Najnovije informacije iz Skupštine Srbije, ovoga puta sa zvaničnih mesta - od predsednice parlamenta Slavice Đukić Dejanović i iz vladajuće Demokratske stranke, govore da se privode kraju višemesečni pregovori i dogovori oko teksta Rezolucije o Srebrenici. Najavljuje se da će tekst biti na dnevnom redu Skupštine krajem marta. Međutim, još uvek se ne zna šta će biti ponuđeno poslanicima, kakva će poruka biti poslata žrtvama genocida.
Jelena Trivan iz DS to je potvrdila danas za RSE:
„Sutra počinje glasanje, biće na okupu svi šefovi poslačkih grupa, tada ćemo dobiti informaciju kada će se odžati Kolegijum koji će ovih dana od dogovorenih političkih principa sastaviti tekst Rezolucije. Očekujem da će sledeće nedelje to biti na dnevnom redu Skupštine.“
Proteklih meseci javnost je malo-malo pa bila bombardovana raznim izjavama i neproverenim informacijama o tome oko čega se dogovaraju vladajuća koalicija između sebe, a onda i sa drugim poslaničkim grupama sa kojima bi htela da postigne jednoglasje.
Sve se vrtelo oko toga da li će biti predložena otvorena osuda genocida, da li će, umesto toga, biti vešto sačinjeno posredno priznanje genocida pozivanjem na Međunardoni sud pravde, da li će parlament uputiti izvinjenje žrtvama, porodicama nekoliko hiljada Bošnjaka ubijenih u nekoliko dana pri samom kraju trogodišnjeg krvavog rata.
Na naše pitanje zašto se Rezolucija o Srebrenici krčka tako dugo u Parlamentu, iako je dovoljno 126 glasova vladajuće koalicije da bi se usvojila, Jelena Trivan iz DS je odgovorila:
„Odgovor je jednostavan. Zato što živimo u zemlji u kojoj je 2005. ta rezolucija ne samo propala, već je emitovanje filma o Srebrebrenici bio razlog za sazivanje anketnog odbora da bi se kaznilo rukovodstvo RTS što je pokazalo film o Srebrenici. Zato što je Boris Tadić, maltene, linčovan zbog izvinjenja i poklonjenja žrtvama u Srebrenici. Zato što je pre godinu-godinu i po dana ovde vođena kampanja da se ljudi koji se zalažu za evropske integracije sačekaju na aerodromu i ubiju, ako potpišu Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji. Zato je to tražilo ozbiljne pripreme, ozbiljne konsultacije, kako bismo javno mnjenje i sve ostale dobili za tu inicijativu. Ali ne prostom većinom, nego razumevanjem da je to nešto što Srbija mora da učini.“
Dodik nema velikog uticaja
Narodni poslanik sa liste opozicionog LDP-a Žarko Korać kaže da on i dalje nema pojma dokle se stiglo sa pisanjem teksta i da jedino što zna je da neće glasati za rezoluciju u kojoj se ne osuđuje genocid u Srebrenici.
Žarko Korać, Foto: Vesna Anđić
A na pitanje koje smo postavili i prethodnoj sagovornici zašto se tako dugo priprema Rezolucija, Korać kaže da je to rezultat nejasnog stava vladajuće koalicije:
„Kategorički tvrdim da se ovde puštaju različite informacije kako bi se videlo kako javnost reaguje, kako bi se na kraju, pretpostavljam za jedno mesec dana, napravio neki tekst u kome se verovatno neće pominjati reč genocid ali će se, možda, na nekom mestu reći da se prihvata odluka Međunarodnog suda. To je princip: hajde da nešto uradimo ali tako da nas ništa ne košta, ništa ne obavezuje, da se pokaže da mi to radimo zato što moramo a ne zato šro osećamo potrebu. Srđan Šaper vodi ovu zemlju, javno mnjenje, PR. Osećam se kao čovek bedno!“
Da li poruke iz Banja Luke od premijera Dodika i drugih visokih funkcionera RS da parlament Srbije ne bi trebalo da osudi genocid u Srebrenici, dodatno komplikuje odlučivanje?
„Dodik nema velikog uticaja na politiku u Srbiji. Meni saopštenje iz Banja Luke upadljivo liči na ono što govori Vojislav Koštunica. Drugim rečima, jedan broj nacionalista u Srbiji se angažovao da i preko Banja Luke pošalje Tadiću poruku da to ne radi“, smatra Korać.
Rezolucija bez osude genocida uvredljiva za žrtve
Svetlana Logar iz Ipsos Stratedžik marketinga smatra da stavovi javnosti u Srbiji direktno zavise od poruka koje im kontinuirano šalje politička elita. I upravo to pokazuje slučaj Srebrenice:
„Ne tako davno ogroman broj građana ili nije znao ili nije hteo da vidi da je u Srebrenici bilo ikakvih ratnih zločina. Vide se sada vrlo jasni pomaci, pre svega, u informisanosti. Dakle: čuo sam za to, pa od toga: verujem da se to zaista dogodilo, pa sve do ocene: smatram da je to ratni zločin. Dakle, fantastičan pomak je načinjen, pretpostavljam, zato što se pod pritiskom međunaordne zajednice o tome jako mnogo govorilo.“
Svetlana Logar, Foto. Vesna Anđić
Prema tome, zaključuje naša sagovornica koja se bavi ispitivanjem javnog mnjenja:
„Od ratnog zločina do prihvatanja da je to bio genocid je takođe jedan korak koji se mogao postići.“
Janja Beč, profesorka sociologije i autorka jedinog regionalnog kursa o ratnom zločinu, genocidu i sećanju, osnovanog 2002. godine, takođe primećuje pomake kada je reč o stavovima javnosti u Srbiji o počinjenim zločinima u '90-im godinama, ali kad je reč o prihvatanju istine o počinjenom genocidu u Srebrenici, to nije slučaj:
„Ja vidim ovde pozitivno to što je uopšte počelo o tome da se razgovara, jer je to bolje nego ćutanje, bolje od tog ćutanja mržnje (hate silence) i banalnosti i ravnodušnosti koji su ovde dominantni kao oblici poricanja genocida. U redu, to je pozitivno. Ali, što se rezolucije tiče, ja mislim da je bolje da se uopšte ne usvoji, nego da se usvoji bez reči genocid.“
Naša sagovornica, koju njen angažman vodi često na razne adrese u regionu i koja pre svega komunicira sa žrtvama, pokušava da pažnju javnosti skrene sa domaćih nesuglasica na one kojima će se Srbija tom Rezolucijom obratiti. Janja Beč poručuje da bi usvajanje rezolucije bez osude genocida bilo uvredljivo za žtrve:
„Toliko uvredljivo, da može loše da utiče na odnose u regionu, ne samo sada već i za narednih nekoliko generacija. To je to transgeneracijsko prenošenje traume. Takva vrsta zločina zahteva priznanje da se to desilo.“
Pročitajte i ovo:
Burna rasprava u RS na najavu Rezolucije o Srebrenici u Srbiji
Jelena Trivan iz DS to je potvrdila danas za RSE:
„Sutra počinje glasanje, biće na okupu svi šefovi poslačkih grupa, tada ćemo dobiti informaciju kada će se odžati Kolegijum koji će ovih dana od dogovorenih političkih principa sastaviti tekst Rezolucije. Očekujem da će sledeće nedelje to biti na dnevnom redu Skupštine.“
Proteklih meseci javnost je malo-malo pa bila bombardovana raznim izjavama i neproverenim informacijama o tome oko čega se dogovaraju vladajuća koalicija između sebe, a onda i sa drugim poslaničkim grupama sa kojima bi htela da postigne jednoglasje.
Sve se vrtelo oko toga da li će biti predložena otvorena osuda genocida, da li će, umesto toga, biti vešto sačinjeno posredno priznanje genocida pozivanjem na Međunardoni sud pravde, da li će parlament uputiti izvinjenje žrtvama, porodicama nekoliko hiljada Bošnjaka ubijenih u nekoliko dana pri samom kraju trogodišnjeg krvavog rata.
Odgovor je jednostavan. Zato što živimo u zemlji u kojoj je 2005. ta rezolucija ne samo propala, već je emitovanje filma o Srebrebrenici bio razlog za sazivanje anketnog odbora da bi se kaznilo rukovodstvo RTS što je pokazalo film o Srebrenici.
„Odgovor je jednostavan. Zato što živimo u zemlji u kojoj je 2005. ta rezolucija ne samo propala, već je emitovanje filma o Srebrebrenici bio razlog za sazivanje anketnog odbora da bi se kaznilo rukovodstvo RTS što je pokazalo film o Srebrenici. Zato što je Boris Tadić, maltene, linčovan zbog izvinjenja i poklonjenja žrtvama u Srebrenici. Zato što je pre godinu-godinu i po dana ovde vođena kampanja da se ljudi koji se zalažu za evropske integracije sačekaju na aerodromu i ubiju, ako potpišu Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji. Zato je to tražilo ozbiljne pripreme, ozbiljne konsultacije, kako bismo javno mnjenje i sve ostale dobili za tu inicijativu. Ali ne prostom većinom, nego razumevanjem da je to nešto što Srbija mora da učini.“
Dodik nema velikog uticaja
Narodni poslanik sa liste opozicionog LDP-a Žarko Korać kaže da on i dalje nema pojma dokle se stiglo sa pisanjem teksta i da jedino što zna je da neće glasati za rezoluciju u kojoj se ne osuđuje genocid u Srebrenici.
„Kategorički tvrdim da se ovde puštaju različite informacije kako bi se videlo kako javnost reaguje, kako bi se na kraju, pretpostavljam za jedno mesec dana, napravio neki tekst u kome se verovatno neće pominjati reč genocid ali će se, možda, na nekom mestu reći da se prihvata odluka Međunarodnog suda. To je princip: hajde da nešto uradimo ali tako da nas ništa ne košta, ništa ne obavezuje, da se pokaže da mi to radimo zato što moramo a ne zato šro osećamo potrebu. Srđan Šaper vodi ovu zemlju, javno mnjenje, PR. Osećam se kao čovek bedno!“
Meni saopštenje iz Banja Luke upadljivo liči na ono što govori Vojislav Koštunica. Drugim rečima, jedan broj nacionalista u Srbiji se angažovao da i preko Banja Luke pošalje Tadiću poruku da to ne radi.
„Dodik nema velikog uticaja na politiku u Srbiji. Meni saopštenje iz Banja Luke upadljivo liči na ono što govori Vojislav Koštunica. Drugim rečima, jedan broj nacionalista u Srbiji se angažovao da i preko Banja Luke pošalje Tadiću poruku da to ne radi“, smatra Korać.
Rezolucija bez osude genocida uvredljiva za žrtve
Svetlana Logar iz Ipsos Stratedžik marketinga smatra da stavovi javnosti u Srbiji direktno zavise od poruka koje im kontinuirano šalje politička elita. I upravo to pokazuje slučaj Srebrenice:
„Ne tako davno ogroman broj građana ili nije znao ili nije hteo da vidi da je u Srebrenici bilo ikakvih ratnih zločina. Vide se sada vrlo jasni pomaci, pre svega, u informisanosti. Dakle: čuo sam za to, pa od toga: verujem da se to zaista dogodilo, pa sve do ocene: smatram da je to ratni zločin. Dakle, fantastičan pomak je načinjen, pretpostavljam, zato što se pod pritiskom međunaordne zajednice o tome jako mnogo govorilo.“
„Od ratnog zločina do prihvatanja da je to bio genocid je takođe jedan korak koji se mogao postići.“
Janja Beč, profesorka sociologije i autorka jedinog regionalnog kursa o ratnom zločinu, genocidu i sećanju, osnovanog 2002. godine, takođe primećuje pomake kada je reč o stavovima javnosti u Srbiji o počinjenim zločinima u '90-im godinama, ali kad je reč o prihvatanju istine o počinjenom genocidu u Srebrenici, to nije slučaj:
Što se rezolucije tiče, ja mislim da je bolje da se uopšte ne usvoji, nego da se usvoji bez reči genocid.
„Ja vidim ovde pozitivno to što je uopšte počelo o tome da se razgovara, jer je to bolje nego ćutanje, bolje od tog ćutanja mržnje (hate silence) i banalnosti i ravnodušnosti koji su ovde dominantni kao oblici poricanja genocida. U redu, to je pozitivno. Ali, što se rezolucije tiče, ja mislim da je bolje da se uopšte ne usvoji, nego da se usvoji bez reči genocid.“
Naša sagovornica, koju njen angažman vodi često na razne adrese u regionu i koja pre svega komunicira sa žrtvama, pokušava da pažnju javnosti skrene sa domaćih nesuglasica na one kojima će se Srbija tom Rezolucijom obratiti. Janja Beč poručuje da bi usvajanje rezolucije bez osude genocida bilo uvredljivo za žtrve:
„Toliko uvredljivo, da može loše da utiče na odnose u regionu, ne samo sada već i za narednih nekoliko generacija. To je to transgeneracijsko prenošenje traume. Takva vrsta zločina zahteva priznanje da se to desilo.“
Pročitajte i ovo:
Burna rasprava u RS na najavu Rezolucije o Srebrenici u Srbiji
