Kriza u Ukrajini je jedna od glavnih tema dvodnevnog neformalnog sastanka šefova diplomacije EU u Ateni. Zapadni lideri i ukrajinske vlasti još uvek nemaju čvrstih dokaza o njihovom povlačenju sa granica sa Ukrajinom. Moskva nastavlja pritisak na Ukrajinu novim, drastičnim povećanjem cene gasa
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton i šefovi diplomatije članica nastoje da pronađu najbolji način da pomognu Ukrajini u odsutnom trenutku borbe za svoj suverenitet i kada se pojačavaju pritisci Rusije stalnim povećavanjem cena gasa. “Pažljivo razmatramo buduće odnose sa našim velikim susedom, Rusijom”, navela je Eštonova i dodala da i Moskva treba da doprinese smirivanju krize.
“Najvažnije od svega je smirivanje napetosti, a znate šta to znači: to znači deeskalaciju u pogledu kopnenih snaga, shvatanje da nacije imaju pravo na sopstveni izbor i da nećemo priznati aneksiju Krima. To isto tako znači da treba pažljivo da razmotrimo buduće odnose sa Rusijom i našim partnerima na Istoku.”
Šefica evropske diplomatije rekla je da Brisel sa zabrinutošću prati buduće poteze ruske armije čije je povlačenje najavljeno prošle nedelje. S druge strane Moskva, preko šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova insistira na tome da Ukrajina sprovede suštinske ustavne referome:
“Znate našu poziciju, naš predlog ukrajinskim vlastima, to su stvarne ustavne reforme, ne samo kozmetičke. A da bi se to postiglo, mešanje u ukrajinske unutrašnje poslove mora se zaustviti. Ali sada izgleda da je Zapad na sebe preuzeo ulogu arbitra sudije te države, dok se aktuelna vlast, kao što sam već rekao ne bi mogla deklarisati kao nezavisna.”
Ukrajinski predsednik vlade Arsenij Jacenjuk poručuje da Ukrajina nikada neće priznati rusko preuzimanje Krima u zamenu za ponovno uspostavljanje dobrih odnosa sa Moskvom, i da Rusija neće destabilizovati njegovu zemlju pritiscima sa cenama gasa:
“Najveća katastrofa u ovom veku bilo bi ukrsnuće Sovjetskog saveza to je ono što predsednik Vladimir Putin hoće. To je njegova ideja i njegov cilj. I problem je što su to veoma opasne ideje koje imaju podršku velike većine ruskog naroda.”
“Za nas je važno da nastavimo da stavljamo do znanja Rusiji da je narušila suverenitet i teritorijalni integritet susedne dražave i da je to nešto što se ne može prihvatiti u 21. veku, tako da je za nas važno da ubuduće redukujemo energetsku zavisnost Evrope od Rusije, da bismo bili sigurni da ćemo promeniti balans između Rusije i EU u budućnosti.”
Šefovi diplomatije EU saglasili su da je važno da Unija ostane snažna i ujedinjena u vezi sa sankcijama koje se preduzimaju protiv pojedinaca u Rusiji i na Krimu, ali da se moraju pripremiti i dalekosežnije mere ukoliko bude neophodno.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton i šefovi diplomatije članica nastoje da pronađu najbolji način da pomognu Ukrajini u odsutnom trenutku borbe za svoj suverenitet i kada se pojačavaju pritisci Rusije stalnim povećavanjem cena gasa. “Pažljivo razmatramo buduće odnose sa našim velikim susedom, Rusijom”, navela je Eštonova i dodala da i Moskva treba da doprinese smirivanju krize.
“Najvažnije od svega je smirivanje napetosti, a znate šta to znači: to znači deeskalaciju u pogledu kopnenih snaga, shvatanje da nacije imaju pravo na sopstveni izbor i da nećemo priznati aneksiju Krima. To isto tako znači da treba pažljivo da razmotrimo buduće odnose sa Rusijom i našim partnerima na Istoku.”
Šefica evropske diplomatije rekla je da Brisel sa zabrinutošću prati buduće poteze ruske armije čije je povlačenje najavljeno prošle nedelje. S druge strane Moskva, preko šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova insistira na tome da Ukrajina sprovede suštinske ustavne referome:
“Znate našu poziciju, naš predlog ukrajinskim vlastima, to su stvarne ustavne reforme, ne samo kozmetičke. A da bi se to postiglo, mešanje u ukrajinske unutrašnje poslove mora se zaustviti. Ali sada izgleda da je Zapad na sebe preuzeo ulogu arbitra sudije te države, dok se aktuelna vlast, kao što sam već rekao ne bi mogla deklarisati kao nezavisna.”
Ukrajinski predsednik vlade Arsenij Jacenjuk poručuje da Ukrajina nikada neće priznati rusko preuzimanje Krima u zamenu za ponovno uspostavljanje dobrih odnosa sa Moskvom, i da Rusija neće destabilizovati njegovu zemlju pritiscima sa cenama gasa:
“Najveća katastrofa u ovom veku bilo bi ukrsnuće Sovjetskog saveza to je ono što predsednik Vladimir Putin hoće. To je njegova ideja i njegov cilj. I problem je što su to veoma opasne ideje koje imaju podršku velike većine ruskog naroda.”
Vilijem Hejg
Šef britanske diplomatije Vilijam Hejg naglasio je da EU mora da bude spremna za oštrije sankcije prema Moskvi, ukoliko te mere budu neophodne, ocenjujući da je “situacija i dalje veoma opasna i veoma napeta”“Za nas je važno da nastavimo da stavljamo do znanja Rusiji da je narušila suverenitet i teritorijalni integritet susedne dražave i da je to nešto što se ne može prihvatiti u 21. veku, tako da je za nas važno da ubuduće redukujemo energetsku zavisnost Evrope od Rusije, da bismo bili sigurni da ćemo promeniti balans između Rusije i EU u budućnosti.”
Šefovi diplomatije EU saglasili su da je važno da Unija ostane snažna i ujedinjena u vezi sa sankcijama koje se preduzimaju protiv pojedinaca u Rusiji i na Krimu, ali da se moraju pripremiti i dalekosežnije mere ukoliko bude neophodno.