Dragan Štavljanin

Cagaptay: Erdoganu uskraćena apsolutna pobeda

Kiličarolu, koga su mediji pod kontrolom vlasti prikazivali kao kandidata manjinskih Alevita, te da ga podržavaju "teroristi" misleći na kurdske partije, imao je problem kao levičarski kandidat u dominantno desničarskoj zemlji, smatra Čaptaj

Pedeset godina od istrage 'Votergejta'

"Votergejt" je izazvao veliko razočarenje javnosti ne samo u Niksona nego u politiku i političare u celini. Ipak, ona je osnažila kontrolnu ulogu medija, a političari su uvideli da niko nije nedodiriv.

Sudbonosni izbori za Tursku

U Turskoj se u nedelju održavaju predsednički i parlamentarni izbori koji će po mnogim ocenama biti sudbonosni ne samo po ovu zemlju, već će se u velikoj meri odraziti i na okruženju.

Epidemija oružanog nasilja u SAD-u

SAD već godinama potresaju masovna ubistva: 25 puta više nego u ostalim razvijenim zemljama. Jedan od glavnih razloga je mnogo dostupnije oružje nego u ostatku sveta. Mnogi Amerikanci smatraju da je osim lične zaštite, posedovanje oružja važno i za suprostavljanje eventualnoj diktaturi.

Da li dolar gubi primat?

Sve više nezapadnih zemalja distancira se od dolara kao vodeće svetske valute, nastojeći da trguju u svojim valutama. Takođe, opada i udeo dolara u svetskim rezervama, pa mnogi eksperti smatraju da je neminovna dedolarizacija globalne ekonomije. Ipak, dolar je i dalje dominantan.

Varljivo rusko svojatanje Krima

za tri hiljade godina pisane istorije, Krim je između ostalog, bio 650 godina pod vizantijskom vlašću, 333 (1441-1774) pod tatarskom, a 167 godina pod ruskom (1783-1917. i 1921-1954)

Bombaš iz Bostona čeka na izvršenje kazne

Prije deset godina u eksploziji dve bombe blizu cilja Bostonskog maratona poginulo je troje gledalaca, a ranjene ukupno 264 osobe.

Približavanje Egipta i Rusije

Može li Kairo balansirati između Rusije i Zapada?

Sudija Wolf: Suditi Putinu za ratne zločine i u odsustvu

Međunarodni krivični sud ne može da sudi nekome u odsustvu. Međutim, nalog za hapšenje ograničava ruskom predsedniku kretanje u svetu, kaže za RSE bivši američki sudija Mark Volf.

Wertheim: Raste rizik od trećeg svetskog rata

Čini mi se da se se globalni poredak ni u jednom drugom trenutku posle Hladnog rata nije suočio sa izazovima ovih razmera, kaže za RSE profesor Univerziteta Jejl Stiven Vortrajm.

Pillar: Demokratija se ne nameće oružjem, pouka je rata u Iraku

Jedna od najvećih lekcija neuspelog iračkog rata iz 2003. jeste da nije moguće oružjem nametnuti demokratiju drugoj zemlji, što su pokušali američki neokonzervativci, kaže za RSE Paul Pillar, profesor Univerziteta Džordžtaun u Vašingtonu.

20 godina od američke intervencije u Iraku

"Irački presedan", kako se naziva američka invazija pre 20 godina, bio je prekretnica u međunarodnim odnosima. Američku intervenciju bez odobrenja Saveta bezbednosti, njeni suparnici nazivaju hipokrizijom, ali i koriste kao izgovor za druge ratove kao što je sadašnja ruska invazija na Ukrajinu.

Melčić: Đinđić je uvažen u Srbiji samo na sprovodu

Zoran Đinđić je napravio zaokret u načinu demokratizacije društva i to neće ostati zaboravljeno, kaže za RSE dr Dunja Melčić, filozof iz Frankfurta koja ga je poznavala još od 1970-ih kada je došao na doktorske studije.

Papandreu: Đinđić se borio za ideje, a ne za političku moć

"Nećemo zaboraviti prošlost, koja je prilično bolna. Međutim, ta prošlost mora biti lekcija za bolju budućnost, a ne za buduće ratove i sukobe. Mislim da je to poruka koju je Zoran Đinđić zaista razumeo kada je težio pomirenju," istakao je za RSE Jorgos (George) Papandreu

Papandreu za RSE: Đinđić je bio 'srpski Kenedi'

Zoran Đinđić je bio sasvim drugačiji tip lidera u odnosu na prethodne. Otvoren, iskren, entuzijasta, idealista. Voleo je svoju zemlju i imao viziju za nju, osoba koju zaista nikada neću zaboraviti, kaže za RSE Jorgos Papandreu, bivši grčki premijer i šef diplomatije.

Da li se Srbija vratila u stanje protiv kojeg se Đinđić borio?

Srbija ne samo da se vratila u vreme i stanje protiv koga se Zoran Đinđić borio, već je otišla u još gorem smeru, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Sonja Biserko.

'Desant' na Afriku

Rat u Ukrajini je intenzivirao "desant" velikih sila na Afriku. Kako bi izbegla međunarodnu izolaciju, Rusija nastoji da proširi svoj uticaj na ovom kontinentu pre svega u bivšim francuskim kolonijama u kojima su nakon vojnih prevrata razmešteni pripadnici plaćeničke grupe Vagner.

Ko je i zašto stao uz Rusiju u UN?

Bliski ruski saveznici Belorusija, Nikaragva, Sirija, Severna Koreja, Eritreja i Mali glasali su 23. februara protiv neobavezujuće rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija kojom se poziva Moskva da prekine neprijateljstva u Ukrajini i povuče svoje snage.

Generalna skupština UN: Hitno okončati rat u Ukrajini

Iz Ukrajine bez znakova povlačenja

Godinu dana od izbijanja rata u Ukrajini ne nazire se njegov kraj. Problem je što Vladimir Putin ne može da se povuče, zbog pogubnih posledica po njega i Rusiju. Ni Zapad ne može da se povuče, jer bi to ohrabrilo Rusiju da se ne zaustavi u Ukrajini.