Sve su glasnije kritike struke zbog načina na koji su vlasti Srbije odlučile da revitalizuju kompleks Generalštaba u centru Beograda čiji su delovi porušeni u NATO bombardovanju 1999. godine.
Međutim, posao sa Džaredom Kušnerom (Jared Kushner), zetom bivšeg predsednika Sjedinjenih Država Donalda Trampa (Trump), ugovara se i pored protivljenja stručne javnosti.
"Mi imamo donosioce odluka koji su se otuđili od sopstvenog naroda i stručnjaka i svih koji bilo šta misle drugačije", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) arhitekta, Miljan Salata.
Na prostoru ruševina iz bombardovanja planira se izgradnja dve visoke zgrade sa stanovima i hotelima, iako sa ovog objekta, izgrađenog između 1955. i 1965, nije skinuta zaštita kulturnog dobra, čemu se protive stručne institucije i organizacije.
Kušner je u nekoliko navrata na društvenim mrežama podelio kompjuterski generisane slika predloženog izgleda Generalštaba u budućnosti.
Poslednji put 20. juna, dan nakon što je posetio Beograd, gde se sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
"Ovaj projekat će unaprediti Beograd na njegovom putu u veoma svetlu budućnost", napisao je Kušner na Instagramu, uz slike dve visoke moderne kule koje se uzdižu na mestu nekadašnjeg Generalštaba.
Dodao je da će na tom mestu biti odata počast i prošlosti, "podizanjem spomenika bombardovanju 1999. godine, zajedno sa muzejom koji će obeležiti istoriju zgrade".
Vučić je prethodno istakao da je sa američkim biznismenom imao "inspirativnu razmenu ideja" i da je Kušneru "izložio neke od planova za još brži rast Beograda", dok je Trampov zet njemu predstavio projekat za "velelepni hotel u Beogradu".
Ugovor o revitalizaciji kompleksa Generalštaba potpisao je 15. maja ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Vladi Srbije Goran Vesić sa kompanijom Kušnerovom kompanijom "Affinity Global Development".
Tim ugovorom, koji još nije objavljen, Srbija je zemljište kompleksa iznajmila na 99 godina.
List "Njujork tajms" je 18. marta objavio da je investicija vredna 500 miliona dolara i da bi država Srbija, prema predlogu ugovora, trebalo da dobije 22 odsto profita.
Šta je za struku sporno?
Zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane, koje se nalaze u okviru kompleksa, imaju status kulturnog dobra.
Miljan Salata ukazuje da se kompleks zgrada Generalštaba nalazi u Ulici kneza Miloša koja je kao ambijentalna celina pod zaštitom.
Sve ono što je od vremena kneza Miloša Obrenovića nastajalo do danas se nalazi na toj lokaciji- navodi Miljan Salata
"Tu se nalaze brojni stari objekti, stare kasarne iz 18. i 19. veka. Dakle, sve ono što je od vremena kneza Miloša Obrenovića nastajalo do danas se nalazi na toj lokaciji. Generalštab deli parcele sa svim tim objektima koje sam pomenuo i vrlo je zamršeno kako će se skinuti zaštita i sa Ulice kneza Miloša i sa Generalštaba i sa susednih objekata", kaže Salata.
Ovaj arhitekta dodaje da je sa stručnog aspekta pogrešno staviti tako veliku građevinu sa komercijalnom namenom u zonu koja je administrativno-upravna sa zgradom Vlade i ministarstava u neposrednoj blizini.
"Time se potpuno remeti funkcionisanje tog područja", kaže Salata.
Jedinstvo struke
On dodaje da ovo nije prvi put da nosioci vlasti ne konsultuju struku kada je reč o ovako značajnim projektima, ali dodaje da se nešto, ipak, promenilo.
"Ono što je novo jeste da struka više neće da ćuti. Neverovatno je jedinstvo i puni konsenzus stručne javnosti u Srbiji", ocenjuje Salata.
Arhitektonska akademija, udruženja i društva doneli su u maju Deklaraciju u kojoj traže da se Generalštabu dodeli status kulturnog dobra od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju što je najveći stepen zaštite.
Takođe se traži da se zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane restauriraju i saniraju u skladu sa utvrđenim merama zaštite kulturnih dobara koje propisuju da se ti objekti vrate u prvobitno stanje.
Deklaraciju je podržalo skoro 40 stručnih institucija i i organizacija.
Sa istim stavom je izašla i Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU).
Na konferenciji za medije koju je 20. juna održala Radna grupa akademika, članova udruženja i društva arhitekata, je ukazano da je Vlada sklopila ugovor sa investitorom i pre nego što je započeta procedura o uklanjanju zaštite sa Generalštaba.
"Čim su oni potpisali sa investitorom, oni su odlučili da grade. A odluka o razrešenju kulturne vrednosti objekta nije doneta", rekao je arhitekta Borislav Stojkov.
On je dodao da u odlučivanje o ovom pitanju treba da budu uključeni struka, javnost i građani.
"To je gradski ambijent, to je gradska zaštita pored republičke. Bez učešća javnosti i bez učešća struke, ali kojoj se ne nalaže šta da radi nego koja može objektivno da procenjuje o čemu je reč, nemoguće je donositi odluku pre odluke", rekao je Stojkov.
RSE se povodom ove teme obratio Ministarstvu kulture, Ministarstvu građevinarstva i Predsedništvu Srbije, ali do zaključenja teksta odgovori nisu stigli.
Ostavke direktorki dva zavoda
Dvadesetak dana nakon što je potpisan Ugovor o revitalizaciji kompleksa bivšeg Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu (SSNO) sa kompanijom "Affinity Global Development", na čijem čelu je Kušner, direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Dubravka Đukanović podnela je ostavku.
Isto je učinila i direktorka Zavoda za spomenika kulture Beograda, Olivera Vučković.
Njihove ostavke nisu obrazložene niti su se Đukanović i Vučković oglašavale tim povodom, ali su mediji spekulisali da njihov čin ima veze sa zahtevom vlasti da se skine zaštita sa Generalštaba.
Prema Zakonu o kulturnim dobrima, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture je institucija koja je nadležna za tu proceduru.
Zakon propisuje da se kulturno dobro može izbrisati iz registra ukoliko je uništeno ili nestalo ili ukoliko je "izgubilo svojstva od posebnog kulturnog i istorijskog značaja".
RSE nije uspeo da stupi u kontakt sa Dubravkom Đukanović i Oliverov Vučković.
Arhitekta Miljan Salata smatra da je ostavka direktorki dva zavoda važan korak.
"Onog trenutka kada date podršku institucijama, kada postoji jedinstvo, institucije mogu da odreaguju. To pokazuje da postoji način kako možemo da se borimo i da pritiskamo sistem. Oni su hteli da skinu zaštitu i sada im je ta putanja usporena i sada traže novu putanju", smatra Salata.
Salata kaže da struka nema mehanizam da utiče na izbor osobe koja će doći na mesto direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture, ali da će u narednom periodu predložiti neka imena.
Simbol grada
Nakon potpisivanja ugovora sa kompanijom Džareda Kušnera polovinom maja, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić je naveo da investitor ima obavezu da na istoj parceli izgradi Memorijalni kompleks posvećen svim žrtvama NATO bombardovanja.
Zgrada Generalštaba bombardovana je u noći između 29. i 30. aprila i između 7. i 8. maja 1999.
Time je ovaj objekat dobio još jedan, simbolički aspekt, ukazuje Miljan Salata.
Prema njegovom mišljenju, najpoštenije što bi vlasti mogle da urade jeste da obnove taj simbol, na isti način na koji je država obnovila Avalski toranj koji je takođe srušen u bombardovanju pre četvrt veka.
"Nismo obnovili Avalski toranj jer nam je bila potrebna njegova telekomunikaciona funkcija, već zato što je simbol Beograda", kaže Salata.
NATO je započeo bombardovanje SR Jugoslavije 24. marta 1999. godine kao odgovor na progon Albanaca na Kosovu koji su vršile bezbednosne snage Srbije.
Kompleks nekadašnjeg Državnog sekretarijata za narodnu odbranu, danas poznat kao Generalštab, projektovao je arhitekta i urbanista Nikola Dobrović. Tokom radnog veka Dobrović je ostavio niz zdanja, između ostalog, u Pragu, Dubrovniku, Herceg Novom.
Saradnja na priči: Ljudmila Cvetković
Facebook Forum