Posebni odjel Tužilaštva BiH za ratne zločine obustavio je istrage protiv Selima Bešlagića i ostalih u slučaju "Tuzlanska kolona" jer je ocenjeno da prikupljeni dokazi ne potkrepljuju optužbe. Kako se na ovu odluku gleda u Beogradu, gde se vodi sudski postupak protiv Ilije Jurišića takođe za slučaj "Tuzlanska kolona"?
Za razliku od Republike Srpske, gde su odluku Tužilaštva BiH dočekale oštre reakcije zvaničnih institucija, koje bi se u najkraćem mogle podvesti pod kontekst - da je pravosuđe u BiH „selektivno i antisrpsko“, u Srbiji se ipak opreznije pristupa ovom problemu.
„Svaka izjava naša kao pravosudnog organa neće doprineti da se ovo otvoreno pitanje reši“, kaže za naš program Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine, kratko ocenivši odluku bosanskohercegovačkih kolega.
Potpuno drugačiji stav o ovom slučaju ima predsednica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić, koja smatra da je odluka Tužilaštva Bosne i Hercegovine logična, jer - kako kaže – „optužiti Bešlagića protivreči svemu što je za njegovo ime vezano”:
Nataša Kandić:Bešlagić je neko ko u ratu nije
dozvolio etničko čišćenje, ubijanje, proterivanje...
„Bešlagić je gradonačelnik Tuzle koji je za vreme rata bio priznat u svetu kao neko ko vodi grad i pokušava da se suprotstavi i da ne dozvoli etničko čišćenje u njegovom gradu, ubijanje, logore, zatvore, proterivanje. I on je kao takav priznat u celom svetu. Bešlagić je nosilac mnogih nagrada.“
Kandićeva smatra da bi, ukoliko Tužilastvo Republike Srbije ima dokaze o krivici Bešlagića, to trebalo javno objaviti, jer u ovom slučaju veoma je važno da javnost bude uverena u te tvrdnje, pošto takvih dokaza nema ni u Hagu, niti u dokumentaciji drugih organizacija koje se bave pitanjem ratnih zločina:
„Inače, ovako postoji mišljenje o Bešlagiću kao o jednom retkom političaru koji je čuvao Tuzlu, iako niko ne protivreči da su Tuzlu napustili mnogi Srbi, ali nema tih dokaza da je Tuzla doživela etničko čišćenje putem ubijanja, zatvaranja, mučenja, toture. Nemamo podatke i dokaze da je Bešlagić neko ko je koristeći svoju komandnu poziciju odgovoran za ratne zločine.“
VEKARIĆ POZIVA ZA PREGOVARAČKI STO
Slučaj "Tuzlanska kolona" je 1999. godine pokrenuo Savez logoraša Republike Srpske. U Beogradu se za taj zločin sudi Iliji Jurišiću koga optužnica tereti da je kao pripadnik rezervnog sastava policije MUP-a BiH i visoki starešina u operativnom štabu Službe javne bezbednosti izdao nalog za otvaranje vatre na kolonu JNA. U prvostepenoj presudi Ilija Jurišić je osuđen na 12 godina zatvora.
Jurišićev adovokat Đorđe Dozet tražio je odluku Tužilaštva BiH, uz obrazloženje da je potrebna zbog žalbe i eventualnog uticaja na tok drugostepenog postupka, ali još uvek je nije dobio:
Ilija Jurišić u Srbiji je osuđen nepravosnažno na 12 godina zatvora za slučaj "Tuzlanska kolona"„Oni mi to nisu dostavili. Obrazloženje je usmeno, dakle oni ne žele da objavljuju tu odluku na taj način što bi je meni dostavili.“
RSE: Koliko bi odluka iz Sarajeva mogla da utiče na beogradski proces?
DOZET: Ne znam sadržinu odluke, niti uopšte znam da li se u toj odluci pominje Ilija Jurišić. Ako se pominje Ilija Jurišić, to bi moglo na nekom međunarodnom planu imati određene implikacije. Ako se ne pominje Ilija Jurišić, to onda apsolutno ne može imati nikakvog uticaja na tok ovog krivičnog postupka.
RSE: Na koji način je moguće izaći iz postojeće situacije?
DOZET: Šta kažu propisi i domaći i međunarodni - a to je da se sudi tamo gde se delo desilo. To je osnovni princip koga se ovaj sud nije držao.
„Mi mislimo da je pravo mesto pregovarački sto - da se dogovorimo o nekim kriterijima i pravilima po kojima ćemo postupati. Kao što znate, mi smo dali dva konkretna predloga. Jedan je potpisivanje sporazuma o ustupanju dokaza, i drugi je zajednički istražni timovi koji treba da se formiraju, i na taj način se najbolje rešavaju otvorena pitanja. Dakle, vrlo smo konkretni i u tom smislu mislim da je upravo pravo mesto pregovarački sto da se ne bismo prepucavali preko medija“, kaže Bruno Vekarić.
Po mišljenju Nataše Kandić, predmet Tuzlanska kolona trebalo bi da se svede na ono što bi zaista trebalo da bude ispitano:
„Da vidimo kako je došlo do ubistva tih mladića, ko je to učinio - zato što, prema onim nalazima o kojima sam ja čitala preko medija, tu ima indicija da je bilo namernog ubistva, da tu nije bilo nikakvog stradanja - da su stradali oni koji su učestvovali u pucanju, nego da je tu bilo namernog ubistva tih vojnika.“
Pročitajte ostale priloge iz programa Pred licem pravde:
Pokrenuta još jedna istraga zbog zločina nad Srbima
Perković osuđen, žrtve zadovoljne priznanjem krivice
Žrtve gube povjerenje u Haški tribunal
Kuda sa haškim arhivama?
* * *
Program Pred licem pravde - Suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije pripremaju Radio Slobodna Europa i Institut za ratno i mirnodopsko izvještavanje (IWPR). Svake nedjelje od 18.30 do 19.00 i od 22.30 do 23.00 sata - samo u našem radijskom programu i na internet stranici. (Autori programa Pred licem pravde: Merdijana Sadović, Sabina Čabaravdić)
Za razliku od Republike Srpske, gde su odluku Tužilaštva BiH dočekale oštre reakcije zvaničnih institucija, koje bi se u najkraćem mogle podvesti pod kontekst - da je pravosuđe u BiH „selektivno i antisrpsko“, u Srbiji se ipak opreznije pristupa ovom problemu.
„Svaka izjava naša kao pravosudnog organa neće doprineti da se ovo otvoreno pitanje reši“, kaže za naš program Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine, kratko ocenivši odluku bosanskohercegovačkih kolega.
Potpuno drugačiji stav o ovom slučaju ima predsednica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić, koja smatra da je odluka Tužilaštva Bosne i Hercegovine logična, jer - kako kaže – „optužiti Bešlagića protivreči svemu što je za njegovo ime vezano”:
dozvolio etničko čišćenje, ubijanje, proterivanje...
Kandićeva smatra da bi, ukoliko Tužilastvo Republike Srbije ima dokaze o krivici Bešlagića, to trebalo javno objaviti, jer u ovom slučaju veoma je važno da javnost bude uverena u te tvrdnje, pošto takvih dokaza nema ni u Hagu, niti u dokumentaciji drugih organizacija koje se bave pitanjem ratnih zločina:
„Inače, ovako postoji mišljenje o Bešlagiću kao o jednom retkom političaru koji je čuvao Tuzlu, iako niko ne protivreči da su Tuzlu napustili mnogi Srbi, ali nema tih dokaza da je Tuzla doživela etničko čišćenje putem ubijanja, zatvaranja, mučenja, toture. Nemamo podatke i dokaze da je Bešlagić neko ko je koristeći svoju komandnu poziciju odgovoran za ratne zločine.“
VEKARIĆ POZIVA ZA PREGOVARAČKI STO
Slučaj "Tuzlanska kolona" je 1999. godine pokrenuo Savez logoraša Republike Srpske. U Beogradu se za taj zločin sudi Iliji Jurišiću koga optužnica tereti da je kao pripadnik rezervnog sastava policije MUP-a BiH i visoki starešina u operativnom štabu Službe javne bezbednosti izdao nalog za otvaranje vatre na kolonu JNA. U prvostepenoj presudi Ilija Jurišić je osuđen na 12 godina zatvora.
Jurišićev adovokat Đorđe Dozet tražio je odluku Tužilaštva BiH, uz obrazloženje da je potrebna zbog žalbe i eventualnog uticaja na tok drugostepenog postupka, ali još uvek je nije dobio:
RSE: Koliko bi odluka iz Sarajeva mogla da utiče na beogradski proces?
DOZET: Ne znam sadržinu odluke, niti uopšte znam da li se u toj odluci pominje Ilija Jurišić. Ako se pominje Ilija Jurišić, to bi moglo na nekom međunarodnom planu imati određene implikacije. Ako se ne pominje Ilija Jurišić, to onda apsolutno ne može imati nikakvog uticaja na tok ovog krivičnog postupka.
RSE: Na koji način je moguće izaći iz postojeće situacije?
DOZET: Šta kažu propisi i domaći i međunarodni - a to je da se sudi tamo gde se delo desilo. To je osnovni princip koga se ovaj sud nije držao.
„Mi mislimo da je pravo mesto pregovarački sto - da se dogovorimo o nekim kriterijima i pravilima po kojima ćemo postupati. Kao što znate, mi smo dali dva konkretna predloga. Jedan je potpisivanje sporazuma o ustupanju dokaza, i drugi je zajednički istražni timovi koji treba da se formiraju, i na taj način se najbolje rešavaju otvorena pitanja. Dakle, vrlo smo konkretni i u tom smislu mislim da je upravo pravo mesto pregovarački sto da se ne bismo prepucavali preko medija“, kaže Bruno Vekarić.
Po mišljenju Nataše Kandić, predmet Tuzlanska kolona trebalo bi da se svede na ono što bi zaista trebalo da bude ispitano:
„Da vidimo kako je došlo do ubistva tih mladića, ko je to učinio - zato što, prema onim nalazima o kojima sam ja čitala preko medija, tu ima indicija da je bilo namernog ubistva, da tu nije bilo nikakvog stradanja - da su stradali oni koji su učestvovali u pucanju, nego da je tu bilo namernog ubistva tih vojnika.“
Pročitajte ostale priloge iz programa Pred licem pravde:
Pokrenuta još jedna istraga zbog zločina nad Srbima
Perković osuđen, žrtve zadovoljne priznanjem krivice
Žrtve gube povjerenje u Haški tribunal
Kuda sa haškim arhivama?
* * *
Program Pred licem pravde - Suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije pripremaju Radio Slobodna Europa i Institut za ratno i mirnodopsko izvještavanje (IWPR). Svake nedjelje od 18.30 do 19.00 i od 22.30 do 23.00 sata - samo u našem radijskom programu i na internet stranici. (Autori programa Pred licem pravde: Merdijana Sadović, Sabina Čabaravdić)