Nadležni još utvrđuju uzroke zbog kojih je voz na liniji Beograd – Bar sa 250 putnika iskliznuo iz šina, izlazeći iz stanice u Užicu. Uprkos tome što u incidentu nije bilo povređenih – to je samo još jedna potvrda u nizu stanja u srpskim železnicama.
I dok javnost iščekuje rezultate istrage o uzrocima ove, pukom srećom manje nezgode – u prvom planu ponovo se našlo katastrofalno stanje u kome se nalazi železnička infrastruktura Srbije. Najverovatnije, lokomotiva je iskliznula iz zbog dotrajalih šina i pragova na delu pruge kod Užica. Kako se radi o višedecenijskom problemima, jasno je da se na njih niko od predstavnika države ne osvrće.
Međutim, bez obzira na sve to – pristupačna cena vozne karte je ono što većinu putnika, kako nam rekoše na beogradskoj Železničkoj stanici, navodi da iz dana u dan trpe višesatna kašnjenja, prljave vagone i zebu da li će uopšte dospeti tamo kuda su krenuli.
Vaš browser nepodržava HTML5
Građani o putovanju vozom
Na sumorno stanje srpskih pruga, ali i očajne uslove rada gotovo neprekidno poslednjih godina upozoravaju mašinovođe, od kojih su pojedini, usled nedostatka elementarnih oruđa za rad, čak i sami kupovali retrovizore za lokomotive na buvljoj pijaci, skrećući pažnju da je na nekim delovima barske pruge putovanje i više od opasne avanture.
Kako je Radiju Slobodna Evropa rekao predsednik sindikata užičkih mašinovođa Vidosav Radojević, nezgoda voza na izlazu iz Užica je poslednja opomena kako državi, tako i železničarima.
„Generalni remont morao je da se radi pre 15 godina, jer su na toj pruzi pragovi od ’73 godine. Truli, dotrajali. Svi su gledali da dokažu kako je to stanje odlično, fenomenalno. Nisu govorili istinu. Sada je istina došla na videlo, a izgubili smo skoro čitavu deceniju, pošto ništa nije rađeno na tom delu pruge. Lokomotive su stare između 35 i 45 godina na visokim temperaturama mogu da se pregreju, ali zahvaljujući stručnosti mašinovođa i umešnosti ostalih železničara – odvija se kako se odvija. Za sada bez nekih većih posledica, što ne znači da ih neće biti“, kaže Radojević.
Uprkos mnogim obećanjima o velikim ulaganjima u železničku infrastrukturu čemu je namenjen još uvek nerealizovani ruskih kredit – ništa značajnije nije urađeno.
Kupovani su polovni švedski vozovi, a nedavno i novi ruski za koje se ispostavilo da su prebrzi za pojedine deonice srpskih pruga, pošto su čak na četvrtini pruga kroz Srbiju uvedene takozvane lagane vožnje - brzinama do 30 kilometara na sat. Najodgovornija za slom železničkog saobraćaja i očajno stanje pruga je država podvlači profesor Saobraćajnog fakultetu Miloš Ivić.
„Godinama nije ulagano, nije održavano kako treba. I što je ulagano, nije adekvatno odrađivano. Prema tome posledice moraju da se osete, otkazuju vam uređaji. Neće voz pri brzini od 20 kilometara na čas kada iskoči napraviti velike posledice, ali dovoljno je da ljudi ostanu 2-3 sata zarobljeni. Ko će posle da putuje železnicom? Niko.... Sad imate ove elektromotorne garniture ruske, pa idu 20 na sat. Šta to znači?! Obnovite kolosek ili deo pruge i nakon 15 dana uvodite laganu vožnju. To znači da nije dobro urađeno“, smatra Ivić.
Procenjuje se da se u Srbiji zbog lošeg stanja železničke infrastrukture godišnje otkaže nekoliko hiljada polazaka, dok je vreme vožnje na velikom broju linija duplirano. Uz već pomenuto ugrožavanje bezbednosti putnika i osoblja i nepostojanja elementarnih uslova za normalno putovanje ili rad, Srbija mnogo gubi i ekonomski – jer je nepouzdana kao železnička tranzitna zona.
