Poslanici Parlamenta Republike Srpske razmatrali su u utorak Prijedlog zakona o unutrašnjem dugu tog entiteta, koji iznosi oko milijardu i po maraka. Od toga, obaveze po osnovu materijalne i nematerijalne štete nastale u periodu ratnih dejstava iznose oko 600 miliona maraka.
Zakon predviđa naknadu u obveznicama, ali udruženja civilnih žrtava rata ne pristaju na takvo obeštećenje. Ratni zločin ne može se platiti obveznicama - ističu u udruženjima.
Obveznice daju mogućnost da se materijalna i nematerijalna ratna odšteta naplati u kraćem vremenskom periodu - stav je ministra finansija RS Zorana Tegeltije.
Obrazlažući navodne prednosti zakonskog rješenja kojim se reguliše entitetski unutrašnji dug, Tegeltija je rekao da ne postoji nikakva mogućnost da Republika Srpska to isplati u kraćem vremenskom roku gotovinski.
„Što je jedino moguće rješenje u trenutnoj situaciji – jer svako drugo rješenje kojim bi se dug izmirio promptno, bez odgođenog perioda izmirenja, bi ugrozio stabilnost i fiskalnu održivost budžeta RS“, naveo je on.
U Uniji civilnih žrtava rata Kantona Sarajevo podsjećaju da prema svim međunarodnim regulativima naknada nematerijalne štete civilnim žrtvama ne može biti isplaćena u obveznicama. Unija je do sada predala više od 4.000 tužbi za naknadu nematerijalne štete, a postupci se vode pred sarajevskim Osnovnim sudom.
Sekretar Unije Muzafer Teskeredžić kaže da žrtve neće prihvatiti naknadu u obveznicama.
„Ko je ubijao i ko je ranjavo naše najmilije, on treba i da plati po prvoj presudi Općinskog suda u Sarajevu. Međunarodni sud ne poznaje obveznice za ratni zločin. To je ratni zločin. Da se ratni zločin plati obveznicama ne dolazi u obzir“, istakao je Teskeredžić.
U Republici Srpskoj sasvim drugačija priča: stupanjem na snagu novog zakona, tvrdi predlagač, uspostaviće se ravnoteža između opšteg i pojedinačnog interesa. Ministar Tegeltija ističe da je ovim prijedlogom zakona skraćen rok dospijeća obveznica po osnovu materijalne i nematerijalne štete sa 14 na 13 godina - što je u skladu sa odlukama Ustavnog suda RS.
Odlučiće sud
Ipak, opoziciju u RS više zanima makroekonomska stabilnost nego obeštećenje žrtava. Tako je poslanik Srpske demokratske stranke Zoran Latinović pretpostavio da se entitetski Ustavni sud rukovodio političkim konstatacijama da je RS bolji dio BiH kada je skratio rok otplate duga.
„Teško je reći da li ćemo možda opet za godinu dana imati ocjenu Ustavnog suda da je i ovaj zakon neustavan i da ćemo opet biti prinuđeni da smanjujemo rokove. I do kojeg roka mi ove sveukupne obaveze možemo smanjivati a da ne ugrozimo opšte interese?“ kaže Latinović.
Krajnju riječ o interesu žrtava ipak će dati pravosuđe. Unija civilnih žrtava rata predala je više od 4.000 tužbi pred Opštinski sud u Sarajevu, a u pripremi ih je još nekoliko stotina - kaže Muzafer Teskeredžić.
„Ako uzmemo u obzir 4.000 tužbi puta 35.000 - ako se uzmu u obzir invalidi i porodice poginulih - 4.000 tužbi dosad je procesuirano - to znači 140 miliona bi trebalo finansijskih sredstava da se isplate tužbeni zahtjevi. Ali ja ne želim da prejudiciram, tu ima i kamata. Mislim, cirka 150 miliona će zadovoljiti potrebe u ovoj fazi“, naveo je on.
Naknada nematerijalne štete civilnim žrtvama rata kamen je u grlu vlastima Republike Srpske, koje nastoje stegnuti kaiš ionako mršavog budžeta. I entitetsko pravobranilaštvo pokušavalo je taj teret skinuti postavljajući pitanje zastarjelosti tužbi i stvarne nadležnosti sudova u Federaciji BiH.
Presude su, međutim, neizbježne jer imaju pravni osnov u presudi Haškog tribunala komandantu Sarajevsko-romanijskog korpusa, generalu Stanislavu Galiću - zbog kampanje terora nad civilnim stanovništvom u Sarajevu, odnosno granatiranja i snajperskih napada.
Civilne žrtve rata ističu da je pravda spora ali dostižna i da su po nju spremni ići i do Strazbura.
Zakon predviđa naknadu u obveznicama, ali udruženja civilnih žrtava rata ne pristaju na takvo obeštećenje. Ratni zločin ne može se platiti obveznicama - ističu u udruženjima.
Obveznice daju mogućnost da se materijalna i nematerijalna ratna odšteta naplati u kraćem vremenskom periodu - stav je ministra finansija RS Zorana Tegeltije.
Obrazlažući navodne prednosti zakonskog rješenja kojim se reguliše entitetski unutrašnji dug, Tegeltija je rekao da ne postoji nikakva mogućnost da Republika Srpska to isplati u kraćem vremenskom roku gotovinski.
„Što je jedino moguće rješenje u trenutnoj situaciji – jer svako drugo rješenje kojim bi se dug izmirio promptno, bez odgođenog perioda izmirenja, bi ugrozio stabilnost i fiskalnu održivost budžeta RS“, naveo je on.
U Uniji civilnih žrtava rata Kantona Sarajevo podsjećaju da prema svim međunarodnim regulativima naknada nematerijalne štete civilnim žrtvama ne može biti isplaćena u obveznicama. Unija je do sada predala više od 4.000 tužbi za naknadu nematerijalne štete, a postupci se vode pred sarajevskim Osnovnim sudom.
Teskeredžić: Međunarodni sud ne poznaje obveznice za ratni zločin. To je ratni zločin. Da se ratni zločin plati obveznicama ne dolazi u obzir.
Sekretar Unije Muzafer Teskeredžić kaže da žrtve neće prihvatiti naknadu u obveznicama.
„Ko je ubijao i ko je ranjavo naše najmilije, on treba i da plati po prvoj presudi Općinskog suda u Sarajevu. Međunarodni sud ne poznaje obveznice za ratni zločin. To je ratni zločin. Da se ratni zločin plati obveznicama ne dolazi u obzir“, istakao je Teskeredžić.
U Republici Srpskoj sasvim drugačija priča: stupanjem na snagu novog zakona, tvrdi predlagač, uspostaviće se ravnoteža između opšteg i pojedinačnog interesa. Ministar Tegeltija ističe da je ovim prijedlogom zakona skraćen rok dospijeća obveznica po osnovu materijalne i nematerijalne štete sa 14 na 13 godina - što je u skladu sa odlukama Ustavnog suda RS.
Odlučiće sud
Ipak, opoziciju u RS više zanima makroekonomska stabilnost nego obeštećenje žrtava. Tako je poslanik Srpske demokratske stranke Zoran Latinović pretpostavio da se entitetski Ustavni sud rukovodio političkim konstatacijama da je RS bolji dio BiH kada je skratio rok otplate duga.
Sudnica u Sarajevu - ilustracija
„Teško je reći da li ćemo možda opet za godinu dana imati ocjenu Ustavnog suda da je i ovaj zakon neustavan i da ćemo opet biti prinuđeni da smanjujemo rokove. I do kojeg roka mi ove sveukupne obaveze možemo smanjivati a da ne ugrozimo opšte interese?“ kaže Latinović.
Krajnju riječ o interesu žrtava ipak će dati pravosuđe. Unija civilnih žrtava rata predala je više od 4.000 tužbi pred Opštinski sud u Sarajevu, a u pripremi ih je još nekoliko stotina - kaže Muzafer Teskeredžić.
„Ako uzmemo u obzir 4.000 tužbi puta 35.000 - ako se uzmu u obzir invalidi i porodice poginulih - 4.000 tužbi dosad je procesuirano - to znači 140 miliona bi trebalo finansijskih sredstava da se isplate tužbeni zahtjevi. Ali ja ne želim da prejudiciram, tu ima i kamata. Mislim, cirka 150 miliona će zadovoljiti potrebe u ovoj fazi“, naveo je on.
Naknada nematerijalne štete civilnim žrtvama rata kamen je u grlu vlastima Republike Srpske, koje nastoje stegnuti kaiš ionako mršavog budžeta. I entitetsko pravobranilaštvo pokušavalo je taj teret skinuti postavljajući pitanje zastarjelosti tužbi i stvarne nadležnosti sudova u Federaciji BiH.
Presude su, međutim, neizbježne jer imaju pravni osnov u presudi Haškog tribunala komandantu Sarajevsko-romanijskog korpusa, generalu Stanislavu Galiću - zbog kampanje terora nad civilnim stanovništvom u Sarajevu, odnosno granatiranja i snajperskih napada.
Civilne žrtve rata ističu da je pravda spora ali dostižna i da su po nju spremni ići i do Strazbura.