Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da od visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Kristijana Šmita (Christian Schmidt) očekuje "nepristrasan i izbalansiran pristup".
Kako je saopšteno nakon sastanka Vučića i Šmita u Beogradu, predsednik Srbije je izjavio da su "neretko predstavnici međunarodne zajednice jednostrano posmatrali stvari u Bosni i Hercegovini (BiH) i regionu".
Vučić je dodao da Srbija poštuje integritet i celovitost BiH, baš kao i celokupnost i integritet Republike Srpske u okviru BiH, saopšteno je iz kabineta predsednika Srbije 9. septembra.
"Narodi u BiH bi trebalo da odlučuju o svojoj sudbini uz što manje pritisaka i mešanja sa strane, kazao je Vučić i izneo uverenje da Srbija i BiH u budućnosti mogu neuporedivo brže da razvijaju svoje ekonomske veze i odnose", saopšteno je.
Šmit je naveo da je funkcionalnost Bosne i Hercegovine neophodan faktor kako bi se dosegao stepen na kojem joj više neće trebati međunarodna supervizija, kao i za napredak ka EU integracijama, saopštio je Vučićev kabinet.
Dodaje se da je Šmit podržao inicijative usmerene ka regionalnoj integraciji svih zemalja na Zapadnom Balkanu, koja treba da bude inkluzivna i da predstavljaju korak napred ka evropskoj integraciji.
Vučić: Nismo razgovarali o deblokadi insititucija
Do sastanka Vučića i Šmita u Beogradu došlo je u momentu kada političari iz entiteta Republika Srpska bojkotuju rad državnih institucija Bosne i Hercegovine.
Vučić je o sastanku sa Šmitom govorio na polaganju kamena temeljca za fabriku kineskih Sinofarm vakcina.
Odgovarajući na pitanje novinara, Vučić je rekao da se Šmitom nije bilo razgovora o deblokadi institucija Bosne i Hercegovine.
"Ne, niti se time bavim, to je pitanje za Milorada Dodika. Mi smo se bavili ulogom Srbije, Dejtonskim mirovnim sporazumom, onim na šta mi imamo pravo", rekao je Vučić uz najavu da će sa Dodikom imati razgovor u nedelju, 12. septembra i da će "Republika Srpska uvek imati podršku Srbije".
Vučić je rekao i da je sa Šmitom imao "otvoren" sastanak, da "nisu bile lake teme na stolu" i da je visokog predstavnika zamolio za "izbalansiraniji pristup".
"I izneo sam naš stav po pitanju bonskih ovlašćenja i o tome govorio potpuno neskriveno i fer, jer je u redu da svakome kažete u lice šta mislite, a i on (Šmit) je meni rekao šta misli", naglasio je Vučić.
Prema Bonskim ovlašćenjima, koja su uvedena 1997. godine, visokom predstavniku je omogućeno da smeni sa dužnosti javne zvaničnike koji krše zakonski preuzete obaveze i Dejtonski mirovni sporazum, te da, kada to smatra neophodnim, nametne ključne zakone ukoliko ih ne usvoje zakonodavna tela BiH.
Šmit i sa Porfirijem
Visoki predstavnik Kristijan Šmit sastao se u Beogradu i sa patrijarhom Srpske pravoslavne crkve Porfirijem.
"Tokom posete Beogradu visoki predstavnik je iskoristio priliku da sa patrijarhom razmeni viđenja i mišljenja o regionu. Dogovoreno je da će nastaviti održavati kontakt", saopšteno je iz Šmitovog kabineta.
Pročitajte i ovo: Političari RS u državnim institucijama samo forme radiPolitičari RS bojkotuju BiH institucije
Predstavnici Republike Srpske započeli su bojkot državnih institucija BiH krajem jula, nakon što je bivši visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Valentin Incko (Inzko) nametnuo dopune u Krivičnom zakonu kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca.
Predstavnici iz Republike Srpske ne učestvuju u radu Parlamenta BiH, Saveta ministara i Predsedništva BiH. Izuzetak je napravio član Predsedništva Milorad Dodik, učešćem na sastanku sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom u Sarajevu 27. avgusta.
Dodik je nakon tog sastanka izjavio da "Dejtonski sporazum gotovo ne postoji" i da je "potreban novi dogovor koji može stabilizovati BiH". Pozvao je na novi dogovor uz posredovanje predsednika Turske, te Hrvatske i Srbije koje su garanti Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Na Bledskom strateškom forumu, na kojem su dva člana Predsedništva Šefik Džaferović i Željko Komšić učestvovala bez Milorada Dodika, Kristijan Šmit je 1. septembra izjavio da blokade ne mogu biti deo politika, nego da zapravo pokazuju slabost.
"Ovde sedimo i razmenjujemo argumente i pokušavamo naći rešenje za razvoj i stoga svi trebaju biti pozvani i prisutni", zaključio je Šmit.
Šmit je funkciju visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini preuzeo 1. avgusta. Politički predstavnici Srba u Bosni i Hercegovini dovode u pitanje izbor Šmita na mesto Visokog predstavnika, a protiv njegovog imenovanja bile su Kina i Rusija.
Pročitajte i ovo: Most: Da li je Dodik prešao crvenu liniju?