Ministar finansija Srbije Siniša Mali izjavio je 10. jula da otvara diskusiju o litijumu – o pozitivnim i negativnim stranima da u Srbiji počne iskopavanje te rude.
"Od nas zavisi da li ćemo da iskoristimo priliku, ekološki standardi su prioritet, a radi se o ogromnoj šansi", kazao je Mali za RTS.
Upitao je gde bi bila Saudijska Arabija da nije iskoristila naftu.
Mali je istakao da je litijum važna tema jer bez njega nema ni mobilnih telefona i električnih automobila.
"Mi ovde ne govorim samo o rudniku litijuma, već o celom lancu vrednosti", rekao je Mali.
Dodao je da bi to podrazumevalo da se, nakon što se litijum izvadi u rudniku, u Srbiji otvore fabrike baterija i naposletku i fabrike električnih vozila.
Ocenio je da se radi o godišnjoj zaradi od 10 milijardi evra, odnosno 12 milijardi evra i da bi litijum doprineo bruto domaćem proizvodu sa oko 16 odsto.
Pre više od dve godine Vlada Srbije, na čijem čelu je tad bila Ana Brnabić, stopirala je, nakon masovnih protesta, projekat i poništila dozvole australijskom rudarskom gigantu "Rio Tintu".
Brnabić je, ipak, 22. juna 2024. izjavila da bi bilo "nenormalno" kada bi se Srbija odrekla iskopavanja litijuma i da država ima oštre i visoke standarde zaštite životne sredine.
Multinacionalna kompanija "Rio Tinto" nameravala je da otvori rudnik litijuma u dolini reke Jadar u zapadnoj Srbiji.
Tamo je ova kompanija 2004. otkrila rudu "jadarit" – kombinaciju litijuma i bora, a rezerve ovog metala na svetskom tržištu u Srbiji su procenjene na preko 158 miliona tona.
Ekološke organizacije organizovale su protest protiv rudarenja litijuma 28. juna u Loznici, u zapadnoj Srbiji.
Na tom skupu zatražile su usvajanje zakona kojim bi se zabranila geološka istraživanja i eksploatacija litijuma i bora na zapadu zemlje gde je nalazište rude "jadarit". U suprotnom, poručili su, blokiraće železnice širom Srbije.
Kompanija "Rio Tinto" se na svetskom tržištu tokom svoje duge istorije suočila sa više optužbi da uništava životnu sredinu ili krši ljudska prava.
Jedan od najpoznatijih primera je slučaj na Papui Novoj Gvineji, kada je stanovništvo počelo pobunu zbog pritisaka vlade da se nastavi rad u rudniku zlata i bakra. Pobuna je prerasla u građanski rat za nezavisnost ostrva Bugenvil koji se vodio od 1988. do 1997. godine.
Maja 2020. godine, svetske agencije prenele su i vest da je kompanija "Rio Tinto" uništila dva aboridžinska svetilišta u Zapadnoj Australiji, u regionu Pilbara. Incident se dogodio tokom istraživanja gvozdene rude u klisuri Jukan, a uništeno je arheološko nalazište staro 46.000 godina.
