Iako se slažu da postoje bitne razlike u predlozima, ministri unutrašnjih poslova Srbije i Crne Gore Ivica Dačić i Jusuf Kalamperović očekuju da će dve zemlje krajem oktobra potpisati međudržavni sporazum o dvojnom državljanstvu. Dačić je posle sastanka izjavio da je predlog Srbije da dvojno državljanstvo dobiju svi koji to žele, bez odricanja od srpskog ili crnogorskog:
“Uvažavajući činjenicu koja se možda pomalo i zloupotrebljava, da time neko ima određene političke ili bilo kakve druge pretenzije na političku scenu u jednoj ili u drugoj državi, Srbija nema razloga da se meša u unutrašnje stvari Crne Gore. Ovaj naš predlog je usmeren pre svega običnim građanima kojih ima, i koji imaju istorijske veze sa jednom i sa drugom republikom.”
Obrazlažući restriktivan stav Crne Gore po pitanju dvojnog državljanstva, koje će moći da zadrže samo oni koji su ga imali do proglašenja crnogorske nezavisnosti, Jusuf Kalamperović navodi da ovo pitanje dolazi u nezgodnom trenutku za tu zemlju:
“Kada apliciramo kod Evropske unije za stavljanje Crne Gore na belu šengensku listu. I sad, ako bismo liberalizovali prijem u državljanstvo i podelu tih pasoša na izvolte, nikako nas ne bi preporučivalo da dođemo do ukidanja viznog režima. Imajući u vidu da smo mi mala populacija i demografsku strukturu, jer prema zadnjem popisu stanovništva najbrojnija nacija učestvuje sa samo 43 posto, i imajući u vidu da mnogi stanovnici Crne Gore smatraju druge države svojom maticom, mi smo sa posebnom opreznošću prišli rešavanju ovog pitanja.”
S obzirom na različite stavove Beograda i Podgorice, stučnjaci smatraju da će dve zemlje teško postići dogovor o dvojnom državljanstvu. Programski koordinator u nevladinoj organizaciji 484 Milan Petronijević jedino rešenje vidi u popuštanju crnogorske strane:
“Ukoliko ne dođe do bilo kakvog približavanja, obe strane će ostati bez suštinskog dogovora, a to je mogućnost da svi oni koji su posle nezavisnosti Crne Gore uspeli da dobiju državljanstvo Srbije, odnosno Crne Gore, ne gube jedno od ta dva državljanstva.”
Restriktivni uslovi Crne Gore za sticanje dvojnog državljanstva izazvali su nezadovoljstvo u Beogradu, a prašina se naročito podigla kada je crnogorsko državljanstvo nedavno dobio nekadašnji direktor Crvene zvezde Dragan Dzajić, protiv kojeg se u Beogradu vodi postupak zbog sumnje da je prilikom prodaje igrača inostranim klubovima oštetio državu i klub za milionske iznose. Dvojica ministara dotakli su se i ove teme:
Kalamperović: „Predsednik i ministar unutrašnjih poslova, prema crnogorskom zakonu, mogu da daju dvojno državljanstvo nekoj osobi ukoliko je to u nacionalnom interesu. Dragan Džajić je od ’85-e vlasnik kuće u Crnoj Gori, legenda koja ne priprada samo Srbiji, koja pripada svima nama bivšim jugoslovenima i izrazio je želju da bude državljanin Crne Gore, ne odričući se srpskog državljanstva. Našli smo da je to u interesu države, ostavljajući Srbiji i njenim sudovima da sude.“
Dačić: „Ne bih hteo da komentarišem oko Džajića pošto se protiv njega vodi postupak, ali samo želim da kažem da se iz primera Dragana Džajića i sticanja državljanstva Crne Gore vidi koliko je liberalan zakon Srbije. Da je u Srbiji zakon kakav je u Crnoj Gori, Džajić bi morao da izgubi srpsko državljanstvo. Ja se nadam da je to neki dobar znak gospodine ministre.“
Odnosi Srbije i Crne Gore zategnuti su i u svetlu mogućnosti da bi zvanična Podgorica uskoro mogla priznati nezavisnost Kosova. Predsednik Srbije Boris Tadić više puta je upozorio zemlje susede da Beograd neće imati razumevanja ukoliko se odluče na takav korak. Komentarišući mogućnost novog pogoršanja, Vesna Petrović iz beogradskog Centra za ljudska prava navodi da odnosi dve zemlje na nivou Vlada, od crnogorskog proglašenja nezavisnosti, nisu ni uspostavljeni na ozbiljnom nivou:
„Nova Vlada, verovatno preokupirana novim problemima kao što je Kosovo, Evropska unija, saradnja sa Hagom, nekako se uopšte ne trudi da u regionu uspostavlja bolje odnose, koji su se u vreme Koštuničine Vlade dosta poremetili.“
