Šefovi diplomatija EU saglasili su se u Luksemburgu da se pokrenu pregovori o članstvu sa Srbijom i o Sporazumu o stabiliziciji i pridruživanju sa Kosovom. Posle duge rasprave, u kojoj se veliki broj zemalja, ali ne i Nemačka, zalagao da pregovori sa Srbijom počnu još ove godine, usvojena je preporuka da oni treba da se otvore najkasnije u januaru, ali da se ne isključuje mogućnost da počnu i ranije. Odluka o dodeli datuma prepuštena je Evropskom savetu 28. juna.
Komesar za proširenje Evropske unije Štefan File rekao je da su ministri jednoglasno preporučili Evropskom savetu da otvori pregovore o članstvu sa Srbijom i pregovore o Stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom. Evropska komisija se nada, rekao je, da će Evropski savet na osnovu te preporuke u petak i formalno otvoriti pristupne razgovore sa Beogradom.
“Komisija će biti pozvana da izradi nacrt pregovaračkog okvira. Onda će na Evropskom savetu biti da taj okvir usvoji, sa izgledima da pregovori, odnosno, prva međuvladina konferencija između EU i Srbije počne najkasnije u januaru 2014. To ne isključuje mogućnost da se pregovori otvore i ranije, a Komisija će učiniti sve da, ukoliko bude postojao konsenzus između država-članica, tehnički omogući da pregovori počnu i u oktobru”, rekao je File.
Tokom debate, razlike između Nemačke i velikog broja drugih zemalja bile su teško premostive, o čemu svedoče pojedini ministri.
Šef švedske diplomatije Karl Bilt izjavio je da je veliki broj zemalja bio za to da se pregovori otvore ove a ne iduće godine, ali da nije bilo saglasnosti za to.
“Visoka predstavnica EU Cahtherine Ashton i komesar za proširenje Štefan Fuele jasno su preporučili da pristupni pregovori sa Srbijom počnu u oktobru i ja sam to, zajedno sa velikim brojem drugih kolega, podržao, ali – nije bilo konsenzusa za to”, kazao je Bilt.
Nemački šef diplomatije Guido Westerwelle pozdravio je uspeh Srbije i Kosova u normalizaciji odnosa, ali je pred odlazak iz Luksemburga kazao da će sa nemačkog stanovišta januar iduće godine, kao početak pregovora biti dobar pravac koji bi pomogao svim stranama.
“Očekujemo da će uslediti i implementacija tog sporazuma. Zato predlažemo pozitivnu reakciju Evropske unije na napore Beograda i u Prištine. To znači da će Evropski savet krajem ove nedelje odlučiti da li će objaviti konkretan datum koji bismo mi podržali. Mi samo dajemo svoju preporuku šefovima država i vlada. A što se tiče nemačkog Bundestaga, ja ću otići na parlamentarnu sednicu odmah posle pres konferencije ovde da prodiskutujem ovo sa kolegama, a koliko vidim, naši poslanici imaju takođe veoma konstruktivan pristup”, kazao je Westerwelle.
Beograd očekuje datum bez novih uslova
Državni vrh u Beogradu, ipak, očekuje da će Savet EU u petak odrediti datum početka pristupnih pregovora sa Srbijom, i da otvaranje pregovora neće biti uslovljeno nekim novim zahtevima, odnosno da definitivna odluka o tome neće biti odložena za neku drugu priliku.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić istakao je da Evropska unija u svojim rukama ima istorijsku odgovornost i da će 28. juna pružiti istorijsku šansu Srbiji.
“Kažu da je sada sve u rukama najuticajnije članice – Nemačke. Pretpostavljam da je teško nositi na leđima toliku odgovornost. Pa, nije ni nama bilo lako da u najtežoj mogućoj situaciji ispunjavamo zahteve. Zato sada od Nemačke očekujemo da svojom odlukom pokaže da se nedvosmisleno zalaže za pomirenje, mir i stabilnost u regionu i da ume da ceni i tuđe napore u istom cilju. Uveren sam da će pravo i pravda prevagnuti 28. juna, da će Evropska unija pružiti istorijsku šansu Srbiji i srpskom narodu da živi dostojanstveno u okviru svoje evropske porodice. Mi više nećemo da stojimo sa strane i posmatramo svoj život. Odlučili smo da uzmemo svoju sudbinu u svoje ruke i krenemo napred i dalje”, poručio je Nikolić.
Vaš browser nepodržava HTML5
Nikolić: EU ima istorijsku odgovornost za uspešan razvoj Balkana
Nepostizanje konsenzusa može se, dakle, objasniti stavom Nemačke, koja, za razliku od ostalih članica, insistira na dve stvari, koje podrazumevaju više uslovljavanja i kasniji početak pregovora, pojašnjava naš dopisnik Rikard Jozwiak:
“Najpre, Nemačka se zalaže za to da pregovori počnu u januaru, dok se druge zemlje zauzimaju da to bude u oktobru, ali bi prihvatile i decembar. Drugo, Nemačka insistira na mnogo više uslovljavanja, što znači da bi do početka pregovora bila dva prolazna vremena – jedno u oktobru, a moguće i jedno u decembru – kada bi se ocenjivalo kako teče implementacija briselskog sporazuma”.
Novi zastoji i dodatna uslovljavanja nisu u redu, smatraju u Beogradu.
Ne bi bilo pravedno i bilo bi veoma razočaravajuće da se Srbiji nametnu dodatna prolazna vremena, izjavio je premijer Srbije Ivica Dačić.
“Mi smatramo da nema nijednog jedinog opravdanog razloga da bilo ko sumnja u opredeljenost Srbije da će implementirati ono što je dogovoreno u Briselu u dijalogu sa Prištinom i u tom smislu nam nisu neophodna nikakva nova prolazna vremena. To ne bi bilo pravedno i to bi za nas bilo veoma razočaravajuće”, rekao je Dačić.
Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić ostaje, uprkos svemu, optimista kad je u pitanju datum početka pristupnih pregovora.
“Ja sam uveren da će i posle nekih kontradiktornih vesti Srbija dobiti datum, bez dodatne sednice Evropskog saveta u decembru i dodatnog uslovljavanja i provera. Uveren sam u to, ako pogrešim, takođe ću svoju grešku da priznam, ali ta greška neće biti proizvod lošeg rada Srbije već proizvod nečije političke volje koja sa rezultatima koje smo mi postigli nema nikakve veze. Ali, ja sam i dalje potpuno uveren u dobre vesti i 27. i 28. juna”, poručio je Vučić.
