Lider opozicionog pokreta "Kreni-Promeni" Savo Manojlović tvrdi da je 11. jula odlukom Ustavnog suda ukinuta Uredba Vlade kojom je poništen projekat Jadar.
On je to objavio na svom Iks (X) profilu.
"Ustavni sud ovu odluku sinhronizovano i ekspresno je doneo u koordinaciji sa političkim vlastima i Rio Tintom", napisao je Manojlović.
Na sajtu Ustavnog suda nije objavljena odluka za koju Manojlović tvrdi da je doneta 11. jula, nakon održanog protesta u Beogradu.
Protest više ekoloških organizacija održan je ispred zgrade Ustavnog suda, povodom navoda da bi ta institucija trebalo da donese ocenu ustavnosti odluke Vlade Srbije o ukidanju Prostornog plana za realizaciju projekta "Jadar" u zapadnoj Srbiji.
Kako ekološki aktivisti ocenjuju, reč je o još jednom pokušaju da se plan države i multinacionalne kompanije "Rio Tinto" o eksploataciji litijuma vrati u Srbiju.
Ustavni sud se do sada nije oglašavao tim povodom, a odgovor od ove najviše pravosudne institucije u zemlji nije dobio ni Radio Slobodna Evropa (RSE).
Iz kompanije "Rio Tinto" za RSE su saopštili da ne komentarišu sudske postupke koji su u toku, ali da su iskoristili raspoloživa pravna sredstva u skladu sa propisima Srbije.
Međutim, nije precizirano da li su se u tim pokušajima obratili i Ustavnom sudu Srbije.
Takođe su napisali da nemaju nikakvih saznanja, niti su informisani o odlukama Ustavnog suda Srbije kojima se menja status projekta "Jadar", ali da poštuju pravo građana na miran protest.
Pre više od dve godine Vlada Srbije, na čijem čelu je tad bila Ana Brnabić, stopirala je projekat nakon masovnih protesta i poništila dozvole australijskom rudarskom gigantu "Rio Tintu".
Brnabić je, ipak, 22. juna 2024. izjavila da bi bilo "nenormalno" kada bi se Srbija odrekla iskopavanja litijuma i da država ima oštre i visoke standarde zaštite životne sredine.
Multinacionalna kompanija "Rio Tinto" nameravala je da otvori rudnik litijuma u dolini reke Jadar u zapadnoj Srbiji.
Tamo je ova kompanija 2004. otkrila rudu "jadarit" – kombinaciju litijuma i bora, a rezerve ovog metala na svetskom tržištu u Srbiji su procenjene na preko 158 miliona tona.
Kompanija "Rio Tinto" se na svetskom tržištu tokom svoje duge istorije suočila sa više optužbi da uništava životnu sredinu ili krši ljudska prava.
