Dragan Štavljanin

Papandreu: Đinđić se borio za ideje, a ne za političku moć

"Nećemo zaboraviti prošlost, koja je prilično bolna. Međutim, ta prošlost mora biti lekcija za bolju budućnost, a ne za buduće ratove i sukobe. Mislim da je to poruka koju je Zoran Đinđić zaista razumeo kada je težio pomirenju," istakao je za RSE Jorgos (George) Papandreu

Papandreu za RSE: Đinđić je bio 'srpski Kenedi'

Zoran Đinđić je bio sasvim drugačiji tip lidera u odnosu na prethodne. Otvoren, iskren, entuzijasta, idealista. Voleo je svoju zemlju i imao viziju za nju, osoba koju zaista nikada neću zaboraviti, kaže za RSE Jorgos Papandreu, bivši grčki premijer i šef diplomatije.

Da li se Srbija vratila u stanje protiv kojeg se Đinđić borio?

Srbija ne samo da se vratila u vreme i stanje protiv koga se Zoran Đinđić borio, već je otišla u još gorem smeru, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Sonja Biserko.

'Desant' na Afriku

Rat u Ukrajini je intenzivirao "desant" velikih sila na Afriku. Kako bi izbegla međunarodnu izolaciju, Rusija nastoji da proširi svoj uticaj na ovom kontinentu pre svega u bivšim francuskim kolonijama u kojima su nakon vojnih prevrata razmešteni pripadnici plaćeničke grupe Vagner.

Ko je i zašto stao uz Rusiju u UN?

Bliski ruski saveznici Belorusija, Nikaragva, Sirija, Severna Koreja, Eritreja i Mali glasali su 23. februara protiv neobavezujuće rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija kojom se poziva Moskva da prekine neprijateljstva u Ukrajini i povuče svoje snage.

Generalna skupština UN: Hitno okončati rat u Ukrajini

Iz Ukrajine bez znakova povlačenja

Godinu dana od izbijanja rata u Ukrajini ne nazire se njegov kraj. Problem je što Vladimir Putin ne može da se povuče, zbog pogubnih posledica po njega i Rusiju. Ni Zapad ne može da se povuče, jer bi to ohrabrilo Rusiju da se ne zaustavi u Ukrajini.

Makron u Minhenu: U Ukrajini ne može biti mira dok Rusija ne bude poražena

Makron je rekao i da je Rusija osuđena na "poraz u budućnosti", jer je njena agresija konsolidovala državnost Ukrajine, naterala Finsku i Švedsku da zatraže članstvo u NATO-u i navela evropske zemlje da više ulažu u samoodbranu.

Moldavija 'na prvoj liniji'

Može li Moldavija postati "drugi front" u odmeravanju snaga Rusije i NATO-a?

Uspon 'Putinovog kuvara'

Uticaj Jevgenija Prigožina ubrzano jača, jer je njegova plaćenička grupa Vagner stupila na scenu nakon neuspeha regularne ruske armije da slomi ukrajinski otpor. Tako je "Putinov kuvar", kako ga zovu, postao možda drugi najmoćniji čovek u Rusiji.

Bajden u obraćanju naciji: SAD jedine iz kriza izlaze snažnije

Zašto je Turska podložna zemljotresima?

Poznata izreka na turskom "cografia kaderdir" ili "geografija je sudbina" opisuje izloženost Turske zemljotresima. Većina Turske se nalazi na anadolskoj tektonskoj ploči koja se pomera na zapad za oko dva centimetara godišnje.

Gde je Nemačka 90 godina od dolaska Hitlera na vlast?

Današnji svet u mnogo čemu podseća na svet iz 1930-ih kada je Hitler došao na vlast: Rat u Ukrajini, geopolitičke surevnjivosti, ekonomska kriza i marš novih autokrata.

I Francuska jača vojsku

Francuska jača svoju vojsku da bi se suočila sa sve većim bezbednosnim rizicima pre svega zbog rata u Ukrajini. Kao jedina nuklearna sila u Evropskoj uniji, zalaže se za stratešku autonomiju starog kontinenta, mada za očuvanje bezbednosti i dalje u velikoj meri zavisi od SAD-a i NATO-a.

Radčenko: Raste nuklearna pretnja sa Putinovim osećanjem ugroženosti

Sergej Radčenko, profesor istorije na Univerzitetu Džon Hopkins smatra da je za Rusiju veoma važno da se povuče iz ove krize i da njena politička klasa uviđa da je napravljena greška invazijom na Ukrajinu, te da treba drugačije da se pozicionira i potraži neku vrstu neutralnosti.

Bledi sjaj Davosa

Na Svetski ekonomski forum u Davosu, na kome je učešće bilo stvar prestiža, ove godine nisu došli neki od ključnih aktera, poput američkog i kineskog predsednika. Raspršila se iluzija da će sve međuzavisnija globalna ekonomija omogućiti nesmetano poslovanje i širenje demokratije.

Aleksašenko: Putin se neće povući iz Ukrajine zbog sankcija ma koliko ekonomija trpela

Kladio bih se na hiljadu prema jedan dolar da ne postoje zapadne sankcije koje mogu da zaustave rat u Ukrajini, rekao je za RSE Sergej Aleksašenko, zamenik guvernera Centralne banke Rusije i ministra finansija tokom 1990-ih.

Odustaje li Japan od pacifizma?

Japan planira da izdvoji 320 milijardi dolara u narednih pet godina za jačanje oružanih snaga, čime će postati treća vojna sila na svetu. Tokio se suočava sa rastućim pretnjama iz Severne Koreje, Kine i Rusije.

Zašto se Lenjin protivio Staljinovom izboru?

Staljin je nasledio Lenjina na čelu Sovjetskog Saveza, uprkos preporuci vođe Oktobarske revolucije da se izabere "tolerantnija" ličnost.

Trideset godina od Plišanog raspada Čehoslovačke

"Plišani razlaz" Čeha i Slovaka desio se 1. januara 1993. nakon 74 godine života u zajedničkoj državi.