"Noć je vreme kada sve žene dele jedno osećanje - strah od nasilja. Preuzmimo noć!" - poruka je još jednog u seriji protesta u Beogradu.
Počeli su polovinom oktobra zbog objavljivanja intervjua sa višestrukim silovateljem u tabloidu "Informer", a pretvorili su se u bunt protiv nasilja nad ženama i diskriminacije.
"Rođena sam u ovom gradu, celog života ovde živim i osećam se bezbedno, ali pre nekoliko dana sam izvodila psa uveče i uhvatila sam sebe kako se okrećem i gledam da li nekoga ima", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Jelena Glišić koja odlazi na proteste.
"Iako mnogi kažu da su muškarci i žene jednaki, to nije tako. Ono što piše u zakonu i ono što je na papiru, nije ono što je u realnosti", poručuje Jelena Glišić.
Na ulicama je i Aleksandra Vukmirović.
"Zato što nas sistem ne štiti, zato što mediji doprinose diskriminaciji žena i ukoliko institucije sistema ne rade svoj posao, onda se zaštita prava mora potražiti na drugi način. U ovom slučaju, protest je jedan od legitimnih načina."
Učesnice i učesnici protesta u organizaciji neformalnog udruženja "Ženska solidarnost" traže povlačenje intervjua sa višestrukim slovateljem sa interneta i donošenje zakona o registru i nadzoru silovatelja.
Traži se i obustava državnog finansiranja medija koji neetički izveštavaju o nasilju, te praćenje Smernica za medijsko izveštavanje o nasilju prema ženama.
"Svakako da su žene te koje mogu da menjaju svet, ali nemamo priliku", kaže Aleksandra Vukmirović.
'Žena uz ženu sigurnija!'
"Ako se plašiš mraka - zapalićemo grad!" – jedna je od poruka sa protesta na ulicama Prištine koja je obišla region.
Stotine građana okupljalo se nakon vesti da je 27. avgusta silovana 11-ogodišnja devojčica, u jednom parku glavnog grada Kosova.
Vaš browser nepodržava HTML5
Protest za zaštitu žena i devojaka od nasilja na Kosovu
"Stojimo solidarno sa ženama Srbije i Kosova koje su također izašle na ulice. Naš bol je vaš sram!" – poručili su organizatori protesta u gradovima Bosne i Hercegovine nakon ubistva tridesetdvogodišnje Edine Odobašić iz Bihaća koju je suprug ubio u centru tog grada 11. oktobra.
Na proteste je sa društvenih mreža pozvala neformalna grupa "Sve su to vještice", koja navodi da "femicid ne poznaje granice, da ne zna za dob, boju kože, vjersku, etničku ili nacionalnu pripadnost."
"Ako se plašiš mraka - zapalićemo grad!". Ilustracija: Ljubomir Babić.
"Čini mi se da je svuda slična situacija i da devojke, žene, devojčice u Prištini, Sarajevu, Beogradu, Nišu, Podgorici, Baru, nebitno gde, suočavaju sa maltene istim modelom", rekla je Jelena Glišić.
Solidarnost sa Irankama
Žene u Srbiji su, kao i u drugim gradovima regiona i sveta, na ulice izlazile i u znak solidarnosti sa ženama u Iranu.
Smrt Iranke Mahse Amini (22) nakon hapšenja u septembru zbog navodnog kršenja islamskog zakona o obaveznom nošenju marame, pokrenuo je masovne demonstracije u toj zemlji i otvorio pitanje prava žena u Iranu.
"Ne mogu da pomognem ženama u Iranu ni na koji način, osim simbolično, ali nekad su simboli u našim životima izuzetno važni", navodi Jelena Glišić.
Ona dodaje da se nada da nikada neće morati da dođe u situaciju da se bori za ono za šta se bore žene u Iranu. "Ali, bojim se da je linija vrlo tanka."
"Emocija koju žene osećaju i na koji način se povezuju je fantastična. Boli nas što je sve to zapravo posledica verskog fundamentalizma, koji i ovde jako osećamo", kaže Aleksandra Vukmirović.
Femicid i seksualno nasilje u Srbiji
Svake godine u Srbiji više desetina žena bude ubijeno u porodično-partnerskom nasilju.
Tačan broj nije poznat. Nevladin Autonomni ženski centar podatke objavljuje na osnovu medijskih izveštaja koji su jedini javno dostupan izvor informacija, a dodatno se prikupljaju od institucija koje se bave zaštitom žena od nasilja.
Iako je najavljeno 2018. godine, Srbija još nije formirala telo za praćenje femicida.
Ovo je planirano Strategijom Vlade Srbije za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period 2021–2025. godine.
Od početka 2021. godine, javnost u Srbiji bila je suočena sa nekoliko afera seksualnog nasilja i zloupotrebe devojčica i mladih žena, koje su se dešavale godinama unazad.
Prijava vlasnika škole glume Miroslava Aleksića od strane dve glumice pokrenula je lavinu svedočenja o seksualnom nasilju na društvenim mrežama. Aleksiću, koji je negirao krivicu, u Beogradu se sudi za krivična dela silovanje i nedozvoljene polne radnje.
"Tokom školovanja, posebno u osnovnoj i srednjoj školi i tokom prvog posla sam imala iskustva seksualnog uznemiravanja i diskriminacije. Zaposlila sam se odmah po izlasku sa fakulteta i bila sam uplašena", rekla je Jelena Glišić.
U izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2021. se navodi da su medijski prostor, a posebno društvene mreže, više nego ranijih godina sadržavali diskriminatorne i seksističke komentare, govor mržnje i različite uvrede.
"Meni je više puta prećeno zbog stava koje sam iznosila. Više puta mi je prećeno od strane muškaraca, naravno na seksualnoj osnovi. To su poruke koje su vidljive i one koje žene dobijaju u inboks. I to je u stvari način da se žene ućutkaju i uplaše", navodi Aleksandra Vukmirović.
"Jako mi je drago što su proteste pokrenule mlade žene", kaže Aleksandra Vukmirović.
Neravnopravnost u svim sferama
Praksa Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, kao i drugi relevantni izvori potvrđuju da su žene i dalje u nepovoljnijem položaju u odnosu na muškarce u mnogim sferama, navodi se u izveštaju Poverenika.
Žene se teže zapošljavaju, lakše izgube posao, za isti posao u proseku zarade manje od muškaraca, ali i mnogo teže stižu do rukovodećeg položaja, saopštio je 8. marta zaštitnik građana.
"Kroz svoju osnovnu, srednju školu i na poslu sam morala da radim duplo više nego neki moj vršnjak ili neko ko je stariji od mene, a muškarac je. Morala sam da dokazujem da na poslu nisam zbog izgleda, da nisam tu zato što sam mlada nego zato što zaista imam neko znanje i zaslužujem da budem tu", kaže Jelena Glišić.
"U svakom mogućem smislu nam je obeshrabrujuće da živimo u današnjem društvu", smatra Jelena Glišić.
Diskriminacija na poslu
Diskriminacija je naročito izražena pri zapošljavanju, u zaradama, podeli poslova, učešću u odlučivanju, ali i u drugim oblastima.
Ženama se u mnogim slučajevima, prilikom zapošljavanja ili napredovanja u karijeri pored stručnih kvalifikacija i iskustva, sagledavaju i fizički izgled i porodični status, a rad se uslovljava odlaganjem trudnoće i stvaranja porodice zbog pretpostavke o nemogućnosti usklađivanja rada i roditeljstva, navodi se u izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Diskriminacija žena u oblasti rada i zapošljavanja se posebno izdvaja i po broju pritužbi.
Tokom 2021. Povereniku je podneto 99 pritužbi po osnovu pola kao ličnog svojstva. Više pritužbi podnosile su žene (57).
Aleksandra Vukmirović navodi da su žene u društvu u Srbiji nevidljive, i da se njihovi stavovi omalovažavaju i nipodaštavaju.
"Vrlo često kada ste na sastancima sa predstavnicima različitih institucija i budete sa vašim kolegama, obično se svi obraćaju kolegama. I kada pokušate nešto da kažete, kompletna pažnja se preusmeri na muške kolege. Tako stalno i mi se stalno borimo da se čujemo i da budemo vidljive."
Kada su u pitanju aktivnosti koje su važne za lični razvoj i blagostanje, žene u njima učestvuju manje nego muškarci.
Učešće žena u odlučivanju
Srbija je jedna od zemalja koja na poziciji predsednice vlade ima ženu, dok po učešću žena u zakonodavnoj vlasti među evropskim državama zauzima 14. mesto.
Žene u nauci
Među diplomiranim studentima u 2019. godini, žene su činile više od polovine u velikom broju područja obrazovanja, navodi u izveštaju Republički zavod za statistiku.
Više je i žena koje doktoriraju (57%) nego muškaraca (43%).
Ipak, među članovima Srpske akademije nauka i umetnosti dominiraju muškarci.
Potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović izjavila je u februaru da su naučnice i dalje nedovoljno zastupljene u istraživačkim i naučnim krugovima i da teže dobijaju priznanje za svoje uspehe i postignuća.
Pad svetskoj na listi
U izveštaju "Global Gender Gap Report 2022", koji objavljuje Svetski ekonomski forum, Srbija je pala za četiri mesta u odnosu na 2021.
Na listi koja obuhvata podatke o rodnom jazu u 146 zemalja, Srbija je 23. mestu.
Kad je reč o pojedinačnim oblastima, država ima najbolje rezultate u pogledu političkog osnaživanja žena, ali je nazadovala u ekonomskoj participaciji žena.
Rezultati poslednjeg Indeksa rodne ravnopravnosti koji objavljuje Republički zavod za statistiku pokazuju da će Srbiji, ukoliko nastavi ovim tempom, za dostizanje pune rodne ravnopravnosti biti potrebno još 59 godina.
Vizuelni sadržaji: Svetlana Božić Krainčanić, Gordana Ćosić