„Iz iskustva Incest trauma centra, može se reći da je kaznena politika zadovoljavajuća, međutim, problem je kako se sprovodi“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Dušica Popadić, direktorka Incest trauma centra, nevladine organizacije koja već 26 godina pruža psihološku podršku deci i ženama koji su preživeli seksualno nasilje.
Nedavno izrečena prvostepena presuda Višeg suda u Zaječaru, kojom je na pet godina zatvora osuđen čovek koji je svog maloletnog sina od 2016. do polovine 2017. godine seksualno zlostavljao, ponovo je otvorila pitanje kaznene politike prema učiniocima teških krivičnih dela prema deci. Više javno tužilaštvo je zatražilo kaznu od osam godina robije, te najavljuju žalbu na nepravosnažnu presudu.
Pročitajte i ovo: Seksulano zlostavljanje dece prekriveno tišinomKrivični zakon za obljubu dece predviđa kazne od tri do 12 godina zatvora, dok je u težim slučajevima, ukoliko je dete zadobilo teške telesne povrede ili kada je krivično delo učinjeno od strane više lica – kazna od pet do 15 godina.
Međutim, podaci Incest trauma centra pokazuju da su kazne u proseku znatno niže.
„Same kazne su u proseku godinu i dva meseca zatvora. Naše iskustvo pokazuje da samo u određenim periodima, kada je neki slučaj medijski posebno ispraćen, u tim periodima se sudovi osećaju opomenutim i tada imate izricanje kazni koje mogu biti nešto više. Međutim, želim da napomenem da se to najčešće dešava u slučajevima kada se radi o višegodišnjem zlostavljanju, o povratnicima ili o grupnom silovanju, dakle u okolnostima kada naravno mora biti nešto viša kazna“, objašnjava Dušica Popadić.
Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je januara 2019. godine najavio uvođenje doživotne kazne za najteže prestupnike, uz mogućnost uslovnog otpusta nakon 25 godina, a dva dana kasnije je pojasnio da ta mogućnost neće biti dostupna svima.
„Za krivična dela ubijanja dece, višestruka ubistva u povratu, za najteža krivična dela u sticaju takve mogućnosti neće biti“, kazao je Vučić, dodavši da će zakonske izmene biti usvojene „za manje od mesec dana“. To se do zaključenja ovog teksta nije dogodilo.
Uzroke kaznene politike, bilo da je ona blaga ili u pojedinim slučajevima previše oštra, treba tražiti u kalkulisanju sudija, smatra Slobodan Beljanski, advokat i predsednik Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS).
„Sudije su nesamostalne u najvećem broju slučajeva. Jednostavno, idu linijom manjeg otpora, neće da se zameraju, kalkulišu, gledaju šta će naići na odobravanje ili izazvati manji revolt i kod onih koji su premet tog postupka i u javnosti. Da se radi o ličnostima koje imaju puni moralni i profesionalni integritet, oni za sve to ne bi marili. Međutim, mi nažalost nemamo takvu situaciju“, objašnjava Beljanski.
Sistem retraumatizuje decu
Još jedan od problema je i u samoj proceduri dokazivanja krivičnih dela, koja decu iznova traumatizuje, jer su prinuđena da iskaz u proseku daju pet do sedam puta, kaže Dušica Popadić.
Pročitajte i ovo: Uplašena javnost priziva uvođenje doživotne robijeIncest trauma centar je 2016. godine Narodnoj skupštini podneo inicijativu za vršenje nadzora nad sprovođenjem zakonskih mera za sprečavanje retraumatizacije dece.
„Ono što se do ovog trenutka dogodilo je vrlo malo. Od toga da parlament u više navrata nije bio funkcionalan, nekoliko puta je bio predizborni period. Nailazite na mnogo praznog hoda, što znači da interes deteta nije na prvom mestu. Onda kada je parlament bio funkcionalan sve se završavalo na nekakvim obećanjima da će tu svoju nadzornu funkciju izvršiti, ali od toga nije bilo ništa“, kaže Dušica Popadić.
Na inicijativu Incest trauma centra, parlament Srbije je 2013. godine izglasao da seksualni delikt nad decom ne zastareva u Srbiji.
Ova organizacija nedeljno beleži sedam prijavljenih slučajeva seksualanog nasilja nad decom. To je oko 360 slučajeva godišnje.
Prema podacima Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj ulici u Beogradu, ova ustanova je 2018. godine podnela 232 prijave zbog sumnje na zlostavljanje i zanemarivanje dece.