Prvomajske aktivnosti u Podgorici je otvorio uranak koji je organizovala Socijaldemokratska partija. Veseli skup od par desetina članova manje članice vladajuće koalicije, koja se deklariše kao ljevičarska partija, okupio se ispod podgoričkog brda Gorica, na kom su planirali veselo druženje uz gitare i harmonike. Mensur Grbović, član rukovodstva opštinskog odbora SDP-a:
"Imamo gitare, imamo harmonike, imamo naše aktiviste koji umiju da fino pjevaju".
RSE: Da li će se na brdu Gorica danas čuti i pjesam "Da nam živi, živi rad"?
Grbović: Ja se nadam. Nadam se da će neko da zapjeva i tu pjesmu.
RSE: Da li će biti i roštilj?
Grbović: Roštilj je tu, ali moramo da se prilagodimo, jer je Gorica izletište Podgoričana, gdje je zabranjeno loženje vatre, i mi smo to ranije pripremili, i to nas gore već čeka.
Veselin VujanovićIako u Crnoj Gori postoje dva sindikata, samo je Savez samostalnih sindikata priznat od strane Vlade kao reprezentativan. Ova radnička organizacija danas nije organizovala ni prvomajske uranke, ni radničke proteste, već sastanke u četiri regionalne kancelarije. Generalni sekretar Saveza samostalnih sindikata, Veselin Vujanović, podsjetio je okupljene da se ta organizacija, potpisivanjem Memoranduma sa Vladom i Unijom poslodavaca, obavezala da neće štrajkovati za vrijeme krize, ukoliko i partneri budu ispunjavali svoje obaveze.
“Nećemo na ulicu, i ovo je naš iskorak ka poštovanju Memoranduma. Ipak, hoćemo da ekonomska kriza dobro očeše i neke druge ljude, a ne samo radnike”, rekao je Vujanović.
Na pitanje, zašto nema prvomajskih protesta, portparol Saveza sindikata Zoran Đurišić je rekao da među radnicima nema raspoloženja da se izađe na ulicu:
Radnici u Crnoj Gori sve češće protestuju, Foto: Savo Prelević"Obično se na pozive sindikalnih aktivista i sindikalnih organizacija ne odaziva veliki broj ljudi. Mislim da je stav članstva, i uopšte građana Crne Gore, takav da nijesu spremni za neku zajedničku akciju, za neki aktivizam koji je van svog ličnog intresa, van svoje kuće, van svog uskog profesionalnog interesa. Na žalost, mi u sindikatu mislimo da nije dobra klima za masovna okupljanja."
Sociolog Srđan Vukadinović smatra da za odsustvo radničkih protesta postoje dva razloga: sociološki i psihološki.
"Čini se da ima politizacije u oba crnogorska sindikata, da su političke elite, a i neke sindikalne organizacije, duboko upetljale prste u svoje interese u jednom ili drugim sindikatu koji djeluju u Crnoj Gori. Drugi razlog je da radnici u uslovima kada se pogoršava status života, zapadaju u jedno stanje potpune izgubljenosto i ne vide mogućnost ni da im pomognu sindikati, a ne vladajuće elite koje ih i jesu velikim dijemo uvalile u takvu situaciju."
Međutim, ipak, nijesu svi radnici spremni da pasivno čekaju svijetlu budućnost. Okupivši se na glavnom podgoričkom trgu metaforično kroz pjesmu na razglasu, prenose svoje vidjenje sadašnjosti. Jedini prvomajski protest je organizovala, od vlasti nepriznata, Unija slobodnih sindikata, koja je okupila svoje članstvo u centru Podgorice, i protestnom šetnjom obišla glavne državne institucije. Član rukovodstva Unije slobodnih sindikata Slobodan Savović se pred zgradom Skupštine obratio skupu i zamišljenim predstavnicima naroda riječima koje su podsjetile na čuvenu rečenicu Martina Lutera Kinga, legendarnog borca za prava crnaca: „Imam jedan san“:
"Mi imamo jedan san. San da Crna Gora bude država socijalne pravde, dostojna crvene boje njene zastave, jer ljubav koju uzimaš jednaka je ljubavi koju daješ. Znamo da je skupština dom koji okuplja narodne predstavnike. Mi im danas sa ovog mjesta poručujemo da je svaki čovjek kriz za dobro koje nije učinio."
Obilno koristeći muzičke metafore, Unija sindikata je sa razglasa slala različite poruke. Optimistične ili ironične, stvar je izbora":
"Imamo gitare, imamo harmonike, imamo naše aktiviste koji umiju da fino pjevaju".
RSE: Da li će se na brdu Gorica danas čuti i pjesam "Da nam živi, živi rad"?
Grbović: Ja se nadam. Nadam se da će neko da zapjeva i tu pjesmu.
RSE: Da li će biti i roštilj?
Grbović: Roštilj je tu, ali moramo da se prilagodimo, jer je Gorica izletište Podgoričana, gdje je zabranjeno loženje vatre, i mi smo to ranije pripremili, i to nas gore već čeka.
“Nećemo na ulicu, i ovo je naš iskorak ka poštovanju Memoranduma. Ipak, hoćemo da ekonomska kriza dobro očeše i neke druge ljude, a ne samo radnike”, rekao je Vujanović.
Na pitanje, zašto nema prvomajskih protesta, portparol Saveza sindikata Zoran Đurišić je rekao da među radnicima nema raspoloženja da se izađe na ulicu:
Sociolog Srđan Vukadinović smatra da za odsustvo radničkih protesta postoje dva razloga: sociološki i psihološki.
"Čini se da ima politizacije u oba crnogorska sindikata, da su političke elite, a i neke sindikalne organizacije, duboko upetljale prste u svoje interese u jednom ili drugim sindikatu koji djeluju u Crnoj Gori. Drugi razlog je da radnici u uslovima kada se pogoršava status života, zapadaju u jedno stanje potpune izgubljenosto i ne vide mogućnost ni da im pomognu sindikati, a ne vladajuće elite koje ih i jesu velikim dijemo uvalile u takvu situaciju."
Međutim, ipak, nijesu svi radnici spremni da pasivno čekaju svijetlu budućnost. Okupivši se na glavnom podgoričkom trgu metaforično kroz pjesmu na razglasu, prenose svoje vidjenje sadašnjosti. Jedini prvomajski protest je organizovala, od vlasti nepriznata, Unija slobodnih sindikata, koja je okupila svoje članstvo u centru Podgorice, i protestnom šetnjom obišla glavne državne institucije. Član rukovodstva Unije slobodnih sindikata Slobodan Savović se pred zgradom Skupštine obratio skupu i zamišljenim predstavnicima naroda riječima koje su podsjetile na čuvenu rečenicu Martina Lutera Kinga, legendarnog borca za prava crnaca: „Imam jedan san“:
"Mi imamo jedan san. San da Crna Gora bude država socijalne pravde, dostojna crvene boje njene zastave, jer ljubav koju uzimaš jednaka je ljubavi koju daješ. Znamo da je skupština dom koji okuplja narodne predstavnike. Mi im danas sa ovog mjesta poručujemo da je svaki čovjek kriz za dobro koje nije učinio."
Obilno koristeći muzičke metafore, Unija sindikata je sa razglasa slala različite poruke. Optimistične ili ironične, stvar je izbora":
