Vijeće za regionalnu saradnju za godinu dana prepoznato je kao ključni partner Evropske unije za pitanja saradnje i razvitka na prostorima jugoistočne Evrope, napominje ambasador Dragan Božanić, nacionalni koordintor BiH:
„Institucija koja se u ovom kratkom vremenu, a vrijeme je otprilike godinu dana, pokazala kao glavni sagovornik Evrope sa regionom. Time ne želim da kažem da su ostali procesi saradnje u regionu zanemareni ili stavljeni u drugi plan. Hoću samo da kažem da se Savjet pokazao kao glavni posrednik u pregovorima sa Briselom, u pregovorima i dogovorima regiona samih sa sobom.“
Radna platforma ovog vijeća nije da se uključuje u neriješena politička pitanja zemalja regiona, kaže generalni sekretar Vijeća za regionalnu saradnju Hidajet Biščević, nego da pomogne u kreiranju pozitivne atmosfere u kojoj će se ta pitanja moći rješavati:
„Svi smo potpuno svjesni da je jugoistok Evrope zbog razloga koji su i predobro poznati i preteški izgubio na neki način gotovo dva desetljeća zaostajući za ostalim dijelovima Evrope. U tom smislu ubrzani razvitak kroz jačanje institucionalnih veza svih zemalja jugoistočne Evrope s Evropskom unijom, jačanje suradnje na velikim razvojnim projektima, to je naša osnovna zadaća. I mislim da smo u ovih godinu dana uspjeli uspostaviti čvrste temelje da upravo u 2009, koja će na mnogo načina biti presudna u političkom i u razvojnom smislu za ovaj dio Evrope, pokrenemo tu dinamiku ubrzanog razvitka.“
Vijeće za regionalnu saradnju ima saradnju ne samo sa državnim institucijama zemalja regiona nego i akademskim zajednicama i civilnim sektorom. Jelica Minić, zamjenica generalnog sekretara:
„Sa mnogima od njih smo razvijali neke zajedničke ideje, pa čak i neke konkretne projekte, kao što je bio projekt sa Parlamentom gde smo diskutovali energetsku situaciju u regionu, u Evropi, kako nas vide međunarodne institucije. Imali smo priliku da vidimo predstavnike najznačajnijih međunarodnih institucija koje se bave problematikom energetike.“
Prioritet za ovu godinu je priprema za Platformu koju je Evropska komisija kreirala za jugoistočnu Evropu, a koja predviđa da zemlje zajednički pripreme i predlože velike razvojne projekte i sa njima konkurišu u fondovima EU, kaže Minić:
„Nije više samo Evropska unija ta koja osmišljava koji su to dobri i korisni projekti koje bismo mi mogli zajedno u regionu da radimo, već je i ta sposobnost osmišljavanja projekata znatno unapređena u regionu i to je nešto što veoma ohrabruje i po pravilu javljaju se grupe zemalja koje zajednički predlažu neke projekte koji su bitni za sve zemlje zapadnog Balkana. To nije samo infrastruktura nego danas su to i projekti iz domena socijalne infrastrukture, projekti iz domena izgradnje ljudskog kapitala. To je ono što, nažalost, zemlje koje još nisu kandidati ne mogu najdirektnije da koriste sredstva EU, ali mi smo našli načina i osmislili neke projektne predloge gde bismo i tu učinili pomake i gde je EU spremna da učini neke kompromise kako bi se i te dimenzije pretpristupne pomoći i u peridou dok ne postanemo svi kandidati za punopravno članstvo mogle koristiti.“
Za projekte čije finansiranje nije predviđeno iz fondova EU Vijeće za implementaciju mira pokušava obezbijediti i donacije. Više od 40 zemalja spremno je ponuditi donacije za realizaciju takvih projekata.
