Belgijske vlasti u roku od nekoliko dana počeće da vraćaju u matične zemlje srpske i makedonske državljane koji su zatražili politički azil u toj državi EU, izjavila je za RSE Denise de Hauwere, ambasadorka Belgije u Beogradu. Broj zahteva građana Srbije za politički azil u Belgiji, uglavnom Albanaca iz Preševske doline, samo u februaru veći je nego cele prošle godine.
Samo u februaru 2010. godine 330 građana sa juga Srbije, među kojima su u najvećem broju Albanci i Romi, doputovalo je u Belgiju i zatražilo politički azil, rekli su za RSE u belgijskoj ambasadi u Beogradu.
U januaru ih je bilo 58, dok je u prvim danima marta po njih dvadesetak dnevno zahtevalo taj status. Denise de Hauwere, belgijska ambasadorka u Beogradu, izjavila je za RSE da Belgiji to stvara veliki problem i da je odlučeno da se njihovi zahtevi rešavaju po ubrzanoj proceduri:
"Ne postoje uslovi da se traži politički azil, zato što u Srbiji niko nije progonjen zbog etničkih ili religioznih motiva, nema rata u toj zemlji. Tako da ti ljudi verovatno neće dobiti politički azil."
Denis De Hauwere kaže da je belgijska država već organizovala njihov povratak u Srbiju:
"Prvi povratak organizovaćemo u sredu, 10. marta, kada će autobusi sa ljudima koji su u Belgiji tražili politički azil krenuti ka Srbiji, u pratnji prevodilaca i pripadnika belgijske imigracione službe, i Belgija će snositi troškove tog puta. Nadamo se da oni više neće dolaziti sa takvim zahtevima i da će shvatiti da to nije u njihovom interesu."
RSE: Da li je povratak uz njihov pristanak, i da li znate koliko njih će se tada vratiti?
De Hauwere: To je na dobrovoljnoj bazi, ali ne znam koliko njih će biti. Nadam se da će biti puno autobusa sa onima koji će odmah želeti da se vrate.
Lažna priča o ekonomskom azilu
Od 19. decembra, po ukidanju viza za građane Srbije, u zemlje Evropske unije pohrlio je veliki broj srpskih državljana iz Preševske doline očekujući zaposlenje i bolji život.
Ragmi Mustafa, gradonačelnik Preševa, izjavio je za RSE da su Albanci, pre svega iz tog mesta i Bujanovca, poslednjih meseci bez viza posećivali rodbinu u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Belgiji, i Francuskoj, posle čega su se vraćali u zemlju, ali da je od nedavno nastao problem:
Preševo"Odjednom je došlo do neke propagande i raznih priča, to jest najverovatnije su autoprevozničke kompanije, koje su zainteresovane da imaju što više putnika prema Evropi, lansirale lažnu vest da ljudi iz ovih krajeva mogu dobiti ekonomski azil u zemljama Evropske unije. Naravno da su najviše bili zainteresovani Albanci, jer je u Preševu najveća nezaposlenost u odnosu na ostale krajeve Srbije."
Ambasadorka Belgije De Hauwere kaže da ekonomski azil ne postoji kao kategorija i da ga nije moguće dobiti, i da je u direktnom razgovoru političkim liderima Albanaca sa juga Srbije poručila da se dolasci građana sa zahtevima za politički azil moraju zaustaviti:
"Ima ljudi koji se bogate preko leđa siromašnih. Tačno je da zbog loše ekonomske situacije ljudi u Preševu teško žive, ali bar još uvek imaju krov nad glavom, imaju nešto. Ako sada prodaju sve i dođu u Belgiju da bi bili vraćeni posle pola sata, onda više nemaju ništa."
RSE: Koliki je to problem za Srbiju? Da li postoji opasnost da Srbiji zbog velikoj broja ljudi koji pokušavaju da dobiju azil u zemljama EU budu vraćene vize za putovanje u zemlje šengenskog sporazuma?
De Hauwere: Ne znam da li će Srbiji biti ukinuti vizna liberalizacija, lično ne mislim da će se to dogoditi. Ali opasnost je još veća, jer ovaj problem ugrožava proceduru Srbije za ulazak u Evropsku uniju.
Beograd mora rešavati ekonomske probleme
Ragmi Mustafa kaže da lokalne vlasti informišu građane da ukidanje viza ne znači i dobijanje posla ili ekonomskog azila u zemljama Evropske unije, ali i poziva vlasti u Beogradu i Evropu da više ulažu na jug Srbije:
"Srbija nije zainteresovana da rešava ekonomske probleme opštine Preševo, a ni da usmerava strane investitore da u taj kraj dolaze sa svojim kapitalom i otvaraju nova radna mesta. Tako da je lokalna samouprava hedikepirana da u tom pravcu nešto uradi. Potencijalni strani investitori trebalo bi da se orijentišu na Preševo, Bujanovac i Medveđu, neka dođu ovde da građani ne bi morali da odlaze u Evropu."
Srbija je, prema podacima relevantnih službi, proteklih godina bila jedna od zemalja iz koje dolazi najveći broj azilanata. Sadašnja situacija, zaključuje za na program Danilo Rakić, iz nevladine organizacije Grupa 484 koja se bavi azilantskim problemima, Srbija mora ozbiljno da shavti i što pre reši:
"Pitanje Albanaca ili Roma azilanata ne može da se posmatra odvojeno od rešavanja njihovog ukupnog položaja u Srbiji. U tom smislu, potrebna je saradnja Srbije kao zemlje porekla i zapadnih država kao zemalja prihvata. Kako bi nakon deportacije ostali ovde u Srbiji i kako ne bi pokušavali da se vrate u zemlje Evropske unije i tamo ostvare svoju budućnost. Jer te budućnosti tamo nema, zapadne zemlje naprosto ne žele te ljude."
Prema nedavnim informacijama, veliki broj građana iz Sandžaka poslednjih meseci zatražio je azil u Švedskoj pa će i tim problemom Srbija morati da se pozabavi.
Denise de Hauwere, ambasadorka Belgije u Srbiji, izjavila je za Radio Slobodna Evropa da će u sredu, 10. marta, početi povratak srpskih i makedonskih državljana iz Belgije koji su u toj zemlji Evropske unije zatražili politički azil.
De Hauer je u intervjuu za naš program rekla da veruje da Srbiji neće ponovo biti uvedene šengen vize zbog velikog broja građana sa juga Srbije koji ove godine traže politički azil, ali je rekla da tu situaciju srpske vlasti moraju rešiti.
Poslušajte intervju Zorana Glavonjića sa Denise de Hauwere:
Samo u februaru 2010. godine 330 građana sa juga Srbije, među kojima su u najvećem broju Albanci i Romi, doputovalo je u Belgiju i zatražilo politički azil, rekli su za RSE u belgijskoj ambasadi u Beogradu.
U januaru ih je bilo 58, dok je u prvim danima marta po njih dvadesetak dnevno zahtevalo taj status. Denise de Hauwere, belgijska ambasadorka u Beogradu, izjavila je za RSE da Belgiji to stvara veliki problem i da je odlučeno da se njihovi zahtevi rešavaju po ubrzanoj proceduri:
"Ne postoje uslovi da se traži politički azil, zato što u Srbiji niko nije progonjen zbog etničkih ili religioznih motiva, nema rata u toj zemlji. Tako da ti ljudi verovatno neće dobiti politički azil."
Denis De Hauwere kaže da je belgijska država već organizovala njihov povratak u Srbiju:
"Prvi povratak organizovaćemo u sredu, 10. marta, kada će autobusi sa ljudima koji su u Belgiji tražili politički azil krenuti ka Srbiji, u pratnji prevodilaca i pripadnika belgijske imigracione službe, i Belgija će snositi troškove tog puta. Nadamo se da oni više neće dolaziti sa takvim zahtevima i da će shvatiti da to nije u njihovom interesu."
RSE: Da li je povratak uz njihov pristanak, i da li znate koliko njih će se tada vratiti?
De Hauwere: To je na dobrovoljnoj bazi, ali ne znam koliko njih će biti. Nadam se da će biti puno autobusa sa onima koji će odmah želeti da se vrate.
Lažna priča o ekonomskom azilu
Od 19. decembra, po ukidanju viza za građane Srbije, u zemlje Evropske unije pohrlio je veliki broj srpskih državljana iz Preševske doline očekujući zaposlenje i bolji život.
Ragmi Mustafa, gradonačelnik Preševa, izjavio je za RSE da su Albanci, pre svega iz tog mesta i Bujanovca, poslednjih meseci bez viza posećivali rodbinu u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Belgiji, i Francuskoj, posle čega su se vraćali u zemlju, ali da je od nedavno nastao problem:
Ambasadorka Belgije De Hauwere kaže da ekonomski azil ne postoji kao kategorija i da ga nije moguće dobiti, i da je u direktnom razgovoru političkim liderima Albanaca sa juga Srbije poručila da se dolasci građana sa zahtevima za politički azil moraju zaustaviti:
"Ima ljudi koji se bogate preko leđa siromašnih. Tačno je da zbog loše ekonomske situacije ljudi u Preševu teško žive, ali bar još uvek imaju krov nad glavom, imaju nešto. Ako sada prodaju sve i dođu u Belgiju da bi bili vraćeni posle pola sata, onda više nemaju ništa."
RSE: Koliki je to problem za Srbiju? Da li postoji opasnost da Srbiji zbog velikoj broja ljudi koji pokušavaju da dobiju azil u zemljama EU budu vraćene vize za putovanje u zemlje šengenskog sporazuma?
De Hauwere: Ne znam da li će Srbiji biti ukinuti vizna liberalizacija, lično ne mislim da će se to dogoditi. Ali opasnost je još veća, jer ovaj problem ugrožava proceduru Srbije za ulazak u Evropsku uniju.
Beograd mora rešavati ekonomske probleme
Ragmi Mustafa kaže da lokalne vlasti informišu građane da ukidanje viza ne znači i dobijanje posla ili ekonomskog azila u zemljama Evropske unije, ali i poziva vlasti u Beogradu i Evropu da više ulažu na jug Srbije:
"Srbija nije zainteresovana da rešava ekonomske probleme opštine Preševo, a ni da usmerava strane investitore da u taj kraj dolaze sa svojim kapitalom i otvaraju nova radna mesta. Tako da je lokalna samouprava hedikepirana da u tom pravcu nešto uradi. Potencijalni strani investitori trebalo bi da se orijentišu na Preševo, Bujanovac i Medveđu, neka dođu ovde da građani ne bi morali da odlaze u Evropu."
Srbija je, prema podacima relevantnih službi, proteklih godina bila jedna od zemalja iz koje dolazi najveći broj azilanata. Sadašnja situacija, zaključuje za na program Danilo Rakić, iz nevladine organizacije Grupa 484 koja se bavi azilantskim problemima, Srbija mora ozbiljno da shavti i što pre reši:
"Pitanje Albanaca ili Roma azilanata ne može da se posmatra odvojeno od rešavanja njihovog ukupnog položaja u Srbiji. U tom smislu, potrebna je saradnja Srbije kao zemlje porekla i zapadnih država kao zemalja prihvata. Kako bi nakon deportacije ostali ovde u Srbiji i kako ne bi pokušavali da se vrate u zemlje Evropske unije i tamo ostvare svoju budućnost. Jer te budućnosti tamo nema, zapadne zemlje naprosto ne žele te ljude."
Prema nedavnim informacijama, veliki broj građana iz Sandžaka poslednjih meseci zatražio je azil u Švedskoj pa će i tim problemom Srbija morati da se pozabavi.
Intervju sa ambasadorkom Belgije u Srbiji
Intervju sa ambasadorkom Belgije u SrbijiDenise de Hauwere, ambasadorka Belgije u Srbiji, izjavila je za Radio Slobodna Evropa da će u sredu, 10. marta, početi povratak srpskih i makedonskih državljana iz Belgije koji su u toj zemlji Evropske unije zatražili politički azil.
De Hauer je u intervjuu za naš program rekla da veruje da Srbiji neće ponovo biti uvedene šengen vize zbog velikog broja građana sa juga Srbije koji ove godine traže politički azil, ali je rekla da tu situaciju srpske vlasti moraju rešiti.
Poslušajte intervju Zorana Glavonjića sa Denise de Hauwere:
