Filip Švarm, novinar i analitičar iz Beograda, za ‘Zašto?’ objašnjava zbog čega je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić na vojno-policijskoj vježbi u Kraljevu govorio o sprječavanju novih ‘Oluja’ protiv Srba a predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik da Srbija vojno čuva i taj dio BiH.
- Vanredno stanje
Mislim da u regionu ne postoji mogućnost od nekih oružanih sukoba, to je jedno prošlo svršeno vreme.
Zbog čega?
Zbog toga što nijedna više zemlja u bivšoj Jugoslaviji nema snage, nema potencijale, a ni realno volje, da vodi bilo kakav rat.
S druge strane, poznato je da nacionalizam, zveckanje oružjem i stalno izvlačenje tih zamrznutih konflikta uvek dobro za vlast.
Na taj način se homogeniziraju nacije, na taj način se manipulira tim nacionalnim osećajem, i na taj način se obezbeđuje stalno, neproglašeno vanredno stanje.
- Stabilokratija
U Srbiji, a i u pojedinim drugim zemljama regiona, stalno je to neproglašeno vanredno stanje ratne opasnosti.
Dakle, to je dobro za homogenizaciju, to je dobro za ukidanje slobode medija, to je dobro za devastiranje opozicije i uopšte držanje društva u jednoj stalnoj tenziji.
Te izjave su pre svega nameštene radi unutrašnjeg rejtinga, radi potvrđivanja nacionalne legitimacije i, ponavljam, držanja stalno neke vrste tenzija, koje balkanske narode treba da drže da prihvate jedino te vođe.
S druge strane, svesni smo da je ovde na vlasti stabilokratija, da ta stabilokratija odgovara Evropskoj uniji, da odgovara svima, i pošto te vlasti zapravo ne mogu da vode nikakvu značajniju politiku, one upravo konstruiraju te neke pretnje uzajamne, ne bi li naglasili sopstvenu važnost, prvenstveno unutra, a na neki način i da pokažu spolja da ako im se ne izađe u susret, to jeste ako im se ne daju odrešene ruke u unutrašnjoj politici, to može da izazove određene nestabilnosti u regionu.
- Gledište
Mislim da je u najvećem delu sinhronizirana politika između Vučića i Dodika, ali svakako, postoje mjesta u politikama koje vode i jedan i drugi koja se nepoklapaju.
U Bosni i Hercegovini ovo je izborna godina i u svakom slučaju Dodik tu želi da igra ulogu spasioca Republike Srpske i zbog toga mu je potrebna konfrontacija, zbog toga mu je potrebno da kaže, ako nema mene, Republike Srpske neće biti, ili makar biće ugrožena.
S druge strane, imate predsednika Vučića koji je uzurpirao sve u Srbiji, pa tako i politiku, pa tako i odnose sa Srbima van Srbije.
Dodik je vešt političar, dugo je na vlasti, on je bio u dobrim odnosima sa svim srpskim vlastima, počevši od Vojislava Koštunice, Borisa Tadića, evo sad i sa Vučićem.
Zbog toga je on iz svoje tačke gledišta ispravno procenio da što je više sa Vučićem, što je bolji sa Vučićem, to će biti čvršći njegov položaj u Bosni i Hercegovini, to jeste u Republici Srpskoj.
- Parole
Svakako da niko neće da dovodi situaciju to tačke pucanja jer prvenstveno moramo da shvatimo da upravo ovakva situacija koja vlada u zemljama bivše Jugoslavije, dakle i u Srbiji, i u Bosni i Hercegovini, i u Republici Srpskoj, je zapravo idealna za sve one koji su na vlasti.
Upravo ova stabilokratija gde oni glume te ljude koji obezbeđuju stabilnost je nešto što njima najviše odgovara.
Sve van toga bi ozbiljno njih ugrozilo i Dodika u Republici Srpskoj i Vučića u Srbiji.
Dakle, oni vode tu jednu verbalnu politiku gdje se daju velike reči, gde se izbacuju velike parole, gde se tu i tamo zvecka nekim oružjem.
- Poenta
Ali, zbog čega?
Ne da bi to zapravo upotrebili ili da bi izašli iz tih okvira, nego naprosto da bi ostavili postojeće okvire.
Oni na taj način poručuju: ako nas ne pustite da na unutrašnjem planu radimo to što želimo, onda bi moglo da dođe do određenih pomeranja i do određenih tenzija koje bi se mogle preliti preko nekih granica.
Ovako, dok nas ne dirate, super.
U tome je cela poenta njihove politike: pustite nas da radimo šta hoćemo, samo da ne bi bilo još gore.