Žene na Kosovu nisu dovoljno zastupljene u izbornom procesu, zaključeno je na konferenciji organizacije ’Demokratija na delu’ održanoj u cilju podizanja svesti kod izbornih aktera da se poveća zastupljenost polova u izbornim telima.
Shqipe Gjocaj iz Demokratskog instituta Kosova kaže da se ne može govoriti o napretku demokratije, dobroj vladavini i slobodnim izborima bez punog učešća oba pola u ovim procesima. Porodično glasanje odnosno manipulisanje glasovima, nizak procenat zastupljenosti žena u opštinskim izbornim komisijama ili među posmatračima, kao i nizak odziv ženskih glasača, samo su neke od nepravilnosti koje su uočene tokom ranijih izbora, kazala je ona.
„Takvo stanje govori dovoljno o razvoju demokratskih vrednosti u našem društvu, ali je veoma važan indikator i to da političke partije i Centralna izborna komisija ne deluju da su posvetili dovoljno pažnje ravnopravnosti polova tokom organizacije i implementacije izbornih procesa. Činjenica da jedna žena na glasanje dođe u društvu oca ili brata koji joj nalažu za koga da glasa, veoma je lako uočljiv fenomen kod izbornih posmatrača ali nije osporen od strane komisionera na glasačkim mestima. Na ovaj način osim što se glasovima upravlja i manipuliše, time se krše osnovna prava ženi prilikom glasanja“, kazala je Gjocaj.
Gjocaj dodaje da, iako Centralnom izbornom komisijom već nekoliko godina rukovode žene, u njenom sastavu nema žena. Političke partije nijednom nisu predložile žene da budu članice CIK-a.
Valdete Daka, predsednica Centralne izborne komisije, inače jedina žena u ovoj 11-članoj komisiji, podseća da Kosovo ima savršenu zakonsku infrastrukturu što se učešća žena u društvu tiče, ali je pitanje koliko se zapravo ti zakoni primenjuju u praksi.
„Političke partije kada kandiduju kandidate za Skupštinu opštine ili Skupštinu Kosova, bazirajući se na aktuelan zakon, pošalju listu kandidata od kojih je 30 posto žena, i to samo zato što zakon tako nalaže, u suprotnom, ne verujem da bi ni 10 posto žena bilo deo liste. Ali, do sada nikada nisam videla listu kandidata koja je imala dve žene i jednog muškaraca, odnosno da se desi suprotno, da muškarci predstavljaju jednu trećinu, a ne žene. Vidi se da ovo političke partije rade samo zato što im je to obaveza“, kazala je Daka.
Ona je dodala da bi i veće učešće žena u procesu donošenja odluka, odnosno u izbornom procesu, pomoglo kao preventiva da se manipuliše izborima u budućnosti. Iako političke partije imaju u svojim redovima žene, što se predstojećih lokalnih izbora tiče zakazanih za 3. novembar, za sada je samo jedna kandidatkinja za predsednicu opštine, kazala je Daka.
Emilija Redžepi, predsednica Nove demokratske strane, bošnjačke političke partije, kazala je da na Kosovu dosta žena živi u ruralnim mestima, te da je veoma važno da se pronađe model kako da se one afirmišu.
„Mi kao partija imamo jednu novu metodu koju ćemo sada koristiti na izborima, a to je da u svakom našem mestu, u selu, na izbornoj listi imamo ženu kandidata. Koliko ćemo uspeti, videćemo, ali probaćemo taj model jer je u nekim zemljama u tranziciji bio veoma uspešan“, kazala je ona.
Iako je na Kosovu na čelu države žena, te i dva ministarstva vode žene, njihova zastupljenost na lokalnom nivou je mnogo niža.
Shqipe Gjocaj iz Demokratskog instituta Kosova kaže da se ne može govoriti o napretku demokratije, dobroj vladavini i slobodnim izborima bez punog učešća oba pola u ovim procesima. Porodično glasanje odnosno manipulisanje glasovima, nizak procenat zastupljenosti žena u opštinskim izbornim komisijama ili među posmatračima, kao i nizak odziv ženskih glasača, samo su neke od nepravilnosti koje su uočene tokom ranijih izbora, kazala je ona.
„Takvo stanje govori dovoljno o razvoju demokratskih vrednosti u našem društvu, ali je veoma važan indikator i to da političke partije i Centralna izborna komisija ne deluju da su posvetili dovoljno pažnje ravnopravnosti polova tokom organizacije i implementacije izbornih procesa. Činjenica da jedna žena na glasanje dođe u društvu oca ili brata koji joj nalažu za koga da glasa, veoma je lako uočljiv fenomen kod izbornih posmatrača ali nije osporen od strane komisionera na glasačkim mestima. Na ovaj način osim što se glasovima upravlja i manipuliše, time se krše osnovna prava ženi prilikom glasanja“, kazala je Gjocaj.
Gjocaj dodaje da, iako Centralnom izbornom komisijom već nekoliko godina rukovode žene, u njenom sastavu nema žena. Političke partije nijednom nisu predložile žene da budu članice CIK-a.
Valdete Daka, predsednica Centralne izborne komisije, inače jedina žena u ovoj 11-članoj komisiji, podseća da Kosovo ima savršenu zakonsku infrastrukturu što se učešća žena u društvu tiče, ali je pitanje koliko se zapravo ti zakoni primenjuju u praksi.
„Političke partije kada kandiduju kandidate za Skupštinu opštine ili Skupštinu Kosova, bazirajući se na aktuelan zakon, pošalju listu kandidata od kojih je 30 posto žena, i to samo zato što zakon tako nalaže, u suprotnom, ne verujem da bi ni 10 posto žena bilo deo liste. Ali, do sada nikada nisam videla listu kandidata koja je imala dve žene i jednog muškaraca, odnosno da se desi suprotno, da muškarci predstavljaju jednu trećinu, a ne žene. Vidi se da ovo političke partije rade samo zato što im je to obaveza“, kazala je Daka.
Ona je dodala da bi i veće učešće žena u procesu donošenja odluka, odnosno u izbornom procesu, pomoglo kao preventiva da se manipuliše izborima u budućnosti. Iako političke partije imaju u svojim redovima žene, što se predstojećih lokalnih izbora tiče zakazanih za 3. novembar, za sada je samo jedna kandidatkinja za predsednicu opštine, kazala je Daka.
Emilija Redžepi, predsednica Nove demokratske strane, bošnjačke političke partije, kazala je da na Kosovu dosta žena živi u ruralnim mestima, te da je veoma važno da se pronađe model kako da se one afirmišu.
„Mi kao partija imamo jednu novu metodu koju ćemo sada koristiti na izborima, a to je da u svakom našem mestu, u selu, na izbornoj listi imamo ženu kandidata. Koliko ćemo uspeti, videćemo, ali probaćemo taj model jer je u nekim zemljama u tranziciji bio veoma uspešan“, kazala je ona.
Iako je na Kosovu na čelu države žena, te i dva ministarstva vode žene, njihova zastupljenost na lokalnom nivou je mnogo niža.