Aktivisti obeležili 30 godina od pada Vukovara u centru Beograda

Performans posvećen žrtvama Vukovara i zarobljeničkih logora obezbeđivale su jake policijske snage, a pripadnici policije nisu dozvoljavali prolaznicima da se približe učesnicima skupa.

Tridesetak aktivista u crnini je ćuteći držalo je transparente. 

Aktivisti su u izjavama za medije naveli da je Srbija dužna da utvrdi odgovornost vrha bivše JNA za oružani napad na Hrvatsku i pokrene sudske postupke za zločin u Vukovaru.

Takođe, traže da se utvrdi puna istina o nestalima otvaranjem svih državnih arhiva u cilju pronalaženja grobnica hrvatskih žrtava u Srbiji.

 

Pored toga, aktivisti su, kako su naveli, rekli i da traže od institucija Srbije da pokrenu zakonsku zabranu glorifikacije i rehabilitacije osuđenih za ratne zločine počinjene u Vukovaru i svim drugim mestima.
 

Nakon početka opsade Vukovara, na teritoriji Srbije formirano je nekoliko logora za hrvatske ratne zarobljenike sa teritorije Hrvatske.

 

Prema rečima organizatora performansa, oni su u logorima u Srbiji boravili od par dana do devet meseci. Podaci organizacije "Žene u crnom" kažu i da je kroz logore prošlo oko 7.000 ljudi. 
 

"To je konstantno mrcvarenje i ponižavanje žrtava, a među žrtvama nema hijerarhije. Ovo je sad trenutak da se prizna patnja žrtava, da se nekako rehabilituje ljudskost u ovoj zemlji. Zato što mi koji radimo sa žrtvama znamo šta znači to da se prizna patnja", rekla je za Radio Slobodna Evropa Staša Zajović (desno) iz organizacije "Žene u crnom".
 

Prema njenim rečima, odnos prema žrtvama kako u Vukovaru, tako i na prostoru cele bivše Jugoslavije, treba posmatrati kao humanitarno, a ne kao političko pitanje.

"Ovo je jedan organizovani državni zločin i ovo samo potvrđuje ne samo nekažnjivost, nego da će ostati tako kao nekažnjen organizovani državni zločin", rekla je Zajović.
 

" Tražimo da se pokrenu sudski postupci za osnivanje logora i za ubijanje i mučenje hrvatskih civila i vojnika u logorima u (mestima u Srbiji) Stajićevu, Begejcima, Sremskoj Mitrovici, Aleksincu, Nišu i Beogradu", stoji u saopštenju "Žena u crnom". U njemu se podseća da ta organizacija, uz podršku mnogobrojnih aktivista, 15 godina od nadležnih traži dozvolu za postavljanje spomen ploča na mestima logora.
 

Pored aktivista, podršku i spomen žrtvama pružile su i tri žene iz BiH, čiji su članovi porodica stradali tokom ratova devedesetih.

Jedna od njih, Suvada Selimović iz okoline Zvornika, za RSE je rekla da je nakon 17 godina pronašla ostatke supruga, koji je zajedno sa još 700 muškaraca iz Zvornika odveden i ubijen 1992. godine.

"Za mene svi ljudi koji prikrivaju zločine, oni ih podržavaju, jer zločini se ne smeju kriti. Nije bitno iz kog naroda je neko došao, ja smatram da svi nevini ljudi treba da dobiju smiraj, da znaju da onaj ko je uradio neki zločin, da je kažnjen", objasnila je ona razlog za svoj dolazak na skoro svako obeležavanje stradanja tokom ratva devedesetih.

 

"Ženama u crnom" su podršku tokom performansa pružile i mnogobrojne organizacije, među kojima i Inicijativa mladih za ljudska prava, Fond za humanitarno pravo, Udruženje građanki ‘Anima’ iz BiH.

Za zločine u Vukovaru Međunarodni tribunal u Hagu je optužio nekadašnjeg gradonačelnika tog grada Slavka Dokmanovića, trojicu bivših oficira JNA – Mileta Mrkšića, Veselina Šljivančanina i Miroslava Radića, i bivšeg predsednika "vlade" te oblasti Gorana Hadžića. Dokmanović je 1998. godine izvršio samoubistvo u pritvorskoj jedinici Tribunala.

Mile Mrkšić je osuđen na 20 godina zatvora, Veselin Šljivančanin pravosnažno na 10, a Miroslava Radića haški Tribunal je oslobodio krivice.