svoje ekonomske parametre i rezultate. Na kraju, najvažnije je da li je EU u stanju da reši ove probleme. Usvajanjem velikog finansijskog paketa pomoći kao i nastojanjem da pojača upravljačke mehanizme kako bi se sprečilo ponavljanje ovakvih situacija u budućnosti, Unija je pokazala da može da se suoči sa ovakvim izazovima.
FILE: Ne mislim da postoji takva opasnost. Ne možete zloupotrebljavati svoju prošlost tako što ćete obezbediti prečicu za ulazak u EU, a da pri tom izbegavate da se suočite sa takvom prošlošću i izazovima budućnosti. Ako uporedite Zapadni Balkan pre 20 godina i sada, ostvaren je ogroman napredak. Naravno, i dalje se oseća teret istorijskog nasleđa. Ova regija je u nešto drugačijoj situaciji nego u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Međutim, da ponovim brzina reformi zavisi pre svega od domaćih političara. Evropska komisija utvrđuje kriterijume, standarde – ostalo je na domaćim akterima, tačnije da ihusvoje i primene. Zamolio bih građane i političare zemalja aspiranata da ne misle da proces pridruživanja, odnosno njegovu dinamiku kontroliše Brisel. To u velikoj meri zavisi od domaćih aktera.
Proširenje je prioritet za EU
FILE: Naravno, da postoji opasnost i od takvih scenarija. Zbog toga su NATO i Evropska unija tako mnogo investirali i prisutni su na Zapadnom Balkanu. Zbog toga su članice ove dve organizacije tako snažno uverene da se prosperitet i stabilnost zemalja sa prostora bivše Jugoslavije može obezbediti ulaskom u NATO-u i EU. Zbog toga smo veoma angažovani ne samo u kontaktima sa političarima na Balkanu, kako bismo sprečili takav scenario. Ja sam optimista. Da ponovim, ako pogledate gde je ova regija bila pre 20 godina a gde je sada – ostvaren je ogroman napredak. Hrvatska je u završnoj fazi pregovora o članstvu. Razmatramo početak pregovora sa dve zemlje o članstvu. Sa Bivšom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom čekamo samo zeleno svetlo jedne članice EU kako bismo započeli te pregovore. Srbija je podnela kandidaturu. Kada je reč o Kosovu, ne postoji saglasnost u EU o njegovom statusu, ali je očevidan konsenzus o njegovoj evropskoj perspektivi. Bosna nije funkcionalna država, ali smo spremni da pomognemo. Dobijanje bezviznog režima nije jednostavna procedura, a Bosna je veoma blizu toga. To znači da su domaći političari u stanju da zajedno rade ako je reč o konkretnim pitanjima od interesa za njihove građane, za bolju budućnost njihovih država.
FILE: Kao što ste Vi ponovili pitanje, ja bih ponovio isti odgovor.
FILE: Naravno da ekonomska kriza utiče na naše funkcionisanje, ali ovde je reč o prioritetima, a proširenje je prioritet za Evropsku uniju. Takođe, odavno su odobrena sredstva za period 2007-2013. godina. Sredstva iz pristupnih fondova za zemlje koje teže ka EU do sada nisu umanjivana. Naprotiv, uvećana su.
FILE: Nije posao Evropske komisije da se bavi projekcijama kada će neka zemlja ući u EU, već to pre svega zavisi od brzine kojom one ispunjavanju predviđene standarde i da preuzmu odgovornosti kako bi postale članice EU.
FILE: Nemam komentar.
****
Pročitajte i ovo:
Kako se grčka kriza odražava na ekonomije regije
Jackson: Sledi jača međunarodna aktivnost na Zapadnom Balkanu
Nove ocene Evropske komisije za Zapadni Balkan
Grčka kriza iz makedonskog ugla
Hoće li i Srbija igrati sirtaki
Kriza u eurozoni ne zabrinjava bh. političare
Sa Štefanom Fileom sam razgovarao u Pragu, u kafeu Savoy. Nakon intervjua čekao sam tramvaj ispred kafea. Posle nekoliko minuta prišao mi je gospodin File i pitao na koju stranu idem, rekavši da čeka tramvaj broj 22 koji, inače, prolazi ispred Ministarstva inostranih poslova Češke gde su uputio.
Ispostavilo se da idemo u istom smeru. Nisam mogao da odolim, a da mu ne kažem da je to očito deo evropskog stila, za razliku od političara na Balkanu, gde čak i gradonačelnici manjih mesta maltene uvek imaju na raspolaganju službene automobile i vozače.
„Možda je u pitanju strah za bezbednost, a delimično i stvar imidža“, rekao sam. File se samo nasmešio na ovu moju opasku. Ušli smo u tramvaj, on je uredno otkucao kartu. Niko nije obraćao pažnju na nas dok smo pričali.
RSE: Mnogi se pribojavaju da će ekonomska kriza u Grčkoj ojačati zamor od proširenja u Evropskoj uniji koji već postoji godinama, što pokazuje neratifikovanje evropskog Ustava, teškoće oko usvajanja Lisabonskog sporazuma, dileme oko ulaska Turske, debata da li su Rumunija i Bugarska prerano primljene. Da li će poučen iskustvom budžetskog deficita u Grčkoj i korupcije u Rumuniji i Bugarskoj, Brisel sada biti obazriviji i stroži u oceni napretka zemalja sa prostora bivše Jugoslavije u ispunjavanju standarda na putu ka EU?
FILE: Očigledno je, imajući u vidu i istorijski teret koji nose zemlje Zapadnog Balkana, da Brisel smatra neophodnim
Brisel smatra neophodnim da one u toku približavanja EU ne samo usvoje i prihvate propisane standarde već i da ih primene u praksi.
RSE: Kažete da je ključno ponašanje domaćih aktera. Međutim, činjenica da se Grčka, koja je članica EU skoro 30 godina, suočava sada sa ovakvim problemima – može ojačati podozrenje na prostoru bivše Jugoslavije, jer će mnogi reći: ’Ako Grčka ima tako ozbiljne teškoće, šta nas može očekivati jednog dana kada uđemo u EU’.
FILE: Evropska unija se u višegodišnjem periodu suočavala sa mnogim izazovima. Grčka kriza je najnoviji problem. No, nadam se da će EU na kraju iz svega ovoga izaći ojačana a ne oslabljena. Od zemalja kandidata najviše zavisi da li će uvideti da je članstvo u Evropskoj uniji najbolji okvir da osiguraju stabilnost i prosperitet svojih građana. Kada je reč o Grčkoj, iako je skoro 30 godina članica EU, ona nije poštovala utvrđena pravila. Nije objektivno predočila svoje ekonomske parametre i rezultate. Na kraju, najvažnije je da li je EU u stanju da reši ove probleme. Usvajanjem velikog finansijskog paketa pomoći kao i nastojanjem da pojača upravljačke mehanizme kako bi se sprečilo ponavljanje ovakvih situacija u budućnosti, Unija je pokazala da može da se suoči sa ovakvim izazovima.
Štefan File u razgovoru sa Draganom Štavljaninom
RSE: Rekli ste da će EU sada možda biti obazrivija i stroža u oceni napretka zemalja sa prostora bivše Jugoslavije. To verovatno znači da će se njihov ulazak u evropski blok prolongirati. Međutim, ukoliko ostanu predugo van evropskog okvira, postoji li opasnost da u međuvremenu ponovo ojačaju nacionalističke snage, koje su gurnule Balkan 90-ih u rat. Na primer, ako na predstojećim izborima u BiH pobede nacionalističke snage, ako Dodik raspiše referendum o nezavisnosti, pod geslom „Ako može Kosovo, zašto ne i Republika Srpska“. Postoji li opasnost od pogoršanja situacije?
FILE: Ne mislim da postoji takva opasnost. Ne možete zloupotrebljavati svoju prošlost tako što ćete obezbediti prečicu za ulazak u EU, a da pri tom izbegavate da se suočite sa takvom prošlošću i izazovima budućnosti. Ako uporedite Zapadni Balkan pre 20 godina i sada, ostvaren je ogroman napredak. Naravno, i dalje se oseća teret istorijskog nasleđa. Ova regija je u nešto drugačijoj situaciji nego u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Međutim, da ponovim brzina reformi zavisi pre svega od domaćih političara. Evropska komisija utvrđuje kriterijume, standarde – ostalo je na domaćim akterima, tačnije da ih
Kada je reč o Kosovu, ne postoji saglasnost u EU o njegovom statusu, ali je očevidan konsenzus o njegovoj evropskoj perspektivi. Bosna nije funkcionalna država, ali smo spremni da pomognemo.
Proširenje je prioritet za EU
RSE: Ali, imajući u vidu da po mnogima Bosna i Hercegovina u osnovi ne postoji kao jedinstvena, funkcionalna država, istovremeno Dodik preti održavanjem referenduma o nezavisnosti, odnosi i Srbije i Kosova su u blokadi, sa problemom čak kako da se organizuje samit EU u Sarajevu - da li to predstavlja pretnju i po samu evropsku 27-orku i da li ona ima jasnu strategiju kako da se suoči sa tim izazovima?
RSE: Međutim, kao što sam rekao, postoje ozbiljne prepreke. Pomoćnik američkog državnog sekretara Filip Gordon je rekao pre neki dan u Beogradu da evropska integracija Srbije i čitavog Balkana "strateški cilj administracije Baraka Obame", ali da će Beograd teško stići do članstva sa nerešenim pitanjem Kosova.
FILE: Kao što ste Vi ponovili pitanje, ja bih ponovio isti odgovor.
RSE: Da se vratimo na pitanje grčke krize. Da li će zbog ogromnog finansijskog paketa pomoći, na neki način biti manje novca u evropskim pristupnim fondovima za zemlje aspirante?
FILE: Naravno da ekonomska kriza utiče na naše funkcionisanje, ali ovde je reč o prioritetima, a proširenje je prioritet za Evropsku uniju. Takođe, odavno su odobrena sredstva za period 2007-2013. godina. Sredstva iz pristupnih fondova za zemlje koje teže ka EU do sada nisu umanjivana. Naprotiv, uvećana su.
RSE: Kada se može očekivati ulazak Zapadnog Balkana u EU? Grčki premijer Papandreu je svojevremeno govorio o 2014. godini kada se, inače, navršava 100-a godišnjica od početka Prvog svetskog rata.
FILE: Nije posao Evropske komisije da se bavi projekcijama kada će neka zemlja ući u EU, već to pre svega zavisi od brzine kojom one ispunjavanju predviđene standarde i da preuzmu odgovornosti kako bi postale članice EU.
RSE: Da li je 2014. godina preuranjen datum?
FILE: Nemam komentar.
****
Pročitajte i ovo:
Kako se grčka kriza odražava na ekonomije regije
Jackson: Sledi jača međunarodna aktivnost na Zapadnom Balkanu
Nove ocene Evropske komisije za Zapadni Balkan
Grčka kriza iz makedonskog ugla
Hoće li i Srbija igrati sirtaki
Kriza u eurozoni ne zabrinjava bh. političare
Tramvaj umesto službenog vozila
Tramvaj umesto službenog vozilaSa Štefanom Fileom sam razgovarao u Pragu, u kafeu Savoy. Nakon intervjua čekao sam tramvaj ispred kafea. Posle nekoliko minuta prišao mi je gospodin File i pitao na koju stranu idem, rekavši da čeka tramvaj broj 22 koji, inače, prolazi ispred Ministarstva inostranih poslova Češke gde su uputio.
Ispostavilo se da idemo u istom smeru. Nisam mogao da odolim, a da mu ne kažem da je to očito deo evropskog stila, za razliku od političara na Balkanu, gde čak i gradonačelnici manjih mesta maltene uvek imaju na raspolaganju službene automobile i vozače.
„Možda je u pitanju strah za bezbednost, a delimično i stvar imidža“, rekao sam. File se samo nasmešio na ovu moju opasku. Ušli smo u tramvaj, on je uredno otkucao kartu. Niko nije obraćao pažnju na nas dok smo pričali.
