U tekstu pod naslovom "Zbogom Balkanu, zdravo jadranskom poluostrvu" Danijel Korski, ekspert Evropskog savjeta za spoljne odnose, naglašava potrebu da se Balkan podijeli na jadransko poluostrvo i centralni Balkan kako bi se ubrzao proces zemalja koje pokazuju rezultate. Korski u svom autorskom tekstu čak predlaže da Evropska unija naprednijim zemljama saopšti precizne datume ulaska u članstvo tog saveza. Na jednoj strani je jadransko poluostrvo koje bi obuhvatili Hrvatsku, Crnu Goru, Albaniju i Makedoniju, gdje funkcioniše strategija proširenja sa nekim prilagođavanjima. Na drugoj je centralni Balkan Srbija, Kosovo, Bosna i Hercegovina sa neukrotivim teritorijalnim i etnopolitičkim problemima koji je dokazao da je imun na proces stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji, ocjenjuje Korski. Komentarišući ovaj prijedlog Roman Jakič, nekadašnji predsjednik Političkog odbora Savjeta Evrope, kaže da tu ideju još nije čuo:
"U međunarodnim krugovima se takva ideja još nije pominjala i što se mene tiče moja prva reakcija bi bila da je dosta neozbiljna, da se Balkan koji je u suštini po svim dokumentima namijenjen da se jednako pravno uključuje u evropske integracije sada dijelimo na dva dijela, na neke koje kao nijesu dobre i neke koje su dobre države. Zato mislim da taj stav na neki način skreće iz kursa evropske politike koja govori o integraciji a ne o dezintegraciji. U načelu, Balkan dijeliti po nekoj crti jakih i slabih".
Momčilo Radulović, generalni sekretar Evropskog pokreta u Crnoj Gori, kaže da nije siguran koliko je ova vizija realna u smislu njene političke implementacije:
"Ali ipak postoje neke političke vizije vezane upravo za događanja u Srbiji, na Kosovu i u Bosni da se u svakom slučaju bez obzira što će se dogoditi u ovim zemljama nastavi dalje intenzivira proces saradnje sa onim zemljama u kojima određenih ekonomskih, političkih ili drugih problema nema, a to se prevashodno odnosi na Crnu Goru, Hrvatsku i Albaniju, a u jednom dijelu na Makedoniju. Ovome ne treba pridavati neki veći spektakularni značaj. Ovo je jedna od ekpertskih ideja, a znamo svi da je Evropska unija poprilično spora kada je u pitanju cijeli taj proces od formiranja neke ideje na ekspertskom nivou, pa do njene realizacije".
Jakič napominje da su države koje nabraja Korski države koje same teže Evropskoj uniji:
"Ne znam zašto bi neko iz Evropske unije rekao da Bosna i Hercegovina nije na putu za evropske integracije, da ima probleme s tim jer svi znamo i svi želimo imati Bosnu i Hercegovinu u evropskoj zajednici ne zato što bi je htjeli imati, nego zato što će Bosna i Hercegovina da uđe u evropsku integraciju i morati da napravi sve standarde te evropske zajednice koji su standardi razvijene demokratije i u tom kontekstu je više i pametnije inicirati, pozitivno gledati i podsticati ih da to rade nego da im u startu kažete da su druga liga i da ostaju na klupi. Ova prva liga igra fudbal".
Evropski savjet za spoljne odnose u okviru koga djeluje Danijel Korski je tink tank organizacija u čijem savjetu se nalaze nekadašnji uticajni zvaničnici Evropske unije: Joška Fišer, Ema Bonino, Marti Ahtisari, Đulijano Amato, Kris Paten.
