Pripadnici oružane formacije Šakali osuđeni su u Beogradu na ukupno 106 godina zatvora zbog ratnog zločina nad albanskim civilima u regionu Peći. Od jedanaestrorice optuženih za ubistva više od 120 ljudi dvojica su oslobođena, a svi će biti na slobodi do pravosnažnosti presude.
Pripadnici vojne jedinice Šakali, kako se navodi u presudi Posebnog odeljenja Višeg suda za ratne zločine, u aprilu i maju 1999. godine ubijali su, silovali i pljačkali u selima Ćuška, Zahač, Pavlan i Ljubenić sa ciljem da isele albansko stanovništvo i primoraju ga da se preseli u Albaniju. Trojica njih, Toplica Miladinović, Dejan Bulatović i Milojko Nikolić zbog toga su osuđeni na maksimalne kazne zatvora od po 20 godina.
Bruno Vekarić, zamenik tužioca za ratne zločine, rekao je po izricanju presude da su dokazani brutalni zločini.
Toplica Miladinović u vreme zločina bio je komandant 177. Vojno-teritorijalnog odreda Peć a, prema optužnici, izdao je naredbu da se pretresu četiri sela u pećkoj opštini kako bi se navodno pronašli pripadnici OVK. U dva napada, kako je utvrdio sud, pripadnici VTO koji su sebe nazivali Šakali od albanskih civila otimali su novac, automobile i drugu imovinu, svirepo ih likvidirali i spaljivali u njihovim kućama kako bi prikrili tragove zlodela.
„Ove zločine u okolini Peći nisu počinile paravojne formacije, već ljudi Vojno-teritorijalnog odreda. To nisu bili nikakvi Šakali, nego vojnici i pripadnici regularne jedinice Vojske Jugoslavije, a optuženima je angažman u to vreme upisan u vojne knjižice,” rekla je predsedavajuća sudskog veća Snežana Nikolić Garotić obrazlažući presudu.
Po izricanju kazni devetorica optuženih iz zgrade Specijalnog suda izašli su u društvu svojih advokata i otišli kućama jer je sud odlučio da mogu biti na slobodi do pravosnažnosti presude.
Goran Petronijević, advokat prvooptuženog Miladinovića, rekao je da će se žaliti na presudu jer smatra da za osudu nije bilo dokaza.
“Njegova odgovornost zasnovana je isključivo na pritisku kako bi se preko njega, kao komandanta jedne jedinice, uvezala čitava struktura tadašnje vlasti u Srbiji sa događanjima na Kosovu.”
Utvrđen dobar deo činjenica
Mnogi od 124 Albanske žrtve sahranjeni su u masovnim grobnicama u Srbiji, uključujući i onu u Batajnici, a tužilac Dragoljub Stanković u završnoj reči uoči presude naveo je da su zločini učinjeni uz veliku surovost, planski i organizovano, i zaključio:
“Borac ne ubija nenaoružane ljude, decu, stare i nemoćne. Borac Vojske Jugoslavije ne pljačka, ne pali domove i ne progoni civile iz kuća. Borac ne siluje decu.”
Mustafa Radonjići, zastupnik porodica žrtava, izjavio je da je zadovoljan presudom, posebno jer je utvrđeno da zločine nije učinila paravojska.
“Zaključak suda je da je za zločine odgovorna redovna vojska, što je dokaz da je plan države bio da Kosovo očisti od albanskog stanovništva. Nije toliko bitno koliko će optuženi biti kažnjeni, već da se utvrdi prava istina o tome šta se tada dogodilo na Kosovu.”
U ovom procesu koji je trajao četiri godine svedočilo je 115 svedoka, među kojima i dva insajdera.
Bruno Vekarić podsetio je da se radi o predmetu visokog rizika i novinarima preneo šta se u Beogradu dogodilo uoči izricanja presude.
“Jutros u pet sati zapaljena su dva splava na Adi Ciganliji koji su u vlasništvu svedoka saradnika u ovom slučaju i njegovog brata. I to pokazuje u kakvom ambijentu se sudi u predmetu “Ćuška” i koliko je težak posao koji rade hrabri ljudi u Veću za ratne zločine.”
Svi optuženi su tokom iznošenja završnih reči izjavili da nisu krivi za ubistva civila u četiri kosovska sela u proleće 99. Vođa Šakala bio je Nebojša Minić zvani Mrtvi koji je tokom bekstva preminuo od side u Argentini.
Nataša Kandić, iz Fonda za humanitarno pravo, zaključila je za RSE da je suđenje u predmetu “Ćuška” važno jer je utvrđen dobar deo činjenica o tim zločinima.
“Ovde je pokazana matrica koja je primenjivana na Kosovu. Ali još je sve na nivou direktnih počinilaca, sitnih pripadnika Vojske, što je u stvarnosti daleko od tačnog stanja stvari.”
Za zločine u selima pećke opštine osuđeni su i Ranko Momić na 15 godina zatvora, Abdulah Sokić na 12, Srećko Popović 10, Siniša Mišić na pet, Slaviša Kastratović i Boban Bogićević na po dve godine, dok su krivice oslobođeni Radoslav Brnović i Veljko Korićanin.
Pripadnici vojne jedinice Šakali, kako se navodi u presudi Posebnog odeljenja Višeg suda za ratne zločine, u aprilu i maju 1999. godine ubijali su, silovali i pljačkali u selima Ćuška, Zahač, Pavlan i Ljubenić sa ciljem da isele albansko stanovništvo i primoraju ga da se preseli u Albaniju. Trojica njih, Toplica Miladinović, Dejan Bulatović i Milojko Nikolić zbog toga su osuđeni na maksimalne kazne zatvora od po 20 godina.
Bruno Vekarić, zamenik tužioca za ratne zločine, rekao je po izricanju presude da su dokazani brutalni zločini.
Bruno Vekarić nakon izricanja presude
„Oni su se predstavljali kao borci i patriote, a takav navodni patriotizam naneo je veliku moralnu štetu našem narodu i Srbiju stavio na stub srama. Ova presuda pokazuje da danas ovde duvaju drugi vetrovi i da će biti kažnjen svako ko je okrvavio ruke.“Toplica Miladinović u vreme zločina bio je komandant 177. Vojno-teritorijalnog odreda Peć a, prema optužnici, izdao je naredbu da se pretresu četiri sela u pećkoj opštini kako bi se navodno pronašli pripadnici OVK. U dva napada, kako je utvrdio sud, pripadnici VTO koji su sebe nazivali Šakali od albanskih civila otimali su novac, automobile i drugu imovinu, svirepo ih likvidirali i spaljivali u njihovim kućama kako bi prikrili tragove zlodela.
„Ove zločine u okolini Peći nisu počinile paravojne formacije, već ljudi Vojno-teritorijalnog odreda. To nisu bili nikakvi Šakali, nego vojnici i pripadnici regularne jedinice Vojske Jugoslavije, a optuženima je angažman u to vreme upisan u vojne knjižice,” rekla je predsedavajuća sudskog veća Snežana Nikolić Garotić obrazlažući presudu.
Po izricanju kazni devetorica optuženih iz zgrade Specijalnog suda izašli su u društvu svojih advokata i otišli kućama jer je sud odlučio da mogu biti na slobodi do pravosnažnosti presude.
Goran Petronijević, advokat prvooptuženog Miladinovića, rekao je da će se žaliti na presudu jer smatra da za osudu nije bilo dokaza.
“Njegova odgovornost zasnovana je isključivo na pritisku kako bi se preko njega, kao komandanta jedne jedinice, uvezala čitava struktura tadašnje vlasti u Srbiji sa događanjima na Kosovu.”
Utvrđen dobar deo činjenica
Mnogi od 124 Albanske žrtve sahranjeni su u masovnim grobnicama u Srbiji, uključujući i onu u Batajnici, a tužilac Dragoljub Stanković u završnoj reči uoči presude naveo je da su zločini učinjeni uz veliku surovost, planski i organizovano, i zaključio:
“Borac ne ubija nenaoružane ljude, decu, stare i nemoćne. Borac Vojske Jugoslavije ne pljačka, ne pali domove i ne progoni civile iz kuća. Borac ne siluje decu.”
Mustafa Radonjići
Najmlađa žrtva među albanskim civilima imala je 19, a najstarija 87 godina.Mustafa Radonjići, zastupnik porodica žrtava, izjavio je da je zadovoljan presudom, posebno jer je utvrđeno da zločine nije učinila paravojska.
“Zaključak suda je da je za zločine odgovorna redovna vojska, što je dokaz da je plan države bio da Kosovo očisti od albanskog stanovništva. Nije toliko bitno koliko će optuženi biti kažnjeni, već da se utvrdi prava istina o tome šta se tada dogodilo na Kosovu.”
U ovom procesu koji je trajao četiri godine svedočilo je 115 svedoka, među kojima i dva insajdera.
Bruno Vekarić podsetio je da se radi o predmetu visokog rizika i novinarima preneo šta se u Beogradu dogodilo uoči izricanja presude.
“Jutros u pet sati zapaljena su dva splava na Adi Ciganliji koji su u vlasništvu svedoka saradnika u ovom slučaju i njegovog brata. I to pokazuje u kakvom ambijentu se sudi u predmetu “Ćuška” i koliko je težak posao koji rade hrabri ljudi u Veću za ratne zločine.”
Svi optuženi su tokom iznošenja završnih reči izjavili da nisu krivi za ubistva civila u četiri kosovska sela u proleće 99. Vođa Šakala bio je Nebojša Minić zvani Mrtvi koji je tokom bekstva preminuo od side u Argentini.
Nataša Kandić, iz Fonda za humanitarno pravo, zaključila je za RSE da je suđenje u predmetu “Ćuška” važno jer je utvrđen dobar deo činjenica o tim zločinima.
“Ovde je pokazana matrica koja je primenjivana na Kosovu. Ali još je sve na nivou direktnih počinilaca, sitnih pripadnika Vojske, što je u stvarnosti daleko od tačnog stanja stvari.”
Za zločine u selima pećke opštine osuđeni su i Ranko Momić na 15 godina zatvora, Abdulah Sokić na 12, Srećko Popović 10, Siniša Mišić na pet, Slaviša Kastratović i Boban Bogićević na po dve godine, dok su krivice oslobođeni Radoslav Brnović i Veljko Korićanin.