Ivana Jakšić, (1973), slikarka iz Beograda, trenutno radi posljednju sliku iz ciklusa „VIZE“, iako je sa tim serijalom već imala nekoliko zapaženih izložbi u Srbiji i izvan nje. Ivana je naslikala osam velikih slika i četiri manje, izražavajući tako protest zbog izolacije u kojoj su se našli građani njene i svih drugih zemalja u tranziciji.
Jakšić: Radim još jednu „vizu“, koja nije ušla u poslednju izložbu jer su me termini i sticaj okolnosti na to naterali. Ipa, hoću sada da završim započeto. Izrada svake te vize je jako duga, sad završavam polednjutu ,a intenzivno razmišljam o sledećem ciklusu.
Jakšić: Vrlo konkretno: stajanje u redu za vizu za evropske zemlje. Pokušala sam da odem kod rođaka u posetu i tom prvom prilikom bila odbijena, bez ikakvog obrazloženja. U sledećem turnusu tog čekanja, meni padne na pamet da bih ja brže naslikala tu vizu koja jeste sva, onako, lepa kao likovno rešenje - to je praktično jedna mala grafika. I stvarno je tako i bilo. Meni je trebalo šest meseci da dobijem pravu vizu u pasošu, a šest meseci mi je trebalo i da je posle naslikam. Onda sam krenula dalje, da slikam i ostale vize - uglavnom su to šengenske - znači evropskih zemalja, mada ima i dve kanadske. Nešto je bilo iz mogu pasoša, a neštosam , bogami, i pozajmljivala od kolega koji su zbog prirode njihovog posla češće putovali nego ja, tako da su im i pasoši češće izdavani jer su bili prosto „prenaseljeni“ tim vizama. Pasoši bi im mogli i dalje da važe, ali su bili popunjeni, tako da mi je kolega prosto ustupio svoj pasoš i odatle sam ja njih precrtavala i slikala kasnije. To je bila velika tematska izložba koja se i šetala, čak sam i u inostranstvu pokazala dosta slika iz te serije. Bio je interesantan način percepcije tog problema – ljudi koji nemaju problem sa vizama i ovih ovde, kojima je bila potrebna viza za putovanja.
Jakšić: Pa jeste, baš se dosta pričalo, pogotovo sad, u Srbiji, kada su nam konačno ukinuli vize to se ponovo aktuelizovalo pa sam ponovo i pričala na tu temu.
Jakšić: E, pa nisam. Ja čak nisam izvadila ni novi pasoš jer nisam ljubitelj ni šaltera ni administracije. Meni je, ustvari, bitna sama ta spoznaja da ja imam mogućnost i slobodu da odaberem trenutak hoću li ili neću negde da putujem - jer je to moje osnovno ljudsko pravo.
Jakšić: Apsolutno. Mislim da im je dužnost da makar pokušavaju, maltene onako – borba sa vetrenjačama, da koriste svaku priliku, jer oni ipak imaju nekakav uticaj u društvu. Dužnost im je prosto da ukazuju na neke probleme. Umetnost nije odvojena od života. Ona jeste odraz vremena i mesta u kome je nastala. To je moje duboko shvatanje mog rada i uvek sam tako osećala i tako se ponašala, u skladu sa tim.
Pročitajte i ostale priloge iz programa Na vratima Evrope:
Studenti iz 20 zemalja u "Europskom studentskom kamernom orkestru"
Lažne informacije o nadoknadi štete u ratu uništene imovine
Savić: Bez zatvaranja oHR-a nema aplikacije za EU
Jakšić: Radim još jednu „vizu“, koja nije ušla u poslednju izložbu jer su me termini i sticaj okolnosti na to naterali. Ipa, hoću sada da završim započeto. Izrada svake te vize je jako duga, sad završavam polednjutu ,a intenzivno razmišljam o sledećem ciklusu.
RSE: Šta je bio osnovni motiv za ciklus slika VIZE?
Jakšić: Vrlo konkretno: stajanje u redu za vizu za evropske zemlje. Pokušala sam da odem kod rođaka u posetu i tom prvom prilikom bila odbijena, bez ikakvog obrazloženja. U sledećem turnusu tog čekanja, meni padne na pamet da bih ja brže naslikala tu vizu koja jeste sva, onako, lepa kao likovno rešenje - to je praktično jedna mala grafika. I stvarno je tako i bilo. Meni je trebalo šest meseci da dobijem pravu vizu u pasošu, a šest meseci mi je trebalo i da je posle naslikam. Onda sam krenula dalje, da slikam i ostale vize - uglavnom su to šengenske - znači evropskih zemalja, mada ima i dve kanadske. Nešto je bilo iz mogu pasoša, a neštosam , bogami, i pozajmljivala od kolega koji su zbog prirode njihovog posla češće putovali nego ja, tako da su im i pasoši češće izdavani jer su bili prosto „prenaseljeni“ tim vizama. Pasoši bi im mogli i dalje da važe, ali su bili popunjeni, tako da mi je kolega prosto ustupio svoj pasoš i odatle sam ja njih precrtavala i slikala kasnije. To je bila velika tematska izložba koja se i šetala, čak sam i u inostranstvu pokazala dosta slika iz te serije. Bio je interesantan način percepcije tog problema – ljudi koji nemaju problem sa vizama i ovih ovde, kojima je bila potrebna viza za putovanja.
RSE: Izložba i sam ciklus izazvali su pažnju javnosti.
Jakšić: Pa jeste, baš se dosta pričalo, pogotovo sad, u Srbiji, kada su nam konačno ukinuli vize to se ponovo aktuelizovalo pa sam ponovo i pričala na tu temu.
RSE: Jeste li sada iskoristili tu mogućnost putovanja bez vize?
Jakšić: E, pa nisam. Ja čak nisam izvadila ni novi pasoš jer nisam ljubitelj ni šaltera ni administracije. Meni je, ustvari, bitna sama ta spoznaja da ja imam mogućnost i slobodu da odaberem trenutak hoću li ili neću negde da putujem - jer je to moje osnovno ljudsko pravo.
RSE: Ove vaše slike su zapravo dokaz, ili primjer, kako se umjetnici mogu boriti. Svako treba da koristi oružje koje ima ili ono u kojem je najbolji.
Jakšić: Apsolutno. Mislim da im je dužnost da makar pokušavaju, maltene onako – borba sa vetrenjačama, da koriste svaku priliku, jer oni ipak imaju nekakav uticaj u društvu. Dužnost im je prosto da ukazuju na neke probleme. Umetnost nije odvojena od života. Ona jeste odraz vremena i mesta u kome je nastala. To je moje duboko shvatanje mog rada i uvek sam tako osećala i tako se ponašala, u skladu sa tim.
Ivana Jakšić rođena je 1973. godine u Beogradu, gdje je završila Fakultet likovnih umjetnosti i magistrirala. Od tada se bavi slikarstvom, kao samostalni umjetnik. Svoju tehniku opisuje kao 'slikanje velikih slika tankim četkama'. Uglavnom je pokreću neke društvene teme još od studentskih dana, kroz cikluse slika. Imala je tri velika ciklusa koje je predstavila u samostalnim izložbama.
Pročitajte i ostale priloge iz programa Na vratima Evrope:
Studenti iz 20 zemalja u "Europskom studentskom kamernom orkestru"
Lažne informacije o nadoknadi štete u ratu uništene imovine
Savić: Bez zatvaranja oHR-a nema aplikacije za EU
*****
Program Na vratima Evrope - svake nedjelje od 15 časova samo u našem radijskom programu i na internet stranici. (Autor programa: Gordana Sandić-Hadžihasanović)
