Brisel produžava i proširuje sankcije protiv Kremlja, a Srbija im se ne pridružuje – stav zvaničnog Beograda nepromenjen je nakon gotovo dve i po godine ruske invazije na Ukrajinu.
Evropska unija (EU) je Rusiji do sada uvela 14 paketa sankcija, a 4. jula je iz Brisela potvrđeno da se Srbija, jedina sa Zapadnog Balkana, još jednom nije pridružila merama protiv Kremlja.
Ovog puta, Srbija se nije pridružila ni sankcijama protiv Severne Koreje - države koja pruža vojnu podršku Moskvi tokom invazije na Ukrajinu, a koja se zbog svog nuklearnog programa od ranije nalazila pod restriktivnim merama Brisela.
Iz ministarstava spoljnih poslova i evropskih integracija Srbije nije odgovoreno na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) u vezi sa odlukom da se zvanični Beograd ne pridruži sankcijama Rusiji i Severnoj Koreji.
Igor Novaković iz nevladinog ISAC fonda (Centra za međunarodne i bezbednosne poslove) za RSE napominje da je odluka da Srbije da ne uvodi sankcije Rusiji deo ustaljenog trenda vlasti u Beogradu koju predvodi Srpska napredna stranka.
"Jer jedine sankcije protiv Rusije sa kojima se Srbija do sada uskladila su bile one koje su uvedene još 2014. godine, protiv bivšeg predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča i njegovih saradnika, i mi se ni sa jednim paketom protiv Rusije do sada nismo uskladili", pojašnjava on.
Napominje i da se do sada Srbija usklađivala sa sankcijama i političkim izjavama Unije vezanim za Severnu Koreju.
Prema poslednjoj odluci Brisela, sankcije protiv Pjongjanga su 31. maja proširene na šestoro pojedinaca i pravnih lica koji se dovode u vezu sa razvojem nuklearnog oružja, balističkih projektila ili drugog oružja za masovno uništenje.
"Mislim da ovo neusklađivanje može biti u vezi sa skorašnjom posetom predsednika Rusije Vladimira Putina Pjongjangu i da je u tom smislu, verovatno, namera Beograda bila da se na određeni način ne zamera pre svega Ruskoj Federaciji", dodaje Novaković.
Severna Koreja je pod sankcijama Ujedinjenih nacija zbog nuklearnog programa.
Međutim, pojedini izveštaji međunarodnih organizacija, koje je Moskva odbacila kao netačne, pokazali su da je Rusija u Ukrajini koristila balističke rakete poreklom iz Severne Koreje, čime je prekršen embargo UN-a.
Ruski predsednik Vladimir Putin je u junu boravio u visokoj državnoj poseti Pjongjangu, tokom koje su naglašene njegove rastuće veze sa severnokorejskim vođom Kim Džong Unom.
Njih dvojica su potpisali sporazum koji je uključivao obećanje da će se, u slučaju napada, dve države međusobno pomagati.
Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine, sankcije ne uvodi
Da su se Severna Makedonija, Crna Gora, Albanija i Bosna i Hercegovina uskladile sa poslednjim merama Evropske unije, saopštio je evropski šef diplomatije Žozep Borelj (Josep Borrell) 4. jula.
"Oni će obezbediti da njihove nacionalne politike budu u skladu sa ovom odlukom Saveta EU. Evropska unija prima na znanje ovu posvećenost i pozdravlja je", navodi se u saopštenju.
Usklađenost spoljne i bezbednosne politike sa Evropskom unijom očekuje se od država kandidata za članstvo.
U momentu pristupanja Uniji, usklađivanje treba da bude potpuno.
Pored odbijanja da Srbije da se pridruži 14. paketu sankcija protiv Rusije, 4. jula je saopšteno da se Srbija ponovo nije usaglasila ni sa sankcijama Kremlju iz 2014. godine.
Te restriktivne mere su uvedene zbog aneksije ukrajinskog poluostrva Krim i Sevastopolja i produžavaju na godišnjem nivou.
Igor Novaković iz ISAC Fonda napominje da su vlasti u Srbiji osudile aneksiju Krima i drugih delova Ukrajine, ali da restriktivne mere Rusiji zbog toga nisu uvedene.
"Bitno je istaći da se, u slučaju rata u Ukrajini, Srbija doslovno usaglašavala sa onim političkim izjavama EU koje su bile vezane za potvrdu teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine – tako da su, u tom kontekstu, te deklaracije bile i usmerene protiv postupaka Ruske Federacije", ističe on.
Odbijanje da uvede sankcije Rusiji, Srbija, pored ostalog, pravda podrškom Kremlja u politici prema Kosovu, čiju nezavisnost zvanični Beograd ne priznaje, dok sa Prištinom vodi pregovore o normalizaciji odnosa pod okriljem Evropske unije.
Prema analizi ISAC fonda, stopa usklađenosti Srbije sa evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom na kraju 2023. godine bila je 54 odsto.
Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija, sa druge strane, potpuno su pratili Brisel.
"Ukoliko imamo veći broj EU deklaracija i mera, onda procenat usklađenosti Srbije pada. Ukoliko je taj broj manji, kao što je bio 2023. godine, jer je bilo samo nekoliko novih paketa i obnavljanje starih sankcija, stopa usklađenosti Srbije je veća", dodaje Igor Novaković.
Treća godina zastoja u otvaranju poglavlja
Upitan kakve posledice Srbija u skorijem periodu može da snosi zbog odbijanja da uvede sankcije Rusiji, Novaković ističe nekoliko aspekata.
Posle evropskih izbora, na funkciju treba da stupe novi zvaničnici EU.
"Već je gotovo potvrđeno, da će nova visoka predstavnica Evropske unije za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku biti Kaja Kalas. Ona dolazi iz Estonije, dakle države koja je veoma fokusirana na ono što se dešava u Ukrajini i na postupke Rusije, tako da tu može biti određenih refleksija", pojašnjava.
Dodaje i da je u novoj agendi Evropske unije, koja važi do 2029. godine, proširenje istaknuto kao jedan od prioriteta.
"Treba da vidimo kako će to biti reflektovano i u samom budžetu EU i konkretnim potezima, ali agenda proširenja je ponovo na stolu i to je ono što može da utiče na Srbiju", dodaje on.
Novaković podseća i na izjavu ministra spoljnih poslova Srbije Marka Đurića da Srbija planira do 2027. da sprovede sve neophodne reforme koje su potrebne za ulazak u Evropsku uniju.
"Možda se iz toga može čitati da će Srbija u nekom budućem periodu dati neke jače signale vezane za usaglašavanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom. Međutim, ovo je zaključak samo na osnovu jedne izjave, a šta će zaista biti, to tek treba da vidimo, a mislim da će to veoma zavisiti i od pregovora Beograda i Prištine", dodaje on.
Od 2014. godine, kada je Srbija i zvanično otpočela pregovore sa EU, briselski zvaničnici su kao glavnu prepreku u evrointegracijama isticali odnos Srbije i Kosova.
Kao problemi Srbije su se nabrajali i stanje vladavine prava – borba protiv korupcije, nezavisnost pravosuđa i procesuiranje ratnih zločina iz devedesetih, ali i neusklađenost sa spoljnom politikom EU i pre ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022.
Otvaranje poglavlja u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom stoji od decembra 2021. godine.
Tada je Srbija otvorila prvi klaster - set poglavlja, po novoj metodologiji usvojenoj početkom 2020. godine.
Poglavlja su podeljena u šest tematskih celina, a otvaranjem "klastera 4 - zelena agenda" u decembru 2021, Srbija je otvorila 22 poglavlja u pregovorima od ukupno 35.
Privremeno su zatvorena samo dva poglavlja.
Sankcije motivisane različitim postupcima Kremlja
Ekonomske mere, poput ograničavanja uvoza i izvoza, pogađaju različite sektore u Rusiji – od energetike, preko bankarstva, industrije i saobraćaja, do ruskih državnih medija kojima je zabranjen rad u EU.
"Ekonomske sankcije treba da osiguraju da Rusija snosi ozbiljne posledice za svoja dela i onemoguće njenu sposobnost za dalju agresiju", objašnjenje je Evropskog saveta, institucije EU u kojoj su predsednici vlada i država članica.
Različiti paketi evropskih sankcija protiv Rusije bili su motivisani različitim događajima tokom invazije na Ukrajinu.
Tako su neki od paketa uvedeni nakon izveštaja o ratnim zločinima ruskih oružanih snaga, eskalacije napada na civile, ili okupacije i aneksije delova Ukrajine - Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona.
EU je, osim protiv Severne Koreje, uvela sankcije i protiv Belorusije i Irana kao odgovor na njihovu vojnu podršku Rusiji.
Pored toga, EU je uvela sankcije zbog stalnog pogoršanja situacije sa ljudskim pravima u Rusiji, a posebno zbog smrti opozicionog lidera Alekseja Navaljnog.
Odgovorni za ratne zločine na listi sankcija
Od početka ruske invazije na Ukrajinu, proširivan je i spisak sankcionisanih pojedinaca kojima je zabranjen ulazak i zamrznuta imovina u EU, a građanima Unije zabranjeno da sa njima trguju.
Na listi je gotovo 2.200 pojedinaca a i pravnih subjekata – preduzeća ili drugih institucija.
Pored odgovornosti za aneksiju delova Ukrajine i otpočinjanje invazije, nekima od sankcionisanih pojedinca je na teret stavljeno učešće u zločinima.
Tako su, prema podacima Evropskog saveta, sankcije uvedene odgovornima za najteže zločine u ukrajinskim gradovima Buči i Mariupolju.
Takođe su sankcionisani pojedinci zbog raketnih napada na ukrajinske civile i infrastrukturu, kao i zbog deportacije i prisilnih usvajanja ukrajinske dece.
Sankcije su uvedene i odgovornima za angažovanje plaćenika na ratištu, proizvodnju i isporuku bespilotnih letelica Rusiji, pljačku ukrajinske kulturne baštine.
Moskva sve vreme negira odgovornost za ubistva civila.
Među ključnim imenima na listi evropskih sankcija su ruski predsednik Vladimir Putin, šef diplomatije Sergej Lavrov i visoki vojni zvaničnici.
Sankcionisani su i ministri u ruskoj Vladi, poslanici u Državnoj dumi, guverneri i lokalni političari, oligarsi i preduzetnici, kao i "proruski i antiukrajinski širitelji propagande".
Među sankcionisanim subjektima su ruske banke, preduzeća u vojnoj industriji, sektorima mašinstva, vazduhoplovstva i brodogradnje.
Na listi sankcija su i oružane snage i paravojne formacije poput grupe Vagner, ruske političke stranke, kao i medijske organizacije odgovorne za propagandu i dezinformacije.
Invazija Rusije na Ukrajinu za više od dve godine ostavila je iza sebe desetine hiljada mrtvih, milione raseljenih i uzdrmala svetsku ekonomiju.
Ujedinjene nacije su od početka invazije potvrdile smrt više od 11.000 civila u Ukrajini, podaci su od juna 2024.
Ranjeno je preko 20.000 ljudi.
Smatra se da je stvarni broj žrtava mnogo veći jer se izveštaji o smrtnim slučajevima i dalje proveravaju.
Facebook Forum