Prenaseljenost je i dalje jedan od najvećih problema u zatvorima u Srbiji, gde na 100 mesta boravi 107,3 osobe, pokazao je poslednji izveštaj Saveta Evrope (SE).
Opterećenost smeštaja neznatno je porasla, saopštila je u komentaru tog izveštaja Uprava za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Srbije za Radio Slobodna Evropa (RSE) i navela da će to uskoro biti prevaziđeno puštanjem u rad novih objekata u kazneno-popravnim zavodima (KPZ).
„Imajući u vidu da su veliki projekti u zavodima završeni 2020. godine, očekujemo da sledeći izveštaj Saveta Evrope pokaže da je Srbija u potpunosti ispunila sve standarde u pogledu smeštaja osuđenika i pritvorenika“, navela je Uprava za izvršenje krivičnih sankcija.
Statistička godišnja skala Saveta Evrope o stanju u evropskim zatvorima (SPACE) za period 2019-januar 2020, objavljena 8. aprila, pokazala je da je u prvom mesecu prošle godine u Srbiji bilo 11.077 zatvorenika, u poređenju sa 10.871 godinu dana ranije, kao i da je tokom prethodnog izveštajnog perioda u njenim ustanovama na 100 mesta bilo 105,5 osoba.
Pročitajte i ovo: Savet Evrope: U Srbiji u zatvorima i dalje više zatvorenika nego mestaMihajlović: Rešenje u kaznenoj politici
Luka Mihajlović, pravnik Beogradskog centra za ljudska prava, kaže za RSE da bi se prenaseljenost mogla izbeći uz promenu kaznene politike.
„Oko 30 odsto lica u srpskim zatvorima su pritvorenici i upravo to je jedan od najvećih problema naših penalnih institucija. Mala je iskorišćenost alternativnih mera kao što su jemstvo, takozvani kućni pritvor i zabrana napuštanja boravišta“, naveo je Mihajlović.
Po njegovim rečima, za sva dela za koja se može izreći kazna zatvora ispod tri godine umesto toga je moguće izricanje kazne rada u javnom interesu, kao i da se u svakom slučaju kada se izrekne kazna ispod jedne godine može odrediti da se ta kazna zatvora izvrši kod kuće.
„Uslovna kazna zatvora je takođe mogućnost. A ono što se isto nedovoljno koristi, a što može smanjiti problem prenaseljenosti, je uslovni otpust kada lica koja su već na izdržavanju odsluže, to jest izdrže dve trećine kazne i ispune još neke uslove“, kaže Mihajlović.
Pročitajte i ovo: SE: Stopa smrtnosti u zatvorima Srbije u znatnom porastuMinistarstvo pravde: Uskoro novi objekat u Zabeli
Nadležna uprava saopštila je da Ministarstvo pravde godinama ulaže napore za poboljšanje uslova u kojima u Srbiji borave pritvorena i osuđena lica, što je i obaveza iz pregovaračkog poglavlja 23 za članstvo u Evropskoj uniji, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava građana.
„Kazneno-popravni zavod Zabela u Požarevcu dobio je novi paviljon za smeštaj 224 osuđenika, dok se u junu ove godine očekuje kraj izgradnje još jednog objekta sa istim brojem mesta“, navela je Uprava za izvršenje krivičnih sankcija ističući infrastukturna unapređenja u jednom od najvećih zatvora u državi.
U podsećanju šta je sve urađeno u poslednjih nekoliko godina, takođe se ističe da je 2019. u Zabeli otvoren novi paviljon za smeštaj 216 lica, dok je u KPZ u Požarevcu izgrađen paviljon za smeštaj 160 osuđenica, čime je rešeno pitanje smeštajnih kapaciteta u jedinom zavodu u državi za žene.
Napominje se i da je u KPZ Sremska Mitrovica, najvećem zatvoru u državi, izgrađen paviljon za smeštaj 320 lica, da je objekat kapaciteta 200 mesta završen u Okružnom zatvoru u Leskovcu, kao i da je u Kragujevcu u toku izgradnja novog i jednog od najsigurnijih zatvora u zemlji za smeštaj 500 ljudi.
Pravnik Luka Mihajlović podseća da prenaseljenost srpskih zatvora traje decenijama ali da je ranije bila daleko veća.
„Mi smo zapravo problem prenaseljenosti pokušali da rešimo tako što gradimo nove kapacitete. Prema ovoj statistici, postoji jedan parametar koji pokazuje koliko imamo zatvorenih lica na 100.000 stanovnika. Taj broj je trenutno oko 160 i tu smo među najgorima u Evropi, dakle u top 10“, dodaje Mihajlović.
Pročitajte i ovo: Malo zatvora za veliku SrbijuJedan službenik na 2,6 zatvorenika
Kako pokazuje izveštaj Saveta Evrope, u Srbiji je 16,5 odsto zatvorenika služilo kaznu manju od godinu dana, 26,6 odsto od godinu do tri, 23 odsto od tri do pet godina, 19 odsto od pet do deset godina, dok ostali statistički podaci govore da su dnevni prosečni troškovi po zatvoreniku 26,3 evra, dok su u Evropi 64,4, kao i da je jedan zatvorski službenik zaposlen na 2,6 zatvorenika, u odnosu na evropski prosek od 1,6 zatvorenika po službeniku.
Luka Mihajlović, iz Beogradskog centra za ljudska prava, kaže da se materijalni uslovi razlikuju od ustanove do ustanove u Srbiji ali da je najvažnije poboljšati sistemski rad na smenjenju broja povratnika.
„U najvećim zatvorima ima nedovoljno stručnog osoblja, pre svega medicinskog, psihologa i psihijatara, i ljudi koji rade takozvani tretman. Dakle to su vaspitači, lica koja svakodnevno sa osuđenim licima zapravo prolaze kroz različite aktivnosti čiji cilj jeste resocijalizacija“, zaključio je Mihajlović.
Izveštaj Saveta Evrope navodi da je, kada je u pitanju naseljenost zatvora, u zemljama Evrope 2020. bilo 90 zatvorenika na 100 mesta u kazneno-popravnim zavodima ali da 14 država, među kojima je Srbija, ima više zatvorenika od raspoloživih mesta.
Pročitajte i ovo: Savet Evrope: Tokom pandemije 25 država puštalo zatvorenikeNajviše zatvorenika na 100.000 stanovnika u posmatranoj godini, izvestio je SE, zabeleženo je u Turskoj 357, a među zemljama sa stopom iznad prosečne za Evropu su i Rusija, Gruzija, Litvanija, Poljska, Crna Gora i Albanija.
Istovremeno je najmanje zatvorenika na 100.000 stanovnika bilo na Islandu - 45, a među zemljama sa stopom daleko ispod evropskog proseka su i Finska, Holandija, Norveška, BiH (Republika Srpska) i Slovenija.