"Mislim da žene rade od ujutru do uveče, što na poslu, a što kod kuće".
Tako tridesettrogodišnja grafička dizajnerka iz Beograda Helena Čeh za Radio Slobodna Evropa (RSE) komentariše rezultate istraživanja o korišćenju vremena u Srbiji.
Istraživanje od 25. januara, koje je sproveo državni Republički zavod za statistiku (RZS), pokazalo je da žene u Srbiji svakog dana u proseku u neplaćenim poslovima provedu gotovo dva sata više nego muškarci.
Neplaćeni posao podrazumeva kuvanje, čišćenje i spremanje kuće, pranje i peglanje veša, popravke u domaćinstvu, kupovinu, brigu o deci i odraslima, i drugo, objašnjava RZS u istraživanju.
Beograđanka Helena Čeh misli da "statistika možda nije odradila najbolji posao".
"Samo dva sata? Ja mislim da je to više. Nisu realni", smatra ona.
Helena Čeh smatra da žene mnogo više vremena provode radeći kućne poslove nego što je rečeno u istraživanju
Čeh dodaje da se i muškarci danas uključuju u kućne poslove, "kako i treba da bude", ali da većina obaveza ostaje na ženama.
Na pitanje "zašto je to tako?" odgovara:
"Zato što smo patrijarhalna država".
Patrijarhat spominje i Anja Hadžić, dvadesetdvogodišnja studentkinja iz Beograda.
"Mislim da je takvo naše društvo, i dalje je patrijarhalno i prosto to tako ide, nažalost", kaže Hadžić.
Društvo u Srbiji je i dalje patrijarhalno, smatra Anja Hadžić
Ona smatra da istraživanje predstavlja realno stanje u Srbiji.
"Zvuči mi logično, nažalost, ali da li je pravedno? Pa ne bih rekla. Okej, ne mora uvek da bude 50-50 posto, ali jednog dana ću ja 70, a ti 30 – nije ti dobro, ne možeš da stigneš, radiš nešto. S druge strane, nekog drugog dana obrnuto", ističe Hadžić.
Istraživanje o korišćenju vremena pokazuje i da, kada je reč o zaposlenim građanima Srbije, žene na plaćenim poslovima u proseku dnevno rade skoro sat vremena manje od muškaraca.
Plaćeni posao podrazumeva vreme provedeno na glavnom i drugom ili dodatnom poslu, pauzu za ručak i putovanje na posao i sa posla, kao i druge aktivnosti koje se odnose na posao.
Anja Hadžić ističe da se ne slaže sa rezultatima koji su pokazali da žene rade nešto manje od muškaraca.
"Iz ličnog primera imam utisak da je obrnuto ili podjednako", smatra ona.
I dvadesetogodišnja studentkinja Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu Anđela Ćirković kaže da ovaj rezultat nije očekivala.
"Mislila sam iskreno da je u proseku podjednako za plaćene poslove", kaže Ćirković za RSE.
Da žene u proseku rade neplaćene poslove dva sata dnevno više od muškaraca Anđelu Ćirković nije iznenadilo
S druge strane, ističe da je podatak o neplaćenim poslovima nije iznenadio.
"Iskreno mislim da žene više to rade. Nikako ne vređam muškarce povodom toga, samo je neka moja procena da se žene više žrtvuju što se toga tiče", smatra Ćirković.
Ona objašnjava da je "tradicija" da žene rade kućne poslove ostala od ranijih vremena, ali da ipak danas nije u potpunosti tako.
"Nije kao ranije da su žene samo kod kuće i da čuvaju decu. Ipak imaju i one svoje profesionalne karijere, i podjednako se bave decom i poslovima kod kuće, kao i profesionalnim poslovima", kaže Ćirković.
Kako dodaje, na kraju dana uvek je do dogovora u samoj porodici.
"U kojoj god – bračnoj ili vanbračnoj zajednici da žive, to je sve do dogovora i njihove komunikacije", ističe ona.
Da je dogovor neophodan za funkcionisanje porodice ističe i devetnaestogodišnji Nikola Radosavljević iz Požarevca, grada u istočnoj Srbiji.
"Kad sam ja bio mali moji nisu imali to 'majka radi ovo, otac radi ovo'. Na primer, kada moja majka radi na poslu, otac me čuva; kada otac radi, majka me čuva. To je više do toga kako se dogovore, kako usklade te kućne poslove, jer to su obaveze koje jednostavno moraju da se rade", kaže on za RSE.
Nikola Radosavljević smatra da muškarci i danas rade "teže poslove" od žena
S druge strane, on smatra da je razlog zašto žene najčešće više vremena provode radeći neplaćene poslove to što muškarci rade "teže poslove u grubljim uslovima, koji su više plaćeni".
"Od pređašnjih vremena žene su obično radile kao domaćice te poslove kao što je kuvanje, čuvanje dece, i tako to, jer tada nisu imale posao, a muškarci su radili, zarađivali, donosili verovatno hranu, koju je žena pripremala, jer je ona to znala", kaže on i ističe da smatra da muškarci i danas imaju teže poslove od žena.
Istraživanje o korišćenju vremena RZS pokazalo je i koliko procenata anketiranih zapravo radi plaćene i neplaćene poslove.
Tako plaćene poslove radi skoro 33 posto žena, a više od 48 posto muškaraca, dok neplaćene poslove radi čak preko 93 posto žena i skoro 77 posto muškaraca.
Teodora Zorić, tridesettrogodišnja advokatica iz Beograda, kaže da smatra da su rezultati realni.
"Zato što tradicionalno majka je ta koja brine o kući, o domu, o porodici, i naravno, očekuje se od nje da ona zbrine domaćinstvo pre muškarca. Tako da su muškarci u svakom slučaju povlašćeni po mom mišljenju", ističe ona.
Kako dodaje, "ne bi trebalo da bude tako".
"Ja smatram da bi trebalo da budu ravnopravni i da se i te kućne obaveze dele ravnopravno, ali videćemo. Možda će se nešto promeniti", kaže Zorić.
Teodora Zorić smatra da su muškarci "povlašćeni" kada je reč o kućnim poslovima
O promeni govori i dvadesetdevetogodišnji Stefan iz Beograda.
"Menja se u smislu da imaš više žene koje su karijeriste. Meni je to najnormalnije i mislim da i treba da bude tako. Mislim da kako ko želi da radi da treba da radi i da tako treba da ide. Meni je skroz svejedno, ljudi mogu da rade sa svojim životom šta hoće", kaže on.
Međutim, ni njega rezultati istraživanja nisu iznenadili i bili su "očekivani".
"Posebno je kod nas na Balkanu generalno ta stigma prihvatljivija da žene rade po kući, a da muškarci kao doprinose u finansijskom smislu", objašnjava Stefan.
Ni Stefana rezultati istraživanja nisu iznenadili
Istraživanje o korišćenju vremena pokazalo je i da žene imaju 45 minuta dnevno manje slobodnog vremena od muškaraca.
Slobodno vreme okarakterisano je kao vreme provedeno u druženju sa porodicom ili prijateljima, u zabavi, kulturi ili sportu, gledanju TV programa, odmaranju ili lenčarenju, u čitanju knjiga ili novina, i slično.
Republički zavod za statistiku je sproveo Istraživanje o korišćenju vremena u periodu od 5. aprila 2021. godine do 4. aprila 2022. godine.
Članovi domaćinstva starosti 15 i više godina unosili su u dnevnike aktivnosti koje su obavljali, kao i koliko su vremena provodili u njima.