Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je o zidu u Severnoj Mitrovici postignut isti dogovor 8. decembra kao ovaj koji je sada primenjen. Ako je u pitanju isti papir, kako tvrdi srpski premijer, kome su onda bile potrebne tenzije uoči rušenja zida u blizini mosta u Severnoj Mitrovici i dramatičan susret Vučića sa liderima Srba sa severa Kosova u Raški?
Sačuvan je mir i Srbi su dobili šta su želeli, zaključak je premijera Srbije, dan nakon što je srušen zid u blizini mosta u Severnoj Mitrovici. Aleksandar Vučić ipak kaže da mu nije jasno zbog čega nije primenjen prethodni sporazum, kada se ni po sadržaju ni po čemu drugom ne razlikuje od tog.
„Sačuvali smo mir a da istovremeno Srbi imaju sve što su želeli, zaštićenu Ulicu kralja Petra na način na koji su oni želeli i predložili. Ono što mene i dalje čudi i na šta nisam dobio odgovore i što više nikoga ne pitam, a to je zašto to te večeri u Briselu nije završeno kad je potpuno isti papir“, rekao je Vučić pitajući šta je bio problem.
Sačuvali smo mir a da istovremeno Srbi imaju sve što su želeli: Vučić
„Jeste hteli da isključite Beograd, jel vam Beograd smeta. Pa kažite da vam Beograd smeta, kažite nam, ako možete bez Beograda, nema problema. Oni hoće da naprave Zajednicu srpskih opština a da od toga naprave nevladinu organizaciju koja će da pušta gramofonske ploče. Eto, to je smisao cele njihove priče, zato su sve ovo oni radili da bi izbacili Beograd i da bi dodatno mogli da kažu 'mi to možemo bez Beograda jer ćemo da nađemo neke koje ćemo da potkupimo'“, izjavio je premijer Srbije.
Rušenju zida u Severnoj Mitrovici u nedelju, koje je proteklo bez problema, prethodio je dramatičan susret premijera Srbije sa Srbima sa severa Kosova u Raški u četvrtak. Vučić je tada rekao da je njegova poruka na tom sastanku bila da je "mir interes Srba" i da ih je pozvao da ostanu mirni, mada su, kako se izrazio "pogažene sve garancije koje je Beograd dobio u Briselu".
Direktor Vladine Kancelarije za Kosovo Marko Đurić potom je objašnjavao „da nije došlo do događaja u Raški, da premijer nije otišao i stao iza ljudi i rekao da država neće tolerisati nasilje, mi bismo danas imali političku situaciju na Kosovu bez ikakve kontrole, a možda i nasilje.“
Đurić je ustvrdio da je Srbija prethodnih nekoliko dana „bila predmet ciničnog plana i intrige koji je imao za cilj da stvori političke preduslove za nešto što bi bio novi pogrom nad Srbima na Kosovu, a za šta je kao izgovor trebalo da posluži jedno komunalno pitanje u Mitrovici, i da je to sprečio premijer Aleksandar Vučić.“ Time što je, kako kaže Đurić, „upalio svetlo u Raški” i obelodanio kakav plan se sprema.
Sve što se dešavalo posednjih meseci od voza „Kosovo je Srbija“ do zida liči na jedan tipični bezbednosni inženjering, ocenjuje Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose, koji ga, kaže, podseća na 90-godine.
„Radi se o jednom dizanju tenzije da bi se onda, navodno, postigao mir i da bi se onaj ko to radi predstavio kao čovek koji rešava probleme. Ova cela ujdurma krenula je sa jednom pretpostavkom, a to je pretpostavka zbog koje je ceo Briselski sporazum i dijalog problematičan od samog početka, tzv. tajanstvenosti. Javnost i građani ne treba ništa da znaju a onda se potcenjuje elementarna intelegencija i iskustvo građana i saopštava se da su menadžeri eto uspeli da nas spasu od neke mračne sile koju mi ne znamo“, kaže Janjić.
Janjić međutim, upozorava da ovakve stvari lako mogu da izmaknu kontroli i da zato ne bi smele da se ponavljaju.
Iz Brsela je nakon rušenja zida saopšteno da "konstruktivna posvećenost koja se mogla videti u poslednje dve runde dijaloga Beograda i Prištine daje rezultate". "Otvaranje obnovljenog mosta u Mitrovici i završetak pretvaranja ulice Kralja Petra Prvog u pešačku zonu u najskorijoj budućnosti biće značajno dostignuće u sprovođenju sporazuma koji su postignuti u dijalogu", navedeno je u saopštenju visoke predstavnice EU Federike Mogerini.
Poverenje u političare koji bi mogli da upravljaju krizom, pa i u Vučića, i te kako je uzdrmano: Dušan Janjić
Dušan Janjić ocenuje da je Srbija prihvatila ono što je odbijala dve godine. De facto smo ušli u promenjeni model ili format pregovaranja, kaže Janjić navodeći da će posle predsedničkih izbora pregovori biti „efikasni, kratki, vodiće ih predsednik, imaće političkog pregovarača, a mnoge stvari primene preneće se na lokalne organe vlasti, srpske i kosovske, a jedan deo toga će ostati Vladi Srbije koja će biti kontrolisana kroz izveštaj o napretku (poglavlje 35).“
„Dakle, to kad saberete ne mora da bude ništa loše, to znači da se Srbija formalno gledano preko ovih incidenata približila cilju normalizacije, ali ono što je bazično loše to je da je uzdrmana bezbednost, da je poverenje u političare koji bi mogli da upravljaju krizom, pa i u Vučića, i te kako uzdrmano“, ocenjuje Janjić.
I Aleksandra Joksimović iz beogradskog Centra za spoljnu politiku primećuje da su povišene tenzije nešto što uvek prati svaki korak napred u dijalogu Beograda i Prištine.
„Bitan momenat je bio da se intenzivira dijalog na najvišem nivou, videli smo da gotovo godinu dana nije bilo nikakvih susreta, tako da je ta vrsta obnove pregovaračkog procesa uz posredstvo Brisela ključni rezultat svega onoga što je od početka ove godine proisteklo u relacijama između Beograda i Prištine. I treba očekivati da se dijalog nastavi u ovom formatu i da je rezultat upravo u onom delu koji je Beogradu najvažniji a to je pitanje Zajednice srpskih opština“, smatra Joksimović.
Pojedine političke partije traže sednicu parlamenta na kojoj bi poslanici razgovarali o trenutnoj poziciji Srbije u dijalogu sa Prištinom i utvrdili naredne korake.