Subota, 27. decembar 2008.
Skraćeni vikend kod kuće u Petrovaradinu. Dunav raste. Kormorani nepogrešivo znaju gde ima ribe. Ribolovci se jadaju: ovo je dosad najgora godina. Naravno da nije. Dunav je čudotvorac. Odoleva svim ljudskim pakostima. Ribokradice svake noći postavljaju mreže u sred grada, dvesto metara od mosta. Nema ko da im kaže da je krađa u hrišćanstvu greh, a u državi – kršenje zakona. Pojam greha u današnjoj Srbiji, čini mi se, postoji samo u nekim knjigama. Zakoni su rastegljivi, pogotovo kad lokalni policajci svraćaju na piće kod ribokradica.
Tokom evolucije, ako dobro razumem, sve vrste su nastojale da se što bolje prilagode okolnostima. Jesu li svrake izuzetak? Hiljadama godina prave gnezda koja izazivaju sažaljenje. Kako god jadno izgledala, nema svračeta koje bi menjalo roditeljski dom za carski dvor.
Nataša iz redakcije javlja da je sve u redu. Danas idu u štampu 24 strane novogodišnjeg broja.
Pored njega, pravimo dvobroj za sledeći vikend pa opet za Božić po julijanskom kalendaru. U međuvremenu, redovne brojeve za ponedeljak i utorak i onaj tamo ponedeljak. Svako zna šta je njegov deo posla u tom haosu.
Da sam u drugim novinama pročitao da se poslanici nalaze između Scile i Haridbe, narugao bih se neznalicama. Kad to pročitam u Danasu, nekoliko puta ponovljeno, ode zadovoljstvo subotnjeg jutra. Haridba pa Haridba. Kolumna narodnog poslanika stigla je u poslednji čas, urednik je pogledao dijagonalno, lektor takođe. Bar desetak čitalaca poslaće mejl s pitanjem da li neko čita tekstove pre objavljivanja i da li znamo da na birou ima na hiljade pismenih koji takvu glupost ne bi pustili u novine.
Dolaze Angela, Đura i Karolina da čestitaju Božić. Karolina je pametnica. Nepogrešivo zna s kim govori rusinski, s kim mađarski ili srpski. Počinje i engleski. Njen tata završava doktorsku disertaciju pa je druženje kraće nego obično. Nekad smo znali da, uz crveno vino, satima razglabamo o srednjem veku. Zaključak je bivao isti: ljudi se nisu mnogo promenili.
Nedelja, 28. decembar 2008.
Šetnja pored Dunava. Piće i razmatranje ove situacije s Bojanom i Borom. Zaključak glasi: pred nama je čupava godina. Uveče vozom za Beograd. Kompozicija za Suboticu sastoji se od lokomotive i jednog vagona. Za glavni grad – takođe. Hoće li dogodine ići lokomotive bez vagona ili će putnici gurati taj jedan vagon? Ministar Mrkonjić govori o brzim prugama s istim žarom kao i njegovi prethodnici pre deset godina. Ko li beše njegov prethodnik? Nije li baš on?
Ponedeljak, 29. decembar 2008.
Milorad Dodik pozvao na ručak urednike vodećih beogradskih medija. Deluje opuštenije nego ovdašnji političari. Nema problema ni s parlamentarnom većinom ni sa svetskom krizom, kaže. Od Continentala do Slavije vraćamo se tačno pola sata. Da je baš takva kriza, ne bi ulice bile zakrčene desetinama hiljada automobila. U redakciji sve pod konac. Prelom novogodišnjeg broja potrajaće do iza ponoći. Uveče na televiziji predsednik Tadić objašnjava šta je i šta će biti. Predsednica Skupštine Slavica Đukić Dejanović u isto vreme obara sve rekorde u brzom čitanju. Budžet je izglasan sat i po pre roka.
Utorak, 30. decembar 2008.
Novine moraju biti u štampariji do dva sata. Čekamo saopštenje da je Tadić smenio Ponoša i Cvetkovićev izveštaj o poslovnoj godini. Prigodna zakuska u redakciji. Prasetina i jagnjetina iz Jagodine. Prošle godine bilo je i vina, a i pivo se točilo obilnije. Kriza. Uveče u Petrovaradinu isprobavam vino za doček. Valjaće.
Sreda, 31. decembar 2008.
Prošle godine novogodišnji Danas imao je 90 strana, od toga 30 oglasnih. Ove – ukupno 56. Do pre neki mesec smo se ljutili kad je marketing uzimao po 7-8 strana dnevno. Iduće ćemo kukati ako ih bude kao u poslednje vreme – po dve-tri. Nisam se mešao u pripremu broja, nisam čitao nijedan prilog u rukopisu, pa su mi novine zaista nove. Zovem Panovića koji je vodio brigu o broju i čestitam mu. Danas ima sjajnu mladu ekipu. Okolnosti joj ne idu na ruku, kao ni osnivačima lista pre 11 godina.
Ujutru na Dunavu, oko podneva ponovo. Voda opada, smuđa nema. Zatim prednovogodišnje piće s komšijama Marinkovićima. Dušan će i preko praznika pripremati nove knjige. Prošle godine objavio je dvadesetak izuzetnih naslova. Izdavačka kuća Mediteran pročula se i van Srbije. Posle podne dolaze Maja i Srđan. Ni reči o politici. Može se, bar za praznik. Inače, ćerka mi je još od njenih srednjoškolskih dana zahvalan sagovornik na političke teme.
Verica spremila riblju čorbu i šarana u rerni, na starinski način. Doček za dvoje, kako i priliči posle celogodišnje jurnjave i česte razdvojenosti. U četiri sam odgledao vesti i – dosta za ovu godinu.
Prvi put posle sedam godina u novogodišnjoj noći ne izlazim na Dunav. Nije lepo prekidati lepe običaje. A opet, ni u pecanju nema lepote kad se struna ledi.
Četvrtak, 1. januar 2009.
Jutro bez novina. Na Dunavu se srećem s Brankom i Vasom. Obojica su bez pecaljki. Na novosadskoj strani, niže Žeželja, nekolicina najhrabrijih pecaju kao da je sve normalno.
Bečki novogodišnji koncert poklapa se s tradicionalnim ribolovačkim urankom na Keju. Dajem prednost umetnosti i toploj sobi. Ranijih godina pecaroški doček priređivan je odmah ujutru, pa nije bilo preklapanja. Za vreme koncerta počele da provejavaju krupne pahulje. Novogodišnja bajka.
Ručak kod sestre Melanije. Tema je renoviranje kuće u koju bi trebalo da se usele do kraja marta. Predveče steže mraz. Nije za pecanje.
Petak, 2. januar 2009.
Još jedno jutro bez novina. Dežurna ekipa u redakciji okuplja se oko deset. Uvodnik šaljem od kuće. Šta napisati na pragu 2009, kad svi kažu da će biti teža od ne baš uzorne prethodne? Nije u redu da proevropski Danas počinje godinu crnim proročanstvima. A opet, nije gospodski lagati.
Koliko god Dunav pomaže da se čovek opusti i nakupi snage za ono što dolazi, pred očima su surove brojke s berzi u regionu: Belex 15 izgubio 76 odsto vrednosti, slovenački SB 120 – 62 odsto, hrvatski Crobex 71, bugarski SoFix – 79 odsto.
Ribolovcima – bistro! Svima – hrabro napred u nove neizvesnosti!
