Ciljevi Srbije da dođe do podele Kosova su primećeni i tokom razgovora o statusu Kosova, ali nisu naišli na međunarodnu podršku.
Prištinski analitičar Shkelzen Maliqi kaže da je Beograd svestan da će se suočiti sa posledicama koje će utvrditi EU, ako incijativa Srbije da Međunarodni sud pravde oceni zakonitost proglašavanja nezavisnost Kosova prođe na Generalnoj skupštini UN-a.
Sada se ideja o podeli nudi kao novo rešenje smatra Maliqi i dodaje da podela Kosova nije opcija koja se predlaže od lokalnih Srba niti od međunarodne zajednice.
„Ovo doživljavam kao najavu, pošto Srbija sada traži poslednju opciju, jer joj ništa drugo nije preostalo. To je solucija da Srbija, uslovno da kažem, izađe čista obraza i zato se sada traži podela Kosova. Iako nije jasno u kojim je to proporcijama i šta će se tražiti. Najverovatnije računaju samo na sever Kosova“, kaže Maliqi.
Analitičar Lulzmim Peci kaže da se radi o starim pretenzijama Srbije. Prema njemu, Beograd se neprekidno angažovao da etnički kriterijumi budu osnova za izgradnju država u regionu.
„To je izjava koja demaskira intencije srpske politike prema Kosovu. Srbija nikada nije bila zainteresovana da izvrši pravu integraciju Albanaca u okviru državnog okvira u Srbiji, već je zainteresovana da gradi države na osnovu principa iz XIX veka, a ti principi su etnička čistoća u izgradnji države“, kaže Peci.
On ocenjuje da odgovornost za takvu politiku Srbije snosi i Evropska unija, koja još uvek nije odaslala jasne poruke Beogradu da, ukoliko želi integraciju u EU, ne može da računa na politike koje nisu u saglasnosti sa vremenom.
Peci ocenjuje da Priština svakako treba ozbiljno da shvati poruke Beograda i da kao protivodgovor pojača angažovanje na integraciji severnog dela Kosova u svoj legalni sistem.
„Stavovi Srbije treba da se ozbiljno shvate i oni se nikako ne trebaju prenebregnuti. Našoj vladi pripada zadatak da stvaraju efikasne politike u integraciji Srba u sistem Kosova i sa druge strane treba da izađu sa sasvim novim idejama za integraciju severa“, kaže Peci.
Maliqi ističe da predlog predsednika Tadića, iako nejasan, ima za cilj podelu severa Kosova i ujedinjenje sa Srbijom. Međutim, takva bi opcija imala implikacije i u Preševskoj dolini i u drugim delovima regiona. Maliqi ne veruje da u ovoj fazi neko u Srbiji ili na Kosovu može da otvore pitanje razmene teritorija.
„To ostaje kao solucija za mnogo kasnije, posle tri, četiri, pet godina. Ja očekujem da ćemo na severu Kosova imati jednu vrstu smanjenog protektorata, čija bi formula bila jedna vrsta malog UNMIK –a ili nešto drugo što će se zvati ili biti pod mandatom UN-a.“
Na izjavu predsednika Tadića je reagovao i UNMIK. Portparol UNMIK-a Aleksander Ivanko je rekao da je status Kosova rešen, a podela nije opcija.
„Naš je stav uvek bio jasan. To nije bio samo naš stav već i stav Kontakt grupe. Ne treba da bude podele Kosova i nemamo šta da o tome raspravljamo“, rekao je Ivanko.
Predsednik Srbije Boris Tadić je u intervjuu za RTS izjavio da u ovom trenutku podela Kosova nije na dnevnom redu, ali da se ona može pojaviti ako se ne uspe pronaći nikakvo obostrano prihvatljivo rešenje za status Kosova i istakao da se o podeli Kosova razgovara u Srbiji, u međunarodnoj zajednici, i da je ona bila prisutna svih ovih godina.
