Dok se voda postepeno povlači, izranjaju posledice ogromnih šteta koje je nanela, ali i frapantne neodgovornosti u Srbiji. Najodgovorniji, međutim, oni sa vrha vlasti, kako stvari stoje, nisu spremni da priznaju svoju neodgovornost.
Sa policijskog vrha naredili su hitno formiranje radnih grupa koje će po nalogu tužilaštva istraživati eventualnu odgovornost u vezi sa elementarnim nepogodama. Istraga će, najavljeno je, biti usmerena na lokalne samouprave u Obrenovcu, Krupnju i Šapcu.
A kakva će biti može se već sada predvideti, s obzirom na to da je premijer Aleksandar Vučić izjavio da najveću odgovornost snose lokalne samouprave, uz dodatak da će na na sednici Vlade reći ministrima čijim je radom zadovoljan, a čijim ne, posle čega će o tome obavestiti javnost.
Uz ovo, rekao je da je konačan broj podnetih zahteva za nestale 38, a zatim, u prepoznatljivom stilu, i ovo:
“Ono što bih rekao to je da je sramota da su neki ljudi želeli da vide što je moguće veći broj mrtvih, samo bih pitao one koji su izmišljali 500, 1.000, 5.000 mrtvih, gde su ih to našli...”.
On je kao dezinformacije odbacio navode sa raznih društvenih mreža da se u Lazarevcu
spaljuju leševi stradalih u poplavama.
Onda je premijer ukorio mnoge da ne znaju zakone, koji, recimo, za elementarne nepogode potiču još iz 1992. godine.
Nije, međutim, rekao šta je njega do sada sprečavalo da inicira promenu tih zakona, koji su, zaista, u nekim važnim segmentima, više nego apsurdni.
Zakonu o vanrednim situacijama ništa, međutim, ne fali i vrlo je nedvosmislen:
“Vanredna situacija na teritoriji Republike Srbije proglašava se odlukom Vlade, odmah po saznanju da postoji neposredna opasnost od elementarne nepogode ili druge nesreće u najmanje dve opštine u Srbiji”.
Ovaj uslov je, veruju mnogi građani, ispunjen ako ne već 13. a ono 14. maja, dan pre nego što je Vlada proglasila vanrednu situaciju.
Republički hidrometeorološki zavod još u utorak, 13. maja, upozorava da će vodostaj na više reka u okolini Obrenovca biti u porastu i da će na Kolubari već dan kasnije, dakle, u sredu, 14. maja, preći granicu redovne odbrane od poplava. Tog dana su dve opštine, Koceljeva i Ub, već bile pod vodom. Dakle, pobesnela bujica Kolubare već je opasno pretila Obrenovcu.
Zašto je, postavlja se onda pitanje, Vlada vanrednu situaciju proglasila tek 15. maja popodne.
I zašto grad Beograd i sama lokalna vlast u Obrenovcu nisu ništa blagovremeno preduzeli pre nadiranja najvećeg poplavnog talasa.
A šta tek reći o tome što Predrag Marić, republički čelnik Sektora za vanredne situacije, tvrdi da su Obrenovčani još 14. maja upozoreni da treba da se evakuišu, a gradonačelnik Beograda Siniša Mali dva dana kasnije, 16. maja, na njih apeluje da ne napuštaju svoje domove.
Ovakve razmere haosa, dezorganizacije, panike i zbunjivanja građana – i na republičkom i na lokalnom nivou vlasti - očiglednošću toliko bodu oči da se ne mogu prekriti nikakvim spinovanjem vlasti i pomeranjem fokusa na manje važne delove priče.
Nije li posle svega što se desilo, nakon ovolikog broja žrtava, najpre vlada ta koja, umesto što proziva, treba da položi građanima račune za ono što jeste i nije uradila?
Bogoljub Milosavljević, profesor prava na Univerzitetu Union, smatra da je to potpuno legitimno očekivanje, ali da sumnja da će parlament prozivati sam vrh izvršne vlasti.
“Bilo bi, naravno, logično da se iz toga izvuku odgovarajuće pouke, uključujući i pitanje da li se moglo reagovati nešto ranije, o tome da li je to upozorenje Hidrometeorološkog zavoda bilo ozbiljno primljeno ili ga je neko možda privremeno zanemario”, ocenjuje Milosavljević i ističe da bi Skupština Srbije imala sasvim legitimno pravo da otvori raspravu o tome da li je Vlada adekvatno reagovala, da od nje zatraži kompletnu informaciju o tome šta se događalo, da se onda o tome u parlamentu razgovara i da se usvoje odgovarajuće odluke.
Odgovornosti za neučinjeno u zaštiti od poplava i erozije nisu, razume se, oslobođene ni sve vlasti pre ove.
Apsurdno zakonodavstvo
Da smo imali dobru prevenciju, ne bismo imali štetu od milijardu evra, smatra Ratko Ristić, profesor Šumarskog fakulteta.
Odbrana od poplava i erozije, kao i sama vodoprivredna preduzeća, potpuno su degradirani tokom prethodne dve i po decenije, podseća on i navodi da u Srbiji postoji čak 11.500 bujičnih tokova, kao i da na 75 odsto njene teritorije postoje problemi sa erozijom.
On upozorava i na apsurdno zakonodavstvo, odnosno, na to da je Zakonom o vodama država lokalnim samoupravama prebacila odgovornost zaštite od bujica. To je, kaže, neophodno vratiti na republički nivo, pošto opštine niti znaju niti imaju sredstava za to.
A povodom strašne poplave u Obrenovcu Ristić kaže da bi grad manje stradao da je imao nešto što nije imao:
“Da je imao sisteme za ranu najavu, instrumente koji bi bili postavljeni na Kolubari, Tamnavi, Savi, svakako je mogla da se stvori vremenska rezerva od barem nekoliko sati, kako bi moglo da se odreaguje. To što grad nije imao pre svega su limnigrafi, instrumenti koji kontinualno mere vodostaj u rečnom koritu, kao i kišomerne stanice ili fluviografi, koji se postavljaju na određenim tačkama na slivu. Kada registruju određeni nivo padavina, odnosno, određeni vodostaj u rečnom ili potočnom koritu, ti instrumenti automatskim sistemom prenosa te podatke daljinski šalju u policiju, u civilnu zaštitu, u opštinu, čime bi se dobio prvi signal da se dešava nešto neuobičajeno. Ja sam viđao takve instrumentarije po Austriji, po Francuskoj i drugde – to su standardni proizvodi – ali, nisam ih video nigde u Srbiji, osim jednog koji radi eksperimentalno, a koji je instaliran na slivu Topčiderske reke”, kaže Ristić.
Iako opozicija traži formiranje anketnog odbora koji bi ispitao odgovornost svih nivoa vlasti za posledice poplave, po mišljenju Bogoljuba Milosavljevića teško se može očekivati da će skupštinska većina postaviti pitanje odgovornosti Vlade, s obzirom na ogromnu podršku koju ona uživa u parlamentu.
Sa policijskog vrha naredili su hitno formiranje radnih grupa koje će po nalogu tužilaštva istraživati eventualnu odgovornost u vezi sa elementarnim nepogodama. Istraga će, najavljeno je, biti usmerena na lokalne samouprave u Obrenovcu, Krupnju i Šapcu.
A kakva će biti može se već sada predvideti, s obzirom na to da je premijer Aleksandar Vučić izjavio da najveću odgovornost snose lokalne samouprave, uz dodatak da će na na sednici Vlade reći ministrima čijim je radom zadovoljan, a čijim ne, posle čega će o tome obavestiti javnost.
Uz ovo, rekao je da je konačan broj podnetih zahteva za nestale 38, a zatim, u prepoznatljivom stilu, i ovo:
“Ono što bih rekao to je da je sramota da su neki ljudi želeli da vide što je moguće veći broj mrtvih, samo bih pitao one koji su izmišljali 500, 1.000, 5.000 mrtvih, gde su ih to našli...”.
On je kao dezinformacije odbacio navode sa raznih društvenih mreža da se u Lazarevcu
spaljuju leševi stradalih u poplavama.
Onda je premijer ukorio mnoge da ne znaju zakone, koji, recimo, za elementarne nepogode potiču još iz 1992. godine.
Nije, međutim, rekao šta je njega do sada sprečavalo da inicira promenu tih zakona, koji su, zaista, u nekim važnim segmentima, više nego apsurdni.
Zakonu o vanrednim situacijama ništa, međutim, ne fali i vrlo je nedvosmislen:
“Vanredna situacija na teritoriji Republike Srbije proglašava se odlukom Vlade, odmah po saznanju da postoji neposredna opasnost od elementarne nepogode ili druge nesreće u najmanje dve opštine u Srbiji”.
Ovaj uslov je, veruju mnogi građani, ispunjen ako ne već 13. a ono 14. maja, dan pre nego što je Vlada proglasila vanrednu situaciju.
Republički hidrometeorološki zavod još u utorak, 13. maja, upozorava da će vodostaj na više reka u okolini Obrenovca biti u porastu i da će na Kolubari već dan kasnije, dakle, u sredu, 14. maja, preći granicu redovne odbrane od poplava. Tog dana su dve opštine, Koceljeva i Ub, već bile pod vodom. Dakle, pobesnela bujica Kolubare već je opasno pretila Obrenovcu.
Zašto je, postavlja se onda pitanje, Vlada vanrednu situaciju proglasila tek 15. maja popodne.
I zašto grad Beograd i sama lokalna vlast u Obrenovcu nisu ništa blagovremeno preduzeli pre nadiranja najvećeg poplavnog talasa.
A šta tek reći o tome što Predrag Marić, republički čelnik Sektora za vanredne situacije, tvrdi da su Obrenovčani još 14. maja upozoreni da treba da se evakuišu, a gradonačelnik Beograda Siniša Mali dva dana kasnije, 16. maja, na njih apeluje da ne napuštaju svoje domove.
Ovakve razmere haosa, dezorganizacije, panike i zbunjivanja građana – i na republičkom i na lokalnom nivou vlasti - očiglednošću toliko bodu oči da se ne mogu prekriti nikakvim spinovanjem vlasti i pomeranjem fokusa na manje važne delove priče.
Tomislav Nikolić
To, međutim, čak ni posle katastrofe, neće da razume predsednik Republike Tomislav Nikolić, koji je frapirao javnost, i to baš u Obrenovcu, izjavom da su poplave opomena za građane jer nisu uslišili molbe i apele da se evakuišu, a ne za državu i vladu koje su, kaže, beskprekorno obavile svoj posao.Nije li posle svega što se desilo, nakon ovolikog broja žrtava, najpre vlada ta koja, umesto što proziva, treba da položi građanima račune za ono što jeste i nije uradila?
Bogoljub Milosavljević, profesor prava na Univerzitetu Union, smatra da je to potpuno legitimno očekivanje, ali da sumnja da će parlament prozivati sam vrh izvršne vlasti.
“Bilo bi, naravno, logično da se iz toga izvuku odgovarajuće pouke, uključujući i pitanje da li se moglo reagovati nešto ranije, o tome da li je to upozorenje Hidrometeorološkog zavoda bilo ozbiljno primljeno ili ga je neko možda privremeno zanemario”, ocenjuje Milosavljević i ističe da bi Skupština Srbije imala sasvim legitimno pravo da otvori raspravu o tome da li je Vlada adekvatno reagovala, da od nje zatraži kompletnu informaciju o tome šta se događalo, da se onda o tome u parlamentu razgovara i da se usvoje odgovarajuće odluke.
Odgovornosti za neučinjeno u zaštiti od poplava i erozije nisu, razume se, oslobođene ni sve vlasti pre ove.
Apsurdno zakonodavstvo
Da smo imali dobru prevenciju, ne bismo imali štetu od milijardu evra, smatra Ratko Ristić, profesor Šumarskog fakulteta.
Odbrana od poplava i erozije, kao i sama vodoprivredna preduzeća, potpuno su degradirani tokom prethodne dve i po decenije, podseća on i navodi da u Srbiji postoji čak 11.500 bujičnih tokova, kao i da na 75 odsto njene teritorije postoje problemi sa erozijom.
On upozorava i na apsurdno zakonodavstvo, odnosno, na to da je Zakonom o vodama država lokalnim samoupravama prebacila odgovornost zaštite od bujica. To je, kaže, neophodno vratiti na republički nivo, pošto opštine niti znaju niti imaju sredstava za to.
A povodom strašne poplave u Obrenovcu Ristić kaže da bi grad manje stradao da je imao nešto što nije imao:
“Da je imao sisteme za ranu najavu, instrumente koji bi bili postavljeni na Kolubari, Tamnavi, Savi, svakako je mogla da se stvori vremenska rezerva od barem nekoliko sati, kako bi moglo da se odreaguje. To što grad nije imao pre svega su limnigrafi, instrumenti koji kontinualno mere vodostaj u rečnom koritu, kao i kišomerne stanice ili fluviografi, koji se postavljaju na određenim tačkama na slivu. Kada registruju određeni nivo padavina, odnosno, određeni vodostaj u rečnom ili potočnom koritu, ti instrumenti automatskim sistemom prenosa te podatke daljinski šalju u policiju, u civilnu zaštitu, u opštinu, čime bi se dobio prvi signal da se dešava nešto neuobičajeno. Ja sam viđao takve instrumentarije po Austriji, po Francuskoj i drugde – to su standardni proizvodi – ali, nisam ih video nigde u Srbiji, osim jednog koji radi eksperimentalno, a koji je instaliran na slivu Topčiderske reke”, kaže Ristić.
Iako opozicija traži formiranje anketnog odbora koji bi ispitao odgovornost svih nivoa vlasti za posledice poplave, po mišljenju Bogoljuba Milosavljevića teško se može očekivati da će skupštinska većina postaviti pitanje odgovornosti Vlade, s obzirom na ogromnu podršku koju ona uživa u parlamentu.