Zdravko Marjanović ( 1941.), iz Bosanskog Petrovca, koji danas živi u Srbiji u Bačkoj Palanci, dokazani je mirovni aktivista. Još 1994. godine osnovao je Društvo za toleranciju i list Tolerancija, a 1996. godine je organizovao prvi susret Srba i Bošnjaka u Bosni i Hercegovini.
Marjanović je 2009. godine dobio nagradu za mir njemačkog grada Ahena.
Zdravko Marjanović običan je čovjek koji je pronašao lijek za ex-jugoslovenske probleme. Bez puno pompe i političkih istupa, šireći prijateljstvo i razumijevanje među ljudima, ukazuje na svu besmislenost mržnje koja je odnijela stotine hiljada života.
Tako je kroz Društvo za toleranciju iz Bačke Palanke prije tri godine osnovao forum Most prijateljstva. Ljudi se ponovo uče bogatstvu i ljepoti življenja u različitosti daleko od iskrivljene političke slike koja se, smatra Marjanović, stalno nameće.
„Danas sam gledao ljude u istom restoranu u kojem su do jučer bili neprijatelji – odlično se druže i slažu. Shvatili su. Problem je u političarima, da oni ne shvataju potrebu da se živi normalno. Oni shvataju potrebu da se bore za vlast. To je osnovni problem. Kad bi oni promenili svoje odnose, svoju politiku, vrlo brzo bi ljudi shvatili kakve gluposti smo pravili u prošlom periodu. Ne treba zaboraviti ni verske zajednice. Podsetimo se samo da je pre mesec, mesec i po dana, srpski patrijarh u Foči govorio o 'napaćenom srpskom narodu' u Foči, čiji je narod u Drugom svetskom ratu i u ovom ratu nastradao možda i gore nego narod u Srebrenici. A on govori o patnjama srpskog naroda. Kada bi se verski poglavari vratili onome što piše u svetim knjigama i kada bi političari malo promenili politiku, stvar bi vrlo, vrlo brzo išla napred, jer ljudi postaju svesni zla koje je napravljeno bez ikakve potrebe“, ocjenjuje Marjanović.
Veo obmane s očiju se skida - iako teško. No, sve počinje od običnog čovjeka.
„Ja govorim da se mir, poverenje i prijateljstvo među ljudima mora graditi odozgo. Onda će i ti ljudi promeniti politiku i političare. Zasad su oni onakvi kakvi smo mi, odnosno, sad su trenutno gori od nas.“
Ne "gde" već "šta"
Sretao se i sa predstavnicima nevladinih organizacija, no mnogi su postavljali pitanje koliko to košta i gdje nabaviti novac. Za borbu protiv mržnje Marjanović ne primjenjuje ovu filozofiju.
„Raditi za mir može se raditi u najobičnijem restoranu, razgovarajući s ljudima. Međutim, nevladine organizacije, mislim da je tu i svetska zajednica velikim delom krivac – jer se sve gleda kroz novac. Sve se gleda koliko će ko dobiti novaca i kako će to raditi. Nemamo grupu ljudi entuzijasta koji taj posao rade zato što smatraju da se on treba raditi, a ne zato što će im neko dati novac. Veliki broj nevladinih organizacija, kad s njima počnete razgovor, oni odmah: 'a kako ćemo', 'a šta ćemo, gde obezbediti novac'. To je, po meni, poslednja briga: 'gde', već 'šta' treba da uradimo. To treba da bude prvo pitanje“, ističe on.
Zdravko Marjanović, čija je porodična kuća u Bosanskom Petrovcu uništena tokom rata, te koji se još kao izbjeglica u Bačkoj Palanci zalagao za toleranciju, 1996. godine, netom po okončanju krvavih sukoba, organizovao je i prvi susret Srba i Bošnjaka u BiH. Dobitnik je i nagrade za mir grada Ahena 2009. godine. No, njemu je, od bilo kakve nagrade, kaže, važnije da ljudi sa ovih prostora shvate kako je njihova budućnost u međusobnom razumijevanju i prihvatanju.
„Kao čovek, posle svega ovoga što smo jedni drugima uradili, što smo sebi uradili, trebamo svi dati neki doprinos. Ne znam čemu bih se tu imao ponositi. Ja bih bio ponosan kada bismo svi živeli kako smo nekad živeli. Ja često imam običaj da kažem da bi Evropska unija trebalo da se ugleda na nekadašnju Bosnu i Hercegovinu, kako se nekada živelo u Bosni i kako smo onda bili ljudi. Danas se borimo da to vratimo na ono kako je to nekad bilo, odnosno, ideja Evropske unije je ono kako smo nekad živeli u Bosni. Ako neko iskreno radi za mir, za pomirenje, onda to treba raditi od srca. To je osnovno. I treba biti uporan. Nikako ne prestajati. Evo, ja sam već u poodmaklim godinama, ali nemam nameru još uvek odustati od svega toga. Evo, za nepun mesec dana ćemo imati druženje 35-oro dece iz Mađarske, Nemačke, Bosne i Hercegovine, Srbije, Hrvatske, u jednom gradu u Hrvatskoj. I neprekidno treba tako raditi, stvarati mostove prijateljstva", poručuje Marjanović.
Marjanović je 2009. godine dobio nagradu za mir njemačkog grada Ahena.
Zdravko Marjanović običan je čovjek koji je pronašao lijek za ex-jugoslovenske probleme. Bez puno pompe i političkih istupa, šireći prijateljstvo i razumijevanje među ljudima, ukazuje na svu besmislenost mržnje koja je odnijela stotine hiljada života.
Tako je kroz Društvo za toleranciju iz Bačke Palanke prije tri godine osnovao forum Most prijateljstva. Ljudi se ponovo uče bogatstvu i ljepoti življenja u različitosti daleko od iskrivljene političke slike koja se, smatra Marjanović, stalno nameće.
Kada bi se verski poglavari vratili onome što piše u svetim knjigama i kada bi političari malo promenili politiku, stvar bi vrlo, vrlo brzo išla napred.
„Danas sam gledao ljude u istom restoranu u kojem su do jučer bili neprijatelji – odlično se druže i slažu. Shvatili su. Problem je u političarima, da oni ne shvataju potrebu da se živi normalno. Oni shvataju potrebu da se bore za vlast. To je osnovni problem. Kad bi oni promenili svoje odnose, svoju politiku, vrlo brzo bi ljudi shvatili kakve gluposti smo pravili u prošlom periodu. Ne treba zaboraviti ni verske zajednice. Podsetimo se samo da je pre mesec, mesec i po dana, srpski patrijarh u Foči govorio o 'napaćenom srpskom narodu' u Foči, čiji je narod u Drugom svetskom ratu i u ovom ratu nastradao možda i gore nego narod u Srebrenici. A on govori o patnjama srpskog naroda. Kada bi se verski poglavari vratili onome što piše u svetim knjigama i kada bi političari malo promenili politiku, stvar bi vrlo, vrlo brzo išla napred, jer ljudi postaju svesni zla koje je napravljeno bez ikakve potrebe“, ocjenjuje Marjanović.
Veo obmane s očiju se skida - iako teško. No, sve počinje od običnog čovjeka.
„Ja govorim da se mir, poverenje i prijateljstvo među ljudima mora graditi odozgo. Onda će i ti ljudi promeniti politiku i političare. Zasad su oni onakvi kakvi smo mi, odnosno, sad su trenutno gori od nas.“
Ne "gde" već "šta"
Sretao se i sa predstavnicima nevladinih organizacija, no mnogi su postavljali pitanje koliko to košta i gdje nabaviti novac. Za borbu protiv mržnje Marjanović ne primjenjuje ovu filozofiju.
„Raditi za mir može se raditi u najobičnijem restoranu, razgovarajući s ljudima. Međutim, nevladine organizacije, mislim da je tu i svetska zajednica velikim delom krivac – jer se sve gleda kroz novac. Sve se gleda koliko će ko dobiti novaca i kako će to raditi. Nemamo grupu ljudi entuzijasta koji taj posao rade zato što smatraju da se on treba raditi, a ne zato što će im neko dati novac. Veliki broj nevladinih organizacija, kad s njima počnete razgovor, oni odmah: 'a kako ćemo', 'a šta ćemo, gde obezbediti novac'. To je, po meni, poslednja briga: 'gde', već 'šta' treba da uradimo. To treba da bude prvo pitanje“, ističe on.
Zdravko Marjanović, čija je porodična kuća u Bosanskom Petrovcu uništena tokom rata, te koji se još kao izbjeglica u Bačkoj Palanci zalagao za toleranciju, 1996. godine, netom po okončanju krvavih sukoba, organizovao je i prvi susret Srba i Bošnjaka u BiH. Dobitnik je i nagrade za mir grada Ahena 2009. godine. No, njemu je, od bilo kakve nagrade, kaže, važnije da ljudi sa ovih prostora shvate kako je njihova budućnost u međusobnom razumijevanju i prihvatanju.
Često kažem da bi Evropska unija trebalo da se ugleda na nekadašnju Bosnu i Hercegovinu.
„Kao čovek, posle svega ovoga što smo jedni drugima uradili, što smo sebi uradili, trebamo svi dati neki doprinos. Ne znam čemu bih se tu imao ponositi. Ja bih bio ponosan kada bismo svi živeli kako smo nekad živeli. Ja često imam običaj da kažem da bi Evropska unija trebalo da se ugleda na nekadašnju Bosnu i Hercegovinu, kako se nekada živelo u Bosni i kako smo onda bili ljudi. Danas se borimo da to vratimo na ono kako je to nekad bilo, odnosno, ideja Evropske unije je ono kako smo nekad živeli u Bosni. Ako neko iskreno radi za mir, za pomirenje, onda to treba raditi od srca. To je osnovno. I treba biti uporan. Nikako ne prestajati. Evo, ja sam već u poodmaklim godinama, ali nemam nameru još uvek odustati od svega toga. Evo, za nepun mesec dana ćemo imati druženje 35-oro dece iz Mađarske, Nemačke, Bosne i Hercegovine, Srbije, Hrvatske, u jednom gradu u Hrvatskoj. I neprekidno treba tako raditi, stvarati mostove prijateljstva", poručuje Marjanović.