Za krizu u BiH je delimično odgovorna i Evropska unija, a sada je neophodno povući Bosnu na put evrointegracija, ohrabriti je da preda zahtev za kandidaturu i da bar dobije screening kao Srbija, ocenjuje za RSE Alexandra Stiglmayer, generalni sekretar i jedan od osnivača inicijative za evropsku stabilnost (European Stability initiative – ESI), komentarišući novi izveštaj Evropske komisije za Jugoistočnu Evropu.
Stiglmayer: Mislim da izveštaji o napretku pokazuju da je Evropska komisija u svom pristupu ispoljila preveliku uskogrudost. Objašnjenje je u tome što je izvršni organ Unije prosto reflektovao osećanje zamora od proširenja koje dominira u Evropi. U pristupu svakoj pojedinačnoj državi Komisija je u izveštaju, dakle, zauzela prilično nevelikodušnu poziciju. Primera radi, Crna Gora je zemlja koja je u posmatranom periodu ostvarila najznačajniji napredak. Komisija je, istina, preporučila da se Podgorici da status kandidata, ali nije otišla i korak dalje, odnosno, nije odredila datum za počinjanje pristupnih pregovora sa Crnom Gorom. Da je to uradila, bio bi to istovremeno i odličan signal za čitav region. Umesto toga, Komisija je Podgorici odredila još jedan period čekanja do objavljivanja datuma otvaranja pristupnih pregovora i označila oblasti u kojima mora da postigne bolje performanse – to su pre svih pravosuđe i vladavina prava. Međutim, nije jasno zašto Crnoj Gori već sada nije određen datum početka pristupnih pregovora uz uslov da u hodu, dok ti pregovori traju, ostvaruje napredak u naznačenim oblastima. To bi bio mnogo dinamičniji proces u toku kojeg bi se rešili i mnogi drugi problemi. Takva praksa je bila primenjena sa Turskom. Ta zemlja se nalazi u procesu pristupnih pregovora, koji su doduše veoma teški, i zahvaljujući tome ostvaruje izuzetan reformski napredak. Dakle, Turska je postigla veliki napredak tokom pregovora, što sasvim sigurno ne bi ostvarila da Evropska unija sa njom nije počela pristupne pregovore. Smatramo da se to može primeniti i na zemlje Zapadnog Balkana.
Stiglmayer: Jasno je da je Bosna i Hercegovina u krizi, ali smatram da je za tu krizu delimično odgovorna i Evropska unija, zato što je unutar nje bilo i ima mnogo različitih opcija o tome kako da se izađe iz krize, a u poslednjih četiri-pet godina gotovo se ništa nije promenilo. Sada je bilo neophodno povući Bosnu na put evrointegracija, ohrabriti je da preda zahtev za kandidaturu i da bar dobije screening, odnosno, nekoliko hiljada pitanja na koje mora da odgovori. To je upravo sada dobila Srbija. Na taj način bi svi administrativni i vladini kapaciteti, odgovarajući na taj obiman upitnik, bili upućeni da deluju produktivno i da delotvorno prihvate ono što Evropska unija postavlja kao standarde, ali i beneficije, koje zemlju očekuju, kad te standarde usvoji.
Stiglmayer: Da, smatram da je to pogrešno. Kao što je pogrešno i to što se čeka da zemlja ispuni odluku Suda za ljudska prava u Strazburu da i pripadnici drugih nacionalnosti, a ne samo Bošnjaci, Hrvati i Srbi, mogu biti birani za članove Predsedništva i drugih organa. Znate, uvek se može pronaći štošta kao prepreka. Mislim da je krajnje vreme da takva praksa prestane i da, kao što sam rekla, zemlja dobije screening, a onda i avis (communitaire), odnosno, pozitivno mišljenje Komisije i kandidaturu.
Stiglmayer: Mislim da je veoma dobra vest što je Savet ministara EU prosledio Evropskoj komisiji srpski zahtev na izradu mišljenja i što će Srbija uskoro dobiti avis, odnosno, mišljenje Komisije da je osposobljena za EU kandidaturu. Veliko pitanje je, razume se, da li će Srbija i Kosovo uspeti da postignu neki napredak u dijalogu koji bi uskoro trebalo da počne. Što se tiče Kosova, ono je, nažalost, “blokirano” zbog različitih stavova članica EU o njegovom statusu, ali jedan korak koji bi zaista proizveo čuda u pozitivnom smislu reči jeste omogućavanje građanima Kosova putovanje bez viza. U pet drugih balkanskih zemalja ukidanje viza bilo je okidač za početak procesa dubinskih i dalekosežnih reformi u mnogim oblastima, kao što su borba protiv organizovanog kriminala, ilegalne migracije, sigurnost dokumenata, kontrola granica. Kosovo bi sada trebalo da dobije isti režim. Evropska unija je, međutim, u tom pogledu previše oprezna. iako je saopštila da Priština može početi taj proces, on još uvek nije iniciran. Mislim da bi EU mogla Prištini da kaže: evo liste uslova koje morate ispuniti i ako je ispunite dobićete bezvizni režim putovanja. Prištini bi to bio opipljiv znak da Evropska unija čini nešto i za Kosovo.
RSE: Da li su ovogodišnji izveštaji Evropske komisije o reformskom napretku zemalja Zapadnog Balkana, uz to što obiluju kritikama, i dovoljno podsticajni?
Stiglmayer: Mislim da izveštaji o napretku pokazuju da je Evropska komisija u svom pristupu ispoljila preveliku uskogrudost. Objašnjenje je u tome što je izvršni organ Unije prosto reflektovao osećanje zamora od proširenja koje dominira u Evropi. U pristupu svakoj pojedinačnoj državi Komisija je u izveštaju, dakle, zauzela prilično nevelikodušnu poziciju. Primera radi, Crna Gora je zemlja koja je u posmatranom periodu ostvarila najznačajniji napredak. Komisija je, istina, preporučila da se Podgorici da status kandidata, ali nije otišla i korak dalje, odnosno, nije odredila datum za počinjanje pristupnih pregovora sa Crnom Gorom. Da je to uradila, bio bi to istovremeno i odličan signal za čitav region. Umesto toga, Komisija je Podgorici odredila još jedan period čekanja do objavljivanja datuma otvaranja pristupnih pregovora i označila oblasti u kojima mora da postigne bolje performanse – to su pre svih pravosuđe i vladavina prava. Međutim, nije jasno zašto Crnoj Gori već sada nije određen datum početka pristupnih pregovora uz uslov da u hodu, dok ti pregovori traju, ostvaruje napredak u naznačenim oblastima. To bi bio mnogo dinamičniji proces u toku kojeg bi se rešili i mnogi drugi problemi. Takva praksa je bila primenjena sa Turskom. Ta zemlja se nalazi u procesu pristupnih pregovora, koji su doduše veoma teški, i zahvaljujući tome ostvaruje izuzetan reformski napredak. Dakle, Turska je postigla veliki napredak tokom pregovora, što sasvim sigurno ne bi ostvarila da Evropska unija sa njom nije počela pristupne pregovore. Smatramo da se to može primeniti i na zemlje Zapadnog Balkana.
RSE: Da li se takav, uskogrudi, pristup Evropske komisije reflektovao i u izveštaju o napretku Bosne i Hercgovine?
Stiglmayer: Jasno je da je Bosna i Hercegovina u krizi, ali smatram da je za tu krizu delimično odgovorna i Evropska unija, zato što je unutar nje bilo i ima mnogo različitih opcija o tome kako da se izađe iz krize, a u poslednjih četiri-pet godina gotovo se ništa nije promenilo. Sada je bilo neophodno povući Bosnu na put evrointegracija, ohrabriti je da preda zahtev za kandidaturu i da bar dobije screening, odnosno, nekoliko hiljada pitanja na koje mora da odgovori. To je upravo sada dobila Srbija. Na taj način bi svi administrativni i vladini kapaciteti, odgovarajući na taj obiman upitnik, bili upućeni da deluju produktivno i da delotvorno prihvate ono što Evropska unija postavlja kao standarde, ali i beneficije, koje zemlju očekuju, kad te standarde usvoji.
U pet drugih balkanskih zemalja ukidanje viza bilo je okidač za početak procesa dubinskih i dalekosežnih reformi u mnogim oblastima i Kosovo bi sada trebalo da dobije isti režim.
RSE: Umesto toga, Evropska komisija za sledeći korak postavlja Bosni uslov da se zatvori kancelarija Visokog predstavnika. Vi smatrate da je to pogrešno, zar ne?
Stiglmayer: Da, smatram da je to pogrešno. Kao što je pogrešno i to što se čeka da zemlja ispuni odluku Suda za ljudska prava u Strazburu da i pripadnici drugih nacionalnosti, a ne samo Bošnjaci, Hrvati i Srbi, mogu biti birani za članove Predsedništva i drugih organa. Znate, uvek se može pronaći štošta kao prepreka. Mislim da je krajnje vreme da takva praksa prestane i da, kao što sam rekla, zemlja dobije screening, a onda i avis (communitaire), odnosno, pozitivno mišljenje Komisije i kandidaturu.
RSE: Kako komentarišete izveštaje Komisije o Srbiji i Kosovu?
Stiglmayer: Mislim da je veoma dobra vest što je Savet ministara EU prosledio Evropskoj komisiji srpski zahtev na izradu mišljenja i što će Srbija uskoro dobiti avis, odnosno, mišljenje Komisije da je osposobljena za EU kandidaturu. Veliko pitanje je, razume se, da li će Srbija i Kosovo uspeti da postignu neki napredak u dijalogu koji bi uskoro trebalo da počne. Što se tiče Kosova, ono je, nažalost, “blokirano” zbog različitih stavova članica EU o njegovom statusu, ali jedan korak koji bi zaista proizveo čuda u pozitivnom smislu reči jeste omogućavanje građanima Kosova putovanje bez viza. U pet drugih balkanskih zemalja ukidanje viza bilo je okidač za početak procesa dubinskih i dalekosežnih reformi u mnogim oblastima, kao što su borba protiv organizovanog kriminala, ilegalne migracije, sigurnost dokumenata, kontrola granica. Kosovo bi sada trebalo da dobije isti režim. Evropska unija je, međutim, u tom pogledu previše oprezna. iako je saopštila da Priština može početi taj proces, on još uvek nije iniciran. Mislim da bi EU mogla Prištini da kaže: evo liste uslova koje morate ispuniti i ako je ispunite dobićete bezvizni režim putovanja. Prištini bi to bio opipljiv znak da Evropska unija čini nešto i za Kosovo.
