Crna Gora nema dovoljno kvalifikovanih radnika koji bi mogli da odgovore projektu izgradnje autoputa Bar - Boljare, a radna snaga koju bi splitski "Konstruktor" doveo iz Hrvatske, koštao bi 17 posto više od domaće.
Predstavnici crnogorskog Ministarstva saobraćaja, Zavoda za zapošljavanje i hrvatskog "Konstruktora", konstatovali su da je problem u nedovoljnoj motivisanosti i nekvalifikovanosti crnogorskih radnika, pa se sada razmatra mogućnost otvaranja centra za obuku za osposobljavanje radne snage za građevinske poslove.
Samostalni istraživač Centra za ljudske resurse Zavoda za zapošljavanje Božidar Šišević za naš Radio kaže da je takve korake trebalo preduzeti ranije:
"Naš narod bi rekao "gojimo prase uoči Božića". Za ovo se znalo prije četiri - pet godina, i trebalo je tada na tome raditi. Treba znati da je radna snaga ovog profila svugdje u Evropi deficitarna, i ako ne ponudite solidne uslove, onda sigurno, imajući u vidu crnogorsku tradiciju, teško ćemo obezbijediti radnu snagu za te poslove."
Nedostatak radne snage za oblast građevinarstva nije nikakva novost u Crnoj Gori. Nekoliko godina uoči ekonomske krize, građevinarstvo je doživljavalo snažnu ekspanziju, a razne studije su pokazale ono što je bilo vidljivo i golim okom - da na građevinama uglavnom rade radnici iz zemalja okruženja.
Maja Krstajić je predstavnik građevinske firme "Čelebić", i za naš program kaže da građani Crne Gore nijesu motivisani da rade ove poslove, jer nijesu dovoljno vrednovani:
"Crnogorci nijesu raspoloženi za rad na građevinama. Ljudi koji rade na građevinama nemaju beneficiran radni staž i to je nešto što bi trebalo promijeniti. Oni rade u razičitim uslovima: na temperaturama od 50 stepeni, jer u Crnoj Gori zna da bude jako vruće, prije svega u Podgorici i na primorju, a zimi rade po kiši i vjetru, tako da, konkretno je u pitanju to što Crnogorci ne žele da rade građevinske poslove upravo zbog toga što... ne zbog toga što su lijeni, već što taj rad nije vrednovan onoliko koliko bi trebalo."
PREKVALIFIKACIJA METALACA U GRAĐEVINARE?
Sudeći po prvoj reakciji radnika, stiče se utisak da će zainteresovanih za građevinsku obuku ipak biti.
Premijeri Srbije, Hrvatske i Crne Gore na otvaranju radova na gradnji autoputa Bar - Boljare, Foto: Savo PrelevićPodgorički Kombinat aluminijuma se već duže vrijeme suočava sa velikim teškoćama, a jedna od njih je i veliki višak radne snage, pa nam je odgovor na pitanje - da li bi radnici, koji uz otpremninu ostanu bez posla u ovoj metalskoj industriji, pristali da se prekvalifikuju za građevinare koji bi radili na izgradnji auto puta. Jedan od radnika i sindikalaca KAP-a Rade Krivokapić:
"Mislim da bi bila prava stvar, jer mnogi ljudi više ne vide sebe u samoj industriji, što zbog oštećenog zdravlja, a i što misle da bi im u ovom trenutku ta otpremnina možda koristila za neke druge stvari. U ovom trenutku mislim da ljudi, ne samo iz KAP-a ,nego i u cijeloj Crnoj Gori, više nijesu u mogućnosti da biraju posao."
Autoput koji bi trebalo da spoji primorje sa krajnjim sjeverom biće dug 170 kilometara. Njegova izgradnja će koštati oko 2,8 miliona eura, a trebalo bi da bude završen za sedam do devet godina. Put kroz Crnu Goru će graditi hrvatsko preduzeće "Konstruktor".
Na gradnji autoputa, prema sadašnjim procjenama, biće angažovano nekoliko hiljada inženjera i radnika. Iako će, kako je ranije saopšteno, biti angažovani i radnici iz Hrvatske i drugih zemalja regiona, prioritet bi trebalo da ima upravo domaća radna snaga. Ta radna snaga za sada ne postoji, a uprkos prvoj pozitivnoj reakciji radnika, po procjeni stručnjaka, njeno stvaranje ipak neće biti lako.
Samostalni istraživač Centra za ljudske resurse Zavoda za zapošljavanje Božidar Šišević:
"Sigurno da je jedan od važnih motiva zarada koja se nudi, međutim, problem je što bi veliki broj ljudi morao da napusti svoja mjesta stanovanja, da živi u dosta teškim uslovima: u barakama, ili negdje možda i u nekim improvizovanim naseljima. Međutim, to su dosta teški uslovi i rada i stanovanja, i tu je dosta teško motivisati ljude bez prilično visoke nadoknade, jer u građevinarstvu i raznim drugim zanatima, u mnogo boljim uslovima, ljudi nijesu htjeli da prihvate te poslove."
Predstavnici crnogorskog Ministarstva saobraćaja, Zavoda za zapošljavanje i hrvatskog "Konstruktora", konstatovali su da je problem u nedovoljnoj motivisanosti i nekvalifikovanosti crnogorskih radnika, pa se sada razmatra mogućnost otvaranja centra za obuku za osposobljavanje radne snage za građevinske poslove.
Samostalni istraživač Centra za ljudske resurse Zavoda za zapošljavanje Božidar Šišević za naš Radio kaže da je takve korake trebalo preduzeti ranije:
"Naš narod bi rekao "gojimo prase uoči Božića". Za ovo se znalo prije četiri - pet godina, i trebalo je tada na tome raditi. Treba znati da je radna snaga ovog profila svugdje u Evropi deficitarna, i ako ne ponudite solidne uslove, onda sigurno, imajući u vidu crnogorsku tradiciju, teško ćemo obezbijediti radnu snagu za te poslove."
Nedostatak radne snage za oblast građevinarstva nije nikakva novost u Crnoj Gori. Nekoliko godina uoči ekonomske krize, građevinarstvo je doživljavalo snažnu ekspanziju, a razne studije su pokazale ono što je bilo vidljivo i golim okom - da na građevinama uglavnom rade radnici iz zemalja okruženja.
Maja Krstajić je predstavnik građevinske firme "Čelebić", i za naš program kaže da građani Crne Gore nijesu motivisani da rade ove poslove, jer nijesu dovoljno vrednovani:
"Crnogorci nijesu raspoloženi za rad na građevinama. Ljudi koji rade na građevinama nemaju beneficiran radni staž i to je nešto što bi trebalo promijeniti. Oni rade u razičitim uslovima: na temperaturama od 50 stepeni, jer u Crnoj Gori zna da bude jako vruće, prije svega u Podgorici i na primorju, a zimi rade po kiši i vjetru, tako da, konkretno je u pitanju to što Crnogorci ne žele da rade građevinske poslove upravo zbog toga što... ne zbog toga što su lijeni, već što taj rad nije vrednovan onoliko koliko bi trebalo."
PREKVALIFIKACIJA METALACA U GRAĐEVINARE?
Sudeći po prvoj reakciji radnika, stiče se utisak da će zainteresovanih za građevinsku obuku ipak biti.
"Mislim da bi bila prava stvar, jer mnogi ljudi više ne vide sebe u samoj industriji, što zbog oštećenog zdravlja, a i što misle da bi im u ovom trenutku ta otpremnina možda koristila za neke druge stvari. U ovom trenutku mislim da ljudi, ne samo iz KAP-a ,nego i u cijeloj Crnoj Gori, više nijesu u mogućnosti da biraju posao."
Autoput koji bi trebalo da spoji primorje sa krajnjim sjeverom biće dug 170 kilometara. Njegova izgradnja će koštati oko 2,8 miliona eura, a trebalo bi da bude završen za sedam do devet godina. Put kroz Crnu Goru će graditi hrvatsko preduzeće "Konstruktor".
Na gradnji autoputa, prema sadašnjim procjenama, biće angažovano nekoliko hiljada inženjera i radnika. Iako će, kako je ranije saopšteno, biti angažovani i radnici iz Hrvatske i drugih zemalja regiona, prioritet bi trebalo da ima upravo domaća radna snaga. Ta radna snaga za sada ne postoji, a uprkos prvoj pozitivnoj reakciji radnika, po procjeni stručnjaka, njeno stvaranje ipak neće biti lako.
Samostalni istraživač Centra za ljudske resurse Zavoda za zapošljavanje Božidar Šišević:
"Sigurno da je jedan od važnih motiva zarada koja se nudi, međutim, problem je što bi veliki broj ljudi morao da napusti svoja mjesta stanovanja, da živi u dosta teškim uslovima: u barakama, ili negdje možda i u nekim improvizovanim naseljima. Međutim, to su dosta teški uslovi i rada i stanovanja, i tu je dosta teško motivisati ljude bez prilično visoke nadoknade, jer u građevinarstvu i raznim drugim zanatima, u mnogo boljim uslovima, ljudi nijesu htjeli da prihvate te poslove."
