"Možda jer sam socijaldemokrata, možda jer sam kritikovala argumentovano neke stvari u Srbiji. Možda neko misli da predstavljam neki deo opozicije", bila je prva reakcija evroparlamentarke Tanje Fajon na zahtev da bude izuzeta iz posredovanja u dijalogu vlasti i opozicije u Srbiji.
Fajon je 26. januara od Davida McAllistera, predsednika Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta, informisana da je Ivica Dačić, predsednik Narodne skupštine Srbije, tražio da se ona izuzme iz tog političkog procesa.
- Fajon: Dačić je tražio da budem izuzeta iz međustranačkog dijaloga
- Dačić: Fajon nije objektivna, 'navija za deo opozicije'
Kakvo je Dačićevo objašnjenje?
Dačić je dan kasnije ocenio da evroposlanica Fajon "navija za deo opozicije" u Srbiji u kom je predsednik vanparlamentarne Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas, te da tako "sama sebe diskredituje".
"Oni treba da potpomognu taj dijalog, a ne da se stavljaju na nečiju stranu. Izgubili su neku vrstu objektivnosti", rekao je Dačić za televiziju Happy, ne ulazeći u detaljnije objašnjavanje ovakvog stava.
Dačić, koji je sa mesta šefa srpske diplomatije na čelo Parlamenta došao oktobra 2020. godine, je upitao "kako neko može da smatra da je Fajon objektivna".
Ubrzo pošto je došao na poziciju predsednika Skupštine Dačić je izjavio da vlast želi dijalog sa opozicijom. Takođe, pre četiri dana je potvrdio da je o nastavku razgovora, to jest kriterijumima za nastavak, razgovarao i sa McAllisterom koji je inače do 2019. godine bio izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju. McAllister je polovinom 2019. i pozvao na dijalog unutar Srbije, dok su posredovanje preuzeli Fajon i Bilčik.
- Dačić izabran za predsednika Skupštine Srbije
- Dačić: Međustranački dijalog nije realan do kraja godine
- Dačić: Nesporno da vlast u Srbiji želi međustranački dijalog
Fajon, koja je predsednica Odbora Evropskog parlamenta (EP) za stabilizaciju i pridruživanje Srbije EU, podsetila je da evropska strana nije postavljala bilo kakve uslove ko treba da sedi sa srpske strane pregovaračkog stola.
"Mi ne utičemo na dogovor srpske strane ko će biti njihov pregovarač, pa ne mogu ni oni na naš... nama je samo važno da su i vlast i opozicija deo dijaloga", istakla je ona govoreći 26. januara za televiziju Nova S odgovarajući na pitanje u vezi Dačićevog zahteva da bude izuzeta.
Zašto je Srbiji potreban dijalog?
Nastojanja Evropskog parlamenta bila su usmerena posebno na stvaranje uslova koji bi zadovoljili sve strane, te podstakli raznolike opozicione snaga, od levih do desnih, da uđu u izbornu trku.
Sa pozicije šefice tima delegacije Evroskog parlamenta za odnose sa Srbijom Fajon je u maju 2020. godine pozvala sve političke faktore da učestvuju na izborima.
Svrha pregovora koji su konkretizovani u zahtevima za imenovanja svih članova Regulatornog tela za elektronske medije (REM), i garantovanje fer pristupa javnim emiterima, kao i fer izveštavanje, do samih izbora održanih 21. juna 2020., bio je stav većeg dela opozicije, nisu ispunjeni.
Vodeći se time većina partija koje stoje nasuprot vlasti odlučio se za izborni bojkot, otvarajući tako potpuno teren za snage predsednika države Aleksandra Vučića koje su u Skupštini od 250 mandata dobile 170. Tom broju treba dodati i 24 poslanika Dačićevih socijalista, 10 iz poslaničke grupe SPAS, devet poslanika Saveza vojvođanskih Mađara, isto toliko iz partije penzionera i 8 iz Jedinstvene Srbije. Svi oni su u savezu sa Vučićevim snagama. Glasovima 227 poslanika u oktobru 2020. su formirali novu Vladu na čelu sa starom premijerkom Anom Brnabić.
To je većinska podrška vladajućoj opciji kojom se teško može pohvaliti i jedna druga stranka u državama Evrope, i koja će potrajati do aprila 2022. godine.
Naime, Aleksandar Vučić je najavio pre tri meseca da će se tada ponovo ići na izbore. Taj njegov stav, vanparlamentarne stranke su shvatile kao potvrdu da odluka o bojkotu nije bila bez efekta, kako je to u oktobru i podvukao jedan od opozicionih lidera Borko Stefanović u izjavi za RSE.
Kako god, ono u šta ne treba sumnjati jeste da je odluka o ponovnom izlasku na birališta još jednom aktuelizovala pitanje dijaloga.
Pročitajte i ovo: Vučić: Opet izbori 2022, Vlada ograničenog trajanja, Dačić na čelu SkupštineNe osvrćući se na najavu novih izbora, Vladimir Bilčik u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) u novembru prošle godine rekao je da nakon izbora koji su u Srbiji održani 21. juna 2020. ponovo aktuelizuje nastojanje da se nastavi mađustranački dijalog u drugoj fazi:
"Mi smo - a kada kažem ’mi’ mislim na posrednike u dijalogu od strane Evropskog parlamenta, Tanju Fajon i mene – poslali pismo novom predsedniku Narodne skupštine Ivici Dačiću i čekamo njegov odgovor. Očekujemo da nastavimo saradnju i razgovor sa Narodnom skupštinom, kako bismo postavili sledeću fazu dijaloga."
Međutim, umesto da odredi ili ponudi datum početka novog dijaloga, Dačić je raspravu sada preusmerio aktuelizovanjem pitanja eventualnog statusa Tanje Fajon u budućem procesu.
Različite ocene o Bilčiku i Fajon
"Čuli smo dosta negativnih ocena i u Narodnoj skupštini i jedino i isključivo o Tanji Fajon, što je vrlo zanimljivo s obzirom da su iste poruke slali i ona i Vladimir Bilčik", podvlači za rubirku Zašto? Radija Slobodna Evropa Milan Antonijević, pravnik i politički ekspert.
Tokom 2019. godine, u ime nevladinog Fonda za otvoreno društvo na čijem je čelu, Antonijević je vodio prvi dijalog između Vučićevih i opozicionih snaga organizovan nakon što su naprednjaci i njihovi saveznici 2012. godine došli na vlast u Srbiji.
"Treba videti sa tim poslanicima na osnovu čega su oni zaključili da je za iste poruke potrebno napadati nekoga ko nam je ipak bliži, iz regiona, a ne napadati nekoga ko dolazi iz druge familije političkih stranaka iako isto govore", pojašnjava Antonijević svoju dilemu.
Podsetimo, Vladimir Bilčik je slovački političar, evropski parlamentarac i član predsedništva slovačke liberalno konzervativne partije desnog centra Zajedno, dok je Tanja Fajon liderka slovenačkih socijaldemokrata, stranke levog centra.
Bez obzira na razlike između političkih opcija koje ih delegiraju u Evropski parlament, Fajon iz Slovenije, Bilčika iz Slovačke, u Srbiju su došli sa istim zadatkom. Iz toga Antonijević, vraćajući se na Dačićev zahtev, ne uspeva da izvuče zaključak o razlozima zbog kojih Fajon ne nailizi na dobrodošlicu.
"Mislim da je to jedna oštra politička ocena koja nije dobra kao poruka. Srbija, a naročito predsednik Narodne skupštine Srbije na koju se Evropski parlament oslanja, mora poslati poruku da je dijalog neophodan. Biranje posrednika i procena svake konkretne izjave nije nešto što će doprineti tom dijalogu, a podsećam vas da je u potpunosti identična poruka koju šalju svi članovi ove delegacije Evropskog parlamenta – kako Tanja Fajon tako i Vladimir Bilčik", rekao je Antonijević.
No treba podsetiti, da nije samo Dačić taj koji je upućivao kritike Fajon. On toga se nije ustručavao ni Aleksandar Vučić, i to januara 2020. godine.
Tada je na ocenu Tanje Fajon da je zabrinuta zbog poteza vlasti u Srbiji koja je pred samu izbornu godinu cenzus za ulazak u Parlament partijama smanjila sa pet na tri odsto, što je bio dodatan razlog za bojkot dela opozicje, odgovorio pominjanjem zemlje njenog porekla.
"Ja sam uvek zainteresovan za svaku reč Tanje Fajon. Naročito ako se tiču prava srpskog naroda u Sloveniji", izjavio je Vučić.
Pročitajte i ovo: Evroparlamentarci upozoravaju Vučića zbog smanjenja cenzusaI tada, što je bilo pet meseci pred izbore (mada su izbori najpre bili raspisani za 26. april, ali su odloženi zbog pandemije), bilo je jasno da evroparlamentarci nisu dočekani sa znacima dobrodošlice.
Šta je svrha misije Evropskog parlamenta?
Antonijević podvlači da je "svrha samog Evropskog parlamenta da ukaže na određene probleme i da pomogne vlastima Srbije da nađu izlaz iz situacije u kojoj se trenutno Srbija nalazi".
"Tako da mislim da bi zaista trebao da se napravi jedan zaokret, što bi stranci rekli - U-turn. Da se veruje tome da je misija Evropskog parlamenta potrebna Srbiji, da je to jedan od načina za prevazilaženje svega onoga o čemu govorimo od sredine 2019. godine i tog dijaloga koji smo započeli na Fakultetu političkih nauka, kasnije deo toga preneli na Evropski parlament, a sada u ovoj trećoj rundi u potpunosti će to voditi Evropski parlament i ne vidim razloga da se na tako negativan način govori o onima koji su poslati u Srbiju.
U trenutku kada imate ovakvu podeljenost u tom političkom spektru, a samim tim i u društvu. Oni koji su posrednici nemate mogućnost da utičete na taj sastav, ako imate veru u Evropski parlament i njihovu dobru nameru morate imati veru u sve one koje Evropski parlament šalje u Srbiju."
"Sam međustranački dijalog je bio potreba na koju smo ukazivali još od početka 2019. godine. To pitanje se pojavilo u izveštaju Evropske komisije koji je objavljen početkom te godine. Sredinom 2019. ušli smo kao civilno društvo pokušavajući da posredujemo između različitih političkih opcija koje su bile – jedni u parlamentu, a drugi na ulici. Očigledno je da postoji neophodnost nadziranih odnosa prema tim pitanjima, naročito prema izborima, a i drugim delovima našeg političkog života koji unosi mnogo više podela nego što bi trebalo", pojasnio je Antonijević.
Odgovorajući na pitanje RSE, Antonijević navodi i da nije moguće isključiti nekoga iz posredovanja u dijalogu s obzirom na interna pravila EU o predstavljanju:
"Srbija ide ka Evropskoj uniji i Srbiji će, ukoliko završi sve svoje zadatke koje ima, Evropski parlament biti nešto što će biti svakodnevni deo njenog političkog života. Tako da ukoliko želite da vaši poslanici iz Srbije tamo sede za nekih pet ili koliko godina onda morate poštovati sve parlamentarne grupe, sve poslanike, ne možete imati neke izjave koje su zaista omalovažavajuće prema pojedinim stavovima. Ovde može doći do polemike, ali ne i do odbijanja razgovora."