Po podacima Autonomnog ženskog centra, od januara do maja ove godine, u Srbiji je podneto 5.000 prijava za porodično nasilje. U prvoj polovini godine je ubijeno 14 žena, a mesečno se izrekne više od 1.500 hitnih mera zaštite.
U fokusu ovih podataka je nasilje nad ženama, ali su žrtve porodičnog ili vršnjačkog nasilja često i deca. Ako nisu direktne žrtve, oni su svedoci tragedija koje na njih ostavljaju dugotrajne traume.
Pročitajte i ovo: Tanja Ignjatović: Država se mora izviniti žrtvama porodičnog nasiljaIako postoje obaveze škola da se bave prevencijom i otkrivanjem nasilja, sagovornici Radija Slobodna Evropa (RSE) tvrde da one tu svoju ulogu, uglavnom, ne ispunjavaju.
Crna lista
"Deda ubio unuka i zeta, ranio drugog unuka i snaju", "Sin ubio majku", "Macolom ubijeni otac, majka i ćerka", "Stric ubio bratanca", samo su neke od informacija poslednjih meseci u medijskim crnim hronikama o porodičnim nasiljima koja su okončana ubistvima.
Deca su često žrtve ili svedoci nasilja. U porodici i van nje. U školskim učionicama, dvorištima, na ulici.
Pročitajte i ovo: Vršnjačko nasilje rezultat i poremećenog sistema vrednostiZato su škole obavezne da edukuju decu da prepoznaju nasilje, da detektuju i reaguju kada saznaju ili sumnjaju da postoji nasilje nad decom, bilo u porodici, dakle izvan škole, bilo u školi u vidu vršnjačkog ili nasilja odraslih nad učenicima, kaže Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra.
Takve obaveze su propisane u Posebnom protokolu o zaštiti dece od nasilja. A kakva je praksa, kome se deca obraćaju ako su žrtve ili svedoci nasilja? Uče li ih to u školi?
"Nažalost, ne na sistematičan način i ne u predmetima koji su redovni i obavezni, dakle koja pohađaju sva deca, nego najviše u izbornim predmetima kao što je građansko vaspitanje koje ne pohađaju sva deca", kaže Ignjatović.
'Učenici emotivno reaguju'
Marsela Eskenazi Milutinović je školski pedagog, a predavala je godinama građansko vaspitanje u Poljoprivredno-hemijskoj školi "Dr Đorđe Radić" u Kraljevu.
Kaže da je o prevenciji porodičnog i drugog nasilja predavala i razgovarala sa učenicima u okviru programa građanskog vaspitanja u prvom razredu srednje škole, ali i da u okviru programa u drugom razredu nastavnik, ako to smatra za shodno, može da uvrsti tu temu. Neki efekti su odmah vidljivi, svedoči sagovornica RSE.
"Dešavalo se da, kad se govori o porodičnom nasilju, određeni učenici vrlo emotivno reaguju. Jednom mi se dogodilo da je jedna devojčica napustila učionicu, da bi se posle časa vratila i rekla mi sa kojim se problemima suočava. Ja sam postupila u skladu sa Protokolom u odgovoru na nasilje. Kontaktirala sam Centar za socijalni rad, a Centar je dalje preduzimao određene korake. Posle se radilo i sa roditeljima", kaže Eskenazi Milutinović, dodajući da se ne može reći da je razgovor sa roditeljima imao ozbiljnog efekta.
Vaš browser nepodržava HTML5
’Šta rekoste’: Nema sigurnog prostora za žene
Ali, dodaje ona, dalje je na socijalnim službama, da one preduzmu potrebne korake.
Pri tom se u školi u Kraljevu, a tako je manje više i u drugim školama, najmanje polovina učenika opredeljuje za veronauku, a prevencija nasilja nije u programu tog predmeta. Oni ostaju izvan obuke.
Milja Krivokuća, iz Ministarstva prosvete i nauke Vlade Srbije objašnjava da škole same prave planove kako će organizovati edukaciju radi prevencije nasilja.
"Ministarstvo podržava škole i ustanove, ohrabruje ih da organizuju tribine, radionice, predavanja. Postoji nešto što se zove autonomija ustanove. To znači da svaka ustanova bira način na koji će da vrši te preventivne aktivnosti", izjavio je Krivokuća.
- Nasilje nad ženama: Žrtve bez podrške, počinioci bez kazne
- Traume vršnjačkog nasilja iz ugla djeteta
Uloga obrazovnih institucija u prevenciji nasilja je, ocenjuje Tanja Ignjatović, potpuno neadekvatna.
"Jako je malo informacija koje mogu da dobiju deca kako bi prepoznala nasilje, kako bi znala tačno kome da ga prijave, koji su oblici zaštite. Bojim se da je nedovoljna i obuka za nastavnike, saradnike, timove koji se bave nasiljem u cilju zaštite dece", kaže Ignjatović.
Međunarodne obaveze
Srbiju, kao i druge države, obavezuju međunarodne konvencije i preporuke Saveta Evrope i UN (Ujedinjenih nacija) koje su prepoznale savremeni problem porasta nasilja kojima su pre svega izložena deca i žene.
"Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju nasilja prema ženama ima član koji obavezuje državu da unese u obrazovni sistem obuku o rodno zasnovanom nasilju, nasilju u porodici. Istu takvu obavezu nam nameće i Konvencija Ujedinjenih nacija za eliminaciju svih oblika diskriminacije žena. U martu ove godine Srbija je dobila preporuku Komiteta UN da u svoj obrazovni sistem unese obuku o prevenciji nasilja. Na žalost, takvu smo preporuku imali i pre pet godina, ali nismo mnogo učinili", kaže Ignjatović.
Pročitajte i ovo: Deca se uče nasiljuPrema statističkim podacima vladine Kancelarije za ljudska i manjinska prava iz 2018. godine, svaka druga žena u Srbiji preživi neki oblik nasilja, bilo fizičkog, seksualnog, psihološkog ili ekonomskog.
Nakon donošenja Zakona o sprečavanju nasilja iz 2017. godine koji je uveo obavezu preduzimanja hitnih mera zaštite, povećan je broj prijavljivanja nasilja, ali nije povećan broj sprečenih ubistava, čak ni u slučajevima kada su izricane zaštitne mere za nasilnika, kažu u Autonomnom ženskom centru.