Povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta, predsednik Srbije Boris Tadić, predstavnici Grada Beograda, Saveza jevrejskih opština Srbije i članovi diplomatskog kora položili su vence na Spomenik žrtvama genocida na beogradskom Starom sajmištu, gde je bio nacistički logor.
Procenjuje se, da je tokom Drugog svetskog rata u Srbiji stradalo oko 85 odsto ukupne jevrejske populacije. Uprkos toj stravičnoj činjenici, i dalje beležimo brojne primere antisemitzma.
Pred spomenikom koji čuva sećanje na masovna hapšenja, progone, ubistva i istrebljenje Jevreja u Beogradu, predsednik Boris Tadić je rekao da Srbija nikada neće pristati na uništavanje drugih, samo zato što su različiti i što su pripadnici druge etničke, nacionalne, verske ili političke grupe.
"Neprihvatljiva nam je netrpeljivost kojoj smetaju ove razlike. Svedoci smo nastojanja da se zaborave ta tragična iskušenja holokausta, da se revidira istorija nacističkih zločina, da se obnove ideologije netrpeljivosti, rasizma i šovinizma, etničkog, verskog i drugog fanatizma. To u Srbiji ne može i ne sme da se dogodi", rekao je Tadić.
Predsjednik Boris Tadić položio je vijenac Foto:Vesna Anđić
Zbog ovog zločina, Srbija je ostala, gotovo, bez svog jevrejskog stanovništva. Pod nemačkom okupacijom i kvislinškom Nedićevom vlašću, na teritoriji Beograda, Jevreji su na najstravičniji način nestajali u dva klasična koncentraciona logora – Sajmište i Banjica, i dva sabirna logora – Topovske šupe i Milišićeva ciglana.
“Tokom 1942. godine, kroz Sajmište je prošlo oko šest i po hiljada Jevreja, uglavnom žena i dece koji su, gotovo, svi završili, ili u kamionima dušegupkama, ili na streljanju u Jajincima”, priča istoričarka Branka Prpa.
Istoričari procenjuju, da je na stratišu u Jajincima ukupno likvidarano oko 68 hiljada Jevreja, Roma, antifašista i drugih logoraša, mada se pretpostavlja da, zbog asanacije terena, ova cifra ide, čak, do 80 hiljada.
“Kada je u pitanju dvadeseti vek, možemo da kažemo da je od oko 12 hiljada beogradskih Jevreja, u životu ostalo samo oko hiljadu i po, i to uglavnom onih iz mešanih brakova. E to je rezultat! Dakle, jevrejska zajednica u Beogradu je uništema i nje više nema. Ima je samo u tragovima”, kaže Prpa.
NEDOVOLJNO NA SUZBIJANJU ANTISEMITIZMA
Mnogi Jevreji deportovani su iz Srbije u druge logore po Evropi. U zloglasnom Auišvicu nastradala je kompletna porodica majke novosadske novinarke i spisateljice Nevene Simin.
“Imam osećaj užasne oštećenosti. Pre svega, porodične oštećenosti. Jer tokom mnogih godina sretala sam ljude koji imaju ogromne familije. Na rođendane se skupi njih dvadeset, trideset, šezdeset. Na svadbama bude 150 rođaka. Ja sam prvi put bila u gomili rođaka kad sam 1989. godine otišla u Izrael, i tamo me dočekalo jedno pleme od trideset ljudi. Ja ovde nemam rođaka”, kaže Simin.
Međunarodni Dan sjećanja na žrtve holokausta Foto:Vesna Anđić
Uprkos svim nesrećama iz prošlosti, preostali Jevreji u Srbiji i dalje se suočavaju sa konstantnom pojavom antisemitizma, a gotovo paradoksalno zvuči nedavna odluka o rehabilitaciji premijera Dragiše Cvetkovića, čija je Vlada, upravo, donosila antismeitske zakone.
Kako se antisemitizam reflektuje u Srbiji? “Nemamo fizičke napada na nas, ali imamo razne oblike antisemitizma”, odgovara Aleksandar Nećak, predsednik Saveza jevrejskih opština.
Najčešći oblik je konstantno pojavljivanje antismitske literatute na sajmovima, pa čak i u uglednim knjižarama, od kojih su neke knjige utrle put najvećim zločinima u istoriji civilizacije.
Književnik Filip David nedavno je sačinio spisak od više od stotinu knjiga izrazito antisemitske i nacističke literature:
„Mislite da je neko reagovao? Niko! I Savez jevrejskih opština je upućivao zahtev da se neke knjige zabrane. Kažem knjige, to nisu knjige, to su falsifikati, to su pamfleti koji su zabranjeni po pozitivnim zakonima ove zemlje“, smatra David.
Međutim, ima i drugih oblika antisemitzma, kaže Aleksandar Nećak i objašnjava šta pod tim podrazumeva: "Rušenja naših grobova, skrnavljenja sinagoge, grafita, i tako dalje.”
Kako odnos Srbije prema ovoj pojavi tumači Alekasndar Lebl, publicista i predsednik Komisije za praćenje antisemitizma u Savezu jevrejskih opština?
“Ja ne mogu da govorim o odnosu Srbije, jer mnogo Srbija ima. Znate, ovo što se dešava, pojave antisemitizma, i to je Srbija. Ali ja mislim da je zvanična politika Srbije pozitivna, sem što ne čini dovoljno da suzbije antisemitizam i ostale verske, rasne, nacionalne, etničke mržnje i tome slično", zaključuje Lebl.
Procenjuje se, da je tokom Drugog svetskog rata u Srbiji stradalo oko 85 odsto ukupne jevrejske populacije. Uprkos toj stravičnoj činjenici, i dalje beležimo brojne primere antisemitzma.
Pred spomenikom koji čuva sećanje na masovna hapšenja, progone, ubistva i istrebljenje Jevreja u Beogradu, predsednik Boris Tadić je rekao da Srbija nikada neće pristati na uništavanje drugih, samo zato što su različiti i što su pripadnici druge etničke, nacionalne, verske ili političke grupe.
"Neprihvatljiva nam je netrpeljivost kojoj smetaju ove razlike. Svedoci smo nastojanja da se zaborave ta tragična iskušenja holokausta, da se revidira istorija nacističkih zločina, da se obnove ideologije netrpeljivosti, rasizma i šovinizma, etničkog, verskog i drugog fanatizma. To u Srbiji ne može i ne sme da se dogodi", rekao je Tadić.
Tokom 1942. godine, kroz Sajmište je prošlo oko šest i po hiljada Jevreja, uglavnom žena i dece koji su, gotovo, svi završili, ili u kamionima dušegupkama, ili na streljanju u Jajincima...
Zbog ovog zločina, Srbija je ostala, gotovo, bez svog jevrejskog stanovništva. Pod nemačkom okupacijom i kvislinškom Nedićevom vlašću, na teritoriji Beograda, Jevreji su na najstravičniji način nestajali u dva klasična koncentraciona logora – Sajmište i Banjica, i dva sabirna logora – Topovske šupe i Milišićeva ciglana.
“Tokom 1942. godine, kroz Sajmište je prošlo oko šest i po hiljada Jevreja, uglavnom žena i dece koji su, gotovo, svi završili, ili u kamionima dušegupkama, ili na streljanju u Jajincima”, priča istoričarka Branka Prpa.
Istoričari procenjuju, da je na stratišu u Jajincima ukupno likvidarano oko 68 hiljada Jevreja, Roma, antifašista i drugih logoraša, mada se pretpostavlja da, zbog asanacije terena, ova cifra ide, čak, do 80 hiljada.
“Kada je u pitanju dvadeseti vek, možemo da kažemo da je od oko 12 hiljada beogradskih Jevreja, u životu ostalo samo oko hiljadu i po, i to uglavnom onih iz mešanih brakova. E to je rezultat! Dakle, jevrejska zajednica u Beogradu je uništema i nje više nema. Ima je samo u tragovima”, kaže Prpa.
NEDOVOLJNO NA SUZBIJANJU ANTISEMITIZMA
Mnogi Jevreji deportovani su iz Srbije u druge logore po Evropi. U zloglasnom Auišvicu nastradala je kompletna porodica majke novosadske novinarke i spisateljice Nevene Simin.
“Imam osećaj užasne oštećenosti. Pre svega, porodične oštećenosti. Jer tokom mnogih godina sretala sam ljude koji imaju ogromne familije. Na rođendane se skupi njih dvadeset, trideset, šezdeset. Na svadbama bude 150 rođaka. Ja sam prvi put bila u gomili rođaka kad sam 1989. godine otišla u Izrael, i tamo me dočekalo jedno pleme od trideset ljudi. Ja ovde nemam rođaka”, kaže Simin.
Uprkos svim nesrećama iz prošlosti, preostali Jevreji u Srbiji i dalje se suočavaju sa konstantnom pojavom antisemitizma, a gotovo paradoksalno zvuči nedavna odluka o rehabilitaciji premijera Dragiše Cvetkovića, čija je Vlada, upravo, donosila antismeitske zakone.
Kako se antisemitizam reflektuje u Srbiji? “Nemamo fizičke napada na nas, ali imamo razne oblike antisemitizma”, odgovara Aleksandar Nećak, predsednik Saveza jevrejskih opština.
Najčešći oblik je konstantno pojavljivanje antismitske literatute na sajmovima, pa čak i u uglednim knjižarama, od kojih su neke knjige utrle put najvećim zločinima u istoriji civilizacije.
Književnik Filip David nedavno je sačinio spisak od više od stotinu knjiga izrazito antisemitske i nacističke literature:
„Mislite da je neko reagovao? Niko! I Savez jevrejskih opština je upućivao zahtev da se neke knjige zabrane. Kažem knjige, to nisu knjige, to su falsifikati, to su pamfleti koji su zabranjeni po pozitivnim zakonima ove zemlje“, smatra David.
Međutim, ima i drugih oblika antisemitzma, kaže Aleksandar Nećak i objašnjava šta pod tim podrazumeva: "Rušenja naših grobova, skrnavljenja sinagoge, grafita, i tako dalje.”
Kako odnos Srbije prema ovoj pojavi tumači Alekasndar Lebl, publicista i predsednik Komisije za praćenje antisemitizma u Savezu jevrejskih opština?
“Ja ne mogu da govorim o odnosu Srbije, jer mnogo Srbija ima. Znate, ovo što se dešava, pojave antisemitizma, i to je Srbija. Ali ja mislim da je zvanična politika Srbije pozitivna, sem što ne čini dovoljno da suzbije antisemitizam i ostale verske, rasne, nacionalne, etničke mržnje i tome slično", zaključuje Lebl.
