Prvi autobus kojim se u matične zemlje vraćaju srpski i makedonski državljani, nakon što u Belgiji nisu dobili politički azil, krenuo je iz Brisela ka Srbiji. U prva dva meseca ove godine veliki broj građana sa juga Srbije, uglavnom Albanaca, otputovao je u Belgiju, ali je nakon reakcije belgijskih i srpskih vlasti poslednjih dana broj zahteva za azil značajno smanjen.
Srpski i makedonski državljani koji su prvim autobusom krenuli put Srbije vraćaju se na osnovu sporazuma o readmisiji, i dobrovoljno su prihvatili povratak u svoja mesta boravka. U njihovoj pratnji su i dva službenika belgijskog Ministarstva za imigraciju, a o detaljima povratka javlja naš dopisnik iz Bujanovca Radoman Irić:
"Ovim autobusom vraća se pet albanskih porodica iz Preševa i Bujanovca, sa ukupno 19 članova, a ostali putnici su Albanci iz susedne Makedonije. Autobus će 11. marta biti na granici Hrvatske i Srbije ujutru oko devet sati, a posle uobičajene carinske procedure nastaviće put ka jugu Srbije. Dolazak ovih povratnika u Bujanovac se očekuje posle podne oko 16 časova."
Denise de Hauwere, Foto: Zoran GlavonjićKako su saopstile belgijske vlasti, nekoliko stotina državljana Srbije iz mesta Preševske doline, mahom albanske narodnosti, od početka godine doputovalo je u Belgiju na osnovu lažnih informacija da u toj zemlji mogu dobiti politički azil, smeštaj i novčanu nadoknadu.
Denise De Hauwere, ambasadorka Belgije u Beogradu, izjavila je za Radio Slobodna Evropa da se, nakon objašnjenja da to nije moguće, poslednjih dana značajno smanjio broj srpskih državljana koji u Belgiji traže azil:
"To sada može da znači dve stvari: ili stvarno ima manje ljudi koji odlaze da bi tražili azil, ili ima ljudi koji su došli u Belgiju ali još nisu tražili azil. Kroz tri meseca videćemo kakvo je pravo stanje. Jer nakon ukidanja viza putnici imaju pravo da ostanu legalno u zemljama Evropske unije tri meseca, a posle isteka tog vremena moraju da ih napuste ili postaju ilegalci."
Samo u februaru 2010. godine 330 građana sa juga Srbije doputovalo je u Belgiju i zatražilo politički azil, što je više nego za celu proteklu godinu. Srpske i belgijske vlasti pretpostavljaju da su izmanipulisani obećanjima pojedinaca željnih brze zarade, koji su i organizovali njihova putovanja. Koliko je problem veliki, govori i činjenica da su o tome na sastanku u Briselu razgovarali srpski i belgijski premijeri, i da je belgijska delegacija posetila jug Srbije i razgovarala sa predstavnicima vlasti i lokalnim liderima.
Problem i za druge zemlje
Melchior Wathelet, drzavni sekretar belgijskog Ministarstva za imigraciju i pitanja azila, izjavio je u Bujanovcu da ljudi sa juga Srbije koji traže azil predstavljaju veliki problem za Belgiju, ali i Švajcarsku i još neke zapadnoevroske države:
"Ovde smo zato što se Belgija suočava sa najvećim brojem azilanata u poslednje vreme. Važno je reći da ljudi koji neosnovano traže politički azil neće imati nikakve protekcije i da ćemo ih primorati da se sami vrate u Srbiju. Ovo nije dobro ni za Belgiju ni za Srbiju, a korist od svega ovoga mogu imati samo oni koji zloupotrebaljavaju čitavu situaciju, i u saradnji i uz pomoć Evropske unije moramo rešiti ovaj problem."
Ambasadorka Belgije Denise De Hauwere kaže za RSE da je saradnja belgijskih i srpskih vlasti u rešavanju ovog pitanja odlična, i dodaje da je tokom posete belgijske delegacije Bujanovcu upućena važna poruka:
"Tamo su bili i ljudi iz MUP-a Srbije, i poruka je bila da srpska vlada neće preduzeti represivne mere protiv ljudi koji su tražili politički azil i koji se sada dobrovoljno vraćaju u Srbiju. To znači da ljudi koji su tražili azil ne treba da se boje da će im biti neprijatno kada se vrate."
Nema razloga za hapšenja
U MUP-u i pravosuđu Srbije rekli su da nema razloga da vlast hapsi ljude koji su tražili politički azil, ali su najavili da će istražiti ko ih je obmanuo i organizovao njihova putovanja uz lažna obećanja, i kazniti odgovorne. Od 19. decembra, po ukidanju viza za građane Srbije, u zemlje evropske unije pohrlio je veliki broj srpskih državljana iz Preševske doline očekujući zaposlenje i bolji život.
PreševoRagmi Mustafa, gradonačelnik Preševa, izjavio je za RSE da lokalne vlasti informišu građane da ukidanje viza ne znači i dobijanje posla ili azila u zemljama Evropske unije, ali i pozvao vlasti u Beogradu i Evropu da više ulažu na jug Srbije:
"Nadamo se da evropska zajednica sve ovo shvata ozbiljno i da će se okrenuti prema ekonomskom razvoju Preševske doline. Pre svega, potrebne su investicije i dovođenje stranih ulagača da ne bi bio veliki priliv ovdašnjih građana u zemlje Evropske unije. A pogotovu kada budemo ušli u EU, naravno da će građani pokušati da putuju ka razvijenijim zemljama. i da bi se zadržala stabilnost građana u svim regionima na zemaljskoj kugli treba podržavati ravnomerniji ekonomski razvoj i političku stabilnost."
Srbija je, prema podacima relevantnih službi, proteklih godina bila jedna od zemalja iz koje dolazi najveći broj azilanata. Sadašnja situacija, zaključuje za RSE Danilo Rakić, iz nevladine organizacije Grupa 484 koja se bavi azilantskim problemima, Srbija mora ozbiljno da shvati i što pre da reši:
"Pitanje Albanaca ili Roma azilanata ne može da se posmatra odvojeno od rešavanja njihovog ukupnog položaja u Srbiji. U tom smislu, potrebna je saradnja Srbije kao zemlje porekla i zapadnih država kao zemalja prihvata. Kako bi nakon deportacije ostali ovde u Srbiji i kako ne bi pokušavali da se vrate u zemlje Evropske unije i tamo ostvare svoju budućnost. Jer te budućnosti tamo nema, zapadne zemlje naprosto ne žele te ljude."
Jedan broj građana Srbije i Makedonije koji su u Belgiji zatražili azil prodao je svoju imovinu pre polaska u ovu zemlju Evropske unije, a neki su po dolasku uništili pasoše. Međutim, gubitak pasoša nije prepreka za povratak onih kojima bude odbijen zahtev, jer će im ambasada države čiji su građani izdati putni list za povratak kući i oni će biti vraćeni prema ugovoru o readmisiji.
Osnov za odbijanje zahteva za azil i vraćanje u matičnu zemlju je činjenica da Srbija i Makedonija nisu na listi država koje ugrožavaju slobode građana.
Pročitajte i ovo:
Belgija počinje vraćati srpske i makedonske azilante
Izmanipulisani građani Makedonije masovno traže azil na Zapadu
Srpski i makedonski državljani koji su prvim autobusom krenuli put Srbije vraćaju se na osnovu sporazuma o readmisiji, i dobrovoljno su prihvatili povratak u svoja mesta boravka. U njihovoj pratnji su i dva službenika belgijskog Ministarstva za imigraciju, a o detaljima povratka javlja naš dopisnik iz Bujanovca Radoman Irić:
"Ovim autobusom vraća se pet albanskih porodica iz Preševa i Bujanovca, sa ukupno 19 članova, a ostali putnici su Albanci iz susedne Makedonije. Autobus će 11. marta biti na granici Hrvatske i Srbije ujutru oko devet sati, a posle uobičajene carinske procedure nastaviće put ka jugu Srbije. Dolazak ovih povratnika u Bujanovac se očekuje posle podne oko 16 časova."
Denise De Hauwere, ambasadorka Belgije u Beogradu, izjavila je za Radio Slobodna Evropa da se, nakon objašnjenja da to nije moguće, poslednjih dana značajno smanjio broj srpskih državljana koji u Belgiji traže azil:
"To sada može da znači dve stvari: ili stvarno ima manje ljudi koji odlaze da bi tražili azil, ili ima ljudi koji su došli u Belgiju ali još nisu tražili azil. Kroz tri meseca videćemo kakvo je pravo stanje. Jer nakon ukidanja viza putnici imaju pravo da ostanu legalno u zemljama Evropske unije tri meseca, a posle isteka tog vremena moraju da ih napuste ili postaju ilegalci."
Samo u februaru 2010. godine 330 građana sa juga Srbije doputovalo je u Belgiju i zatražilo politički azil, što je više nego za celu proteklu godinu. Srpske i belgijske vlasti pretpostavljaju da su izmanipulisani obećanjima pojedinaca željnih brze zarade, koji su i organizovali njihova putovanja. Koliko je problem veliki, govori i činjenica da su o tome na sastanku u Briselu razgovarali srpski i belgijski premijeri, i da je belgijska delegacija posetila jug Srbije i razgovarala sa predstavnicima vlasti i lokalnim liderima.
Problem i za druge zemlje
Melchior Wathelet, drzavni sekretar belgijskog Ministarstva za imigraciju i pitanja azila, izjavio je u Bujanovcu da ljudi sa juga Srbije koji traže azil predstavljaju veliki problem za Belgiju, ali i Švajcarsku i još neke zapadnoevroske države:
Ovo nije dobro ni za Belgiju ni za Srbiju, a korist od svega ovoga mogu imati samo oni koji zloupotrebaljavaju čitavu situaciju
"Ovde smo zato što se Belgija suočava sa najvećim brojem azilanata u poslednje vreme. Važno je reći da ljudi koji neosnovano traže politički azil neće imati nikakve protekcije i da ćemo ih primorati da se sami vrate u Srbiju. Ovo nije dobro ni za Belgiju ni za Srbiju, a korist od svega ovoga mogu imati samo oni koji zloupotrebaljavaju čitavu situaciju, i u saradnji i uz pomoć Evropske unije moramo rešiti ovaj problem."
Ambasadorka Belgije Denise De Hauwere kaže za RSE da je saradnja belgijskih i srpskih vlasti u rešavanju ovog pitanja odlična, i dodaje da je tokom posete belgijske delegacije Bujanovcu upućena važna poruka:
"Tamo su bili i ljudi iz MUP-a Srbije, i poruka je bila da srpska vlada neće preduzeti represivne mere protiv ljudi koji su tražili politički azil i koji se sada dobrovoljno vraćaju u Srbiju. To znači da ljudi koji su tražili azil ne treba da se boje da će im biti neprijatno kada se vrate."
Nema razloga za hapšenja
U MUP-u i pravosuđu Srbije rekli su da nema razloga da vlast hapsi ljude koji su tražili politički azil, ali su najavili da će istražiti ko ih je obmanuo i organizovao njihova putovanja uz lažna obećanja, i kazniti odgovorne. Od 19. decembra, po ukidanju viza za građane Srbije, u zemlje evropske unije pohrlio je veliki broj srpskih državljana iz Preševske doline očekujući zaposlenje i bolji život.
"Nadamo se da evropska zajednica sve ovo shvata ozbiljno i da će se okrenuti prema ekonomskom razvoju Preševske doline. Pre svega, potrebne su investicije i dovođenje stranih ulagača da ne bi bio veliki priliv ovdašnjih građana u zemlje Evropske unije. A pogotovu kada budemo ušli u EU, naravno da će građani pokušati da putuju ka razvijenijim zemljama. i da bi se zadržala stabilnost građana u svim regionima na zemaljskoj kugli treba podržavati ravnomerniji ekonomski razvoj i političku stabilnost."
Srbija je, prema podacima relevantnih službi, proteklih godina bila jedna od zemalja iz koje dolazi najveći broj azilanata. Sadašnja situacija, zaključuje za RSE Danilo Rakić, iz nevladine organizacije Grupa 484 koja se bavi azilantskim problemima, Srbija mora ozbiljno da shvati i što pre da reši:
"Pitanje Albanaca ili Roma azilanata ne može da se posmatra odvojeno od rešavanja njihovog ukupnog položaja u Srbiji. U tom smislu, potrebna je saradnja Srbije kao zemlje porekla i zapadnih država kao zemalja prihvata. Kako bi nakon deportacije ostali ovde u Srbiji i kako ne bi pokušavali da se vrate u zemlje Evropske unije i tamo ostvare svoju budućnost. Jer te budućnosti tamo nema, zapadne zemlje naprosto ne žele te ljude."
Jedan broj građana Srbije i Makedonije koji su u Belgiji zatražili azil prodao je svoju imovinu pre polaska u ovu zemlju Evropske unije, a neki su po dolasku uništili pasoše. Međutim, gubitak pasoša nije prepreka za povratak onih kojima bude odbijen zahtev, jer će im ambasada države čiji su građani izdati putni list za povratak kući i oni će biti vraćeni prema ugovoru o readmisiji.
Osnov za odbijanje zahteva za azil i vraćanje u matičnu zemlju je činjenica da Srbija i Makedonija nisu na listi država koje ugrožavaju slobode građana.
Pročitajte i ovo:
Belgija počinje vraćati srpske i makedonske azilante
Izmanipulisani građani Makedonije masovno traže azil na Zapadu
