U sredu je nastavljena rasprava pred Međunarodnim sudom pravde o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, izlaganjem stavova delegacija Francuske, Jordana i Norveške koje su podržale poziciju vlasti u Prištini.
Francuska smatra da Deklaracija o nezavisnosti nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom, jer ono ne reguliše pitanja secesije.
Edviž Bejar (Edwige Belliard), direktorica odeljenja Ministarstva inostranih poslova za pravna pitanja, smatra da otcepljenje generalno nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom, osim ako nisu povređene neke njegove konkretne norme, a kada je reč o Kosovu to nije slučaj.
Stoga, po njenom mišljenju, Međunarodni sud pravde treba da se uzdrži od davanja mišljenja, jer bi ono bilo lišeno bilo kakvog praktičnog značaja, s obzirom da je nezavisnost Kosova realnost koju je priznalo 63 države a mnoge su podržale i njegov ulazak u međunarodne finansijske institucije.
Bejar smatra da je pitanje koje se razmatra na veštački način našlo pred Generalnom skupštinom UN i prosleđeno Međunarodnom sudu, s obzirom da svetska organizacija ne može preduzeti bilo kakav konkretan potez o ovom pitanju.
Ona ističe da proglašnjem nezavisnosti Kosova nije narušen međunarodni princip očuvanja teritorijalnog integriteta jer se on tiče odnosa između suverenih država ali ne i određene zemlje i delova njene teritorije, odnosno naroda.
Bejar ukazuje da je Kosovo specifičan slučaj imajući u vidu okolnosti, uključujući i da su bile iscrpljene sve mogućnosti za nastavak pregovora. Ona je precizirala da nezavisnost Kosova nije uzrok neuspeha pregovora već posledica.
Drugi pravni zastupnik Francuske Matijas Fortju (Mathias Forteau) je kazao da je Srbija bezuspešno nastojala da se tokom pregovora u Rambujegu ugradi pravo njenog veta na konačni status Kosova a kasnije i u Rezioluciju 1244.
To po mišljenju Fortjua znači da za proglašenja nezavisnosti Kosova nije bila potrebna saglasnost Beograda. On smatra da Kosovo nema nikakve sličnosti sa slučajevima Kipra ili Rodezije.
„Delegacija Srbije je u svom pisanom podnesku konstatovala da ne postoji specifična odredba međunarodnog prava koja zabranjuje secesiju, ali nije ostala dosledna jer tvrdi da je nezavisnost Kosova nelegalna“, zaključuje predstavnik Francuske.
JORDAN: KOSOVO NASILNO PRISAJEDINJENO
Jordan takođe smatra da Deklaracija o nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom. Princ Zeid Al Husein, ambasador Jordana u SAD, podseća da je Kosovo zbog nacionalističke politike Srbije bilo lišeno svih prava koje je uživalo prema Ustavu Jugoslavije iz 1974.
On je istakao da je nakon uspostavljanja mira u BiH, represija na Kosovu pojačana.
Po njegovom mišljenju, Albanci su narod a ne etnička manjina. Čine kompaktnu grupu u političkom, jezičkom i svakom drugom smislu koja vekovima živi na teritoriji Kosova.
„Kosovo nikad nije na ustavni način uključeno u Srbiji već nasilno prisajedinjeno kraljevini Srbije, koja je primenjivala represiju, koja je kasnije nastavljena“, ističe Husein.
Kosovo je prema njegovom mišljenju imalo prema Ustavu Jugoslavije iz 1974 isti tretman kao i ostale federalne jedinice, ali je zbog interesa različitih međunarodnih i regionalnih faktora, rešavanje njegovog statusa odloženo za 10 godina.
Husein smatra da deklaracija o nezavisnosti Kosova nije akt secesije već stvaranja države na teritoriji koja od raspada SFRJ nije bila ni pod čijim suverenitetom, s obzirom da SR Jugoslavija nije uspela da uspostavi vlast na Kosovu koja bi bila izraz volje tamošnjeg naroda.
NORVEŠKA: DEKLARACIJA NIJE U SUPROTNOSTI SA REZOLUCIJOM
Delegacija Norveške je takođe podržala poziciju Prištine. Rolf Fife, generalni direktor pravnog odeljenja pri Ministarstvu inostranih poslova, ističe da je 77 zemalja podržalo predlog u Generalnoj skupštini UN da se pitanje legalnosti Deklaracije o nezavisnosti Kosova prosledi Međunarodnom sudu pravde ali je više od 100 na razlučite načine bilo protiv, što znači je bilo veća opozicija ovom stavu, ali se zbog političke korektnosti pružila prilika Srbiji da objasni svoju poziciju.
On ističe da Deklaracija o nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa Rezolucijom 1244 jer je prethodno i dokumentom iz Rambujea utvrđeno da će volja naroda biti jedan od ključnih elemenata pri odlučivanju budućeg statusa Kosova.
Ističući da je svaka deklaracija o nezavisnosti u svojoj biti jednostrana, norveški predstavnik, međutim, smatra da je u slučaju Kosova ona bila posledica multilateralnog političkog procesa nakon što su iscrpljene sve druge mogućnosti.
Fife smatra da je međunarodni posrednik Marti Ahtisari imao ovlašćenja da utvrdi rešenje a ne neka druga institucija.
On ističe da su deklaraciju o nezavisnosti Kosova usvojili "izabrani lideri" koji su "izrazili volju naroda", a ne "privremeni organi samouprave", kako se navodi u pitanju koje je Generalna skupština UN postavila Sudu.
Volja naroda ugrađena je u Rezoluciji 1244 a na osnovu poglavlja 7 Povelje UN. Stoga Sud nema potreba da donese mišljenje, zaključuje predstavnik Norveške.
KRAJ RASPRAVE U PETAK
Rasprava se nastavlja u četvrtak izlaganjem stavova Holandije, Rumunije i Velike Britanije.
U proteklih sedam dana, petnaestorica sudija saslušali su argumente Srbije, Kosova i još 22 države.
Argentina, Azerbejdžan, Belorusija, Bolivija, Brazil, Kina, Kipar,
Španija i Rusija ocenili su da je jednostranom deklaracijom o nezavisnosti Kosova prekršeno međunarodno pravo.
Legalnost te deklaracije do sada su podržale Albanija, Nemačka, Saudijska Arabija, Austrija, Bugarska, Hrvatska, Danska, SAD, Finska, Francuska, Jordana i Norveška.
Pravni zastupnici Burundija nisu se izričito izjasnili. To znači da je rezultat za sada 12:9 u korist Kosova.
Rasprava se završava u petak.
Međunarodni sud pravde će poton doneti savetodavno mišljenje koje nije obavezujuće za države. Za izjašnjavanje ne postoje rokovi, ali se očekuje da se Sud oglasi tokom sledeće godine.
Više detalja o prethodnim danima rasprave pred MSP u Hagu, možete pročitati u izveštajima novinara RSE Dragana Štavljanina koji prati ovaj događaj:
Hag: Počela rasprava o nezavisnosti Kosova
Frovajn: Ne postoji međunarodni zakon koji zabranjuje secesiju
Tihi: Izveštaj Badinterove komisije nije zabranio otcepljenje
Kosovo je evropsko pitanje ali je važno za čitav svet
Kina pred MSP: Poštovati rezoluciju SB
Francuska smatra da Deklaracija o nezavisnosti nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom, jer ono ne reguliše pitanja secesije.
Edviž Bejar (Edwige Belliard), direktorica odeljenja Ministarstva inostranih poslova za pravna pitanja, smatra da otcepljenje generalno nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom, osim ako nisu povređene neke njegove konkretne norme, a kada je reč o Kosovu to nije slučaj.
Stoga, po njenom mišljenju, Međunarodni sud pravde treba da se uzdrži od davanja mišljenja, jer bi ono bilo lišeno bilo kakvog praktičnog značaja, s obzirom da je nezavisnost Kosova realnost koju je priznalo 63 države a mnoge su podržale i njegov ulazak u međunarodne finansijske institucije.
Bejar smatra da je pitanje koje se razmatra na veštački način našlo pred Generalnom skupštinom UN i prosleđeno Međunarodnom sudu, s obzirom da svetska organizacija ne može preduzeti bilo kakav konkretan potez o ovom pitanju.
Ona ističe da proglašnjem nezavisnosti Kosova nije narušen međunarodni princip očuvanja teritorijalnog integriteta jer se on tiče odnosa između suverenih država ali ne i određene zemlje i delova njene teritorije, odnosno naroda.
Bejar ukazuje da je Kosovo specifičan slučaj imajući u vidu okolnosti, uključujući i da su bile iscrpljene sve mogućnosti za nastavak pregovora. Ona je precizirala da nezavisnost Kosova nije uzrok neuspeha pregovora već posledica.
Drugi pravni zastupnik Francuske Matijas Fortju (Mathias Forteau) je kazao da je Srbija bezuspešno nastojala da se tokom pregovora u Rambujegu ugradi pravo njenog veta na konačni status Kosova a kasnije i u Rezioluciju 1244.
To po mišljenju Fortjua znači da za proglašenja nezavisnosti Kosova nije bila potrebna saglasnost Beograda. On smatra da Kosovo nema nikakve sličnosti sa slučajevima Kipra ili Rodezije.
„Delegacija Srbije je u svom pisanom podnesku konstatovala da ne postoji specifična odredba međunarodnog prava koja zabranjuje secesiju, ali nije ostala dosledna jer tvrdi da je nezavisnost Kosova nelegalna“, zaključuje predstavnik Francuske.
JORDAN: KOSOVO NASILNO PRISAJEDINJENO
Jordan takođe smatra da Deklaracija o nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom. Princ Zeid Al Husein, ambasador Jordana u SAD, podseća da je Kosovo zbog nacionalističke politike Srbije bilo lišeno svih prava koje je uživalo prema Ustavu Jugoslavije iz 1974.
On je istakao da je nakon uspostavljanja mira u BiH, represija na Kosovu pojačana.
Po njegovom mišljenju, Albanci su narod a ne etnička manjina. Čine kompaktnu grupu u političkom, jezičkom i svakom drugom smislu koja vekovima živi na teritoriji Kosova.
„Kosovo nikad nije na ustavni način uključeno u Srbiji već nasilno prisajedinjeno kraljevini Srbije, koja je primenjivala represiju, koja je kasnije nastavljena“, ističe Husein.
Kosovo je prema njegovom mišljenju imalo prema Ustavu Jugoslavije iz 1974 isti tretman kao i ostale federalne jedinice, ali je zbog interesa različitih međunarodnih i regionalnih faktora, rešavanje njegovog statusa odloženo za 10 godina.
Husein smatra da deklaracija o nezavisnosti Kosova nije akt secesije već stvaranja države na teritoriji koja od raspada SFRJ nije bila ni pod čijim suverenitetom, s obzirom da SR Jugoslavija nije uspela da uspostavi vlast na Kosovu koja bi bila izraz volje tamošnjeg naroda.
NORVEŠKA: DEKLARACIJA NIJE U SUPROTNOSTI SA REZOLUCIJOM
Delegacija Norveške je takođe podržala poziciju Prištine. Rolf Fife, generalni direktor pravnog odeljenja pri Ministarstvu inostranih poslova, ističe da je 77 zemalja podržalo predlog u Generalnoj skupštini UN da se pitanje legalnosti Deklaracije o nezavisnosti Kosova prosledi Međunarodnom sudu pravde ali je više od 100 na razlučite načine bilo protiv, što znači je bilo veća opozicija ovom stavu, ali se zbog političke korektnosti pružila prilika Srbiji da objasni svoju poziciju.
On ističe da Deklaracija o nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa Rezolucijom 1244 jer je prethodno i dokumentom iz Rambujea utvrđeno da će volja naroda biti jedan od ključnih elemenata pri odlučivanju budućeg statusa Kosova.
Ističući da je svaka deklaracija o nezavisnosti u svojoj biti jednostrana, norveški predstavnik, međutim, smatra da je u slučaju Kosova ona bila posledica multilateralnog političkog procesa nakon što su iscrpljene sve druge mogućnosti.
Fife smatra da je međunarodni posrednik Marti Ahtisari imao ovlašćenja da utvrdi rešenje a ne neka druga institucija.
On ističe da su deklaraciju o nezavisnosti Kosova usvojili "izabrani lideri" koji su "izrazili volju naroda", a ne "privremeni organi samouprave", kako se navodi u pitanju koje je Generalna skupština UN postavila Sudu.
Volja naroda ugrađena je u Rezoluciji 1244 a na osnovu poglavlja 7 Povelje UN. Stoga Sud nema potreba da donese mišljenje, zaključuje predstavnik Norveške.
KRAJ RASPRAVE U PETAK
Rasprava se nastavlja u četvrtak izlaganjem stavova Holandije, Rumunije i Velike Britanije.
U proteklih sedam dana, petnaestorica sudija saslušali su argumente Srbije, Kosova i još 22 države.
Argentina, Azerbejdžan, Belorusija, Bolivija, Brazil, Kina, Kipar,
Španija i Rusija ocenili su da je jednostranom deklaracijom o nezavisnosti Kosova prekršeno međunarodno pravo.
Legalnost te deklaracije do sada su podržale Albanija, Nemačka, Saudijska Arabija, Austrija, Bugarska, Hrvatska, Danska, SAD, Finska, Francuska, Jordana i Norveška.
Pravni zastupnici Burundija nisu se izričito izjasnili. To znači da je rezultat za sada 12:9 u korist Kosova.
Rasprava se završava u petak.
Međunarodni sud pravde će poton doneti savetodavno mišljenje koje nije obavezujuće za države. Za izjašnjavanje ne postoje rokovi, ali se očekuje da se Sud oglasi tokom sledeće godine.
Više detalja o prethodnim danima rasprave pred MSP u Hagu, možete pročitati u izveštajima novinara RSE Dragana Štavljanina koji prati ovaj događaj:
Hag: Počela rasprava o nezavisnosti Kosova
Frovajn: Ne postoji međunarodni zakon koji zabranjuje secesiju
Tihi: Izveštaj Badinterove komisije nije zabranio otcepljenje
Kosovo je evropsko pitanje ali je važno za čitav svet
Kina pred MSP: Poštovati rezoluciju SB
