Politika je u kafani bilo taman onoliko koliko i u našim životima, vjeruje profesor Ljubisav Knežević, sjećajući se kafanskih priča još od vremena komunizma:
"Politika je izašla iz kafane. Nikad ona ne može izaći iz kafane. Politika se vodi svuda, a u kafanama naročito. Onda se nije puno pričalo, bio je jednopartijski sistem. To se rješavalo na sastancima, u kafani se malo toga razgovaralo, ja to dobro pamtim. Danas se svako razumije u politiku, bolje reći ne razumije, ali voli da vodi politiku, voli da diskujute, voli da se upliće."
Mnogi Bijelopoljci se slažu sa ocjenom da čak iako se neko ne zanima za politiku, politka se pak i u kafani zanima za njega:
"O čemu se pričalo, pričalo se o politici, o čudima, sada ima svako problema. Politiku su zaboravili."
"O jadu se narod zabavio. Ne može da preživi, a ne da... Evo, vidiš, sada praznici, dinara nema, plate kasne, nema ništa."
Uglavnom, zato su i različiti odgovori na pitanje da li je politika u značajnijoj mjeri posljednjih godina izašla iz kafane:
"Ne nije. Dokaz za to je to što je i Kombinat aluminijuma koji nosi pedeset posto crnogorske proizvodnje prodat u kafani."
"Politika je izgubila smisao. Priča se neuporedivo manje. Politika je izašla iz kafane, vraća se u institucije sistema, to je mnogo dobro."
"Ja smatram da se u kafani najmanje priča kada se konzumira alkohol o politici. Ljudi bježe čim vide da neko o politici počne da priča, konzumira se alkohol svi od njega bježe, bar u ovoj sredini."
"Ne vjerujem da je još izašla. Najviše priče je o tome kako političari najviše lažu jer svi pričamo o politici i ko se razumije i ko ne razumije, uglavnom, popričamo, što ćemo. Još nam je to ostalo, ništa više."
U kafani o politici danas ne razgovaraju samo oni koji nijesu o njoj razgovarali ni ranije:
"Što se tiče mog društva mi uopšte o politici ne pričamo. Mi smo ljudi sporta i samo pričamo o tim stvarima, a o politici uopšte ne pričamo, samo molimo političare da nam obezbijede uslove za rad."
"Kafana je nakad bila svratište boema, ljudi koji su imali ideja. Sada je kafana nešto drugo. Nekad se pričalo o lijepim stvarima, o lijepim ženama, o idejama, o vizijama za budućnost. Sada se mnogo više priča o parama nego o lijepim životnim stvarima. To nije dobro nikako."
Vlasnik gradske kafane u Bijelom Polju Dejo Zeković skoro da ima recept kako da smanji politički ton u svom lokalu:
"S obzirom da sam ja u svom lokalu ozvučenja postavio u plafonu iznad svakog stola ja nijesam u prilici da čuje sa susjedi sto što se priča i ja konkreno mogu da kažem za svoj objekat da je ona pokušavala da uđe, malo je možda na mah i bila tu, ali smo je odmah istjerali politiku iz ovog objekta i mi smo ovdje da bi se bavili samo muzikom, zabavom, no, to je naša svakodnevica. Politika je zašla u sve domove, u sve objekte uz nadu da ćemo zaboraviti taj dio života i da se bavimo ljepšim stvarima, da se bavimo ljubavlju, da se bavimo vaspitavanje, obrazovanjem svoje djece, da se bavimo druženjem, a da nemamo taj glavni trenutni nagon da se bavimo politikom."
